Militarizacija Rusije u punom jeku: U parlament na lažnim izborima ušlo 49 vojnih veterana iz rata u Ukrajini

Novi ruski parlament imaće 49 poslanika koji su učestvovali u ratu u Ukrajini, saopštili su zvaničnici nakon ubedljive pobede vladajuće stranke Jedinstvena Rusija na izborima koji su naišli na široke kritike.

Prokremaljska stranka osvojila je rekordnih 355 mandata u donjem domu parlamenta, Državnoj dumi, koja ima ukupno 450 mesta, prema preliminarnim rezultatima.

Preporučujemo

Ovaj rezultat dodatno učvršćuje vlast predsednika Vladimira Putina i daje Jedinstvenoj Rusiji kvalifikovanu većinu veću od njenog prethodnog rekorda od 343 mandata iz 2016. godine, prenosi britanski The Guardian.

Ovo su prvi izbori koji su održani nakon Putinove invazije punih razmera na Ukrajinu 2022. Generalni sekretar Jedinstvene Rusije, Vladimir Jakushev, rekao je da je verovatno izabrano 86 veterana iz Moskve koji su učestvovali u onome što Rusija naziva "specijalnom vojnom operacijom".

"To je prilično značajan doprinos", rekao je. Kasnije je promenio procenu i naveo brojku od 49.

Portparol Kremlja Dmitrij Peskov rekao je da su izbori pokazali da Rusi podržavaju svog dugogodišnjeg lidera, koji je na vlasti kao premijer ili predsednik od 2000. godine.

"Ovi pokazatelji, naravno, ukazuju na najviši nivo konsolidacije ruskog društva oko šefa države", rekao je Peskov.

Zapadne vlade osudile su izbore održane na teritorijama Ukrajine koje je okupirala Rusija, nazivajući ih "lažnim".

Vrhovni sud Rusije je prošlog meseca zabranio jedinoj stranci koja se protivi ratu, Jabloko, da učestvuje na izborima, čime su liberalni birači ostali bez mogućnosti da iskažu nezadovoljstvo.

Kaja Kalas, najviša diplomatska predstavnica EU, nazvala je izbore "još jednim velikim udarcem za rusku demokratiju".

"Kremlj je ućutkao neslaganje i isključio međunarodne posmatrače izbora", napisala je Kalas na mreži X, dodajući:

"Od privida demokratije ostalo je još samo spoljašnje ruho".

Izbori se održavaju usred spekulacija da bi Putin ove jeseni mogao da najavi veliku kampanju mobilizacije, u pokušaju da se novom energijom podstakne ruska vojna kampanja koja je zapala u zastoj.

Predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski rekao je da Kremlj želi da regrutuje još 300.000 vojnika.

Poslednjih meseci Rusija je pojačala bombardovanje, zasipajući Kijev i druge ukrajinske gradove napadnim dronovima na mlazni pogon.

Ukrajina je pokrenula sopstvene napade duboko unutar ruske teritorije, pogodivši u nedelju moskovsku rafineriju nafte, u okviru onoga što je Zelenski nazvao "sankcijama dugog dometa".

Rusija je takođe intenzivirala kampanju zauzimanja niza gradova u istočnom ukrajinskom regionu Donbas, uključujući Kramatorsk i Slavjansk. Do sada nije uspela da se probi, a ukrajinski komandanti izveštavaju o sopstvenoj kontraofanzivi u blizini grada Limana.

Unutar Rusije, kritika sukoba je zabranjena. Antiratni blogeri su uhapšeni i zatvoreni. Lokalni političar, Boris Nadeždin, koji je ranije pokušao da se kandiduje na predsedničkim izborima za mirovnu kampanju, bio je zabranjen sa septembarskih izbora i optužen je da je "strani agent".

Ostale stranke koje su osvojile mesta na ovogodišnjoj anketi podržavaju "specijalnu vojnu operaciju". Među njima su komunisti, koji su bili drugi sa 40 mesta, ultranacionalistička stranka LDPR, sa 25, i stranka Novi ljudi, sa 20.

Čečenski lider, Ramzan Kadirov, Putinov saveznik, ponovo je izabran i, kako se kaže, osvojio je više od 98 odsto glasova.

Šefica ruske izborne komisije, Ela Pamfilova, izjavila je da je Jedinstvena Rusija ostvarila ubedljivu pobedu sa 57,83 odsto, nakon prebrojanih 95 odsto glasova, što je više u odnosu na 49,8 odsto koliko je osvojila na poslednjim parlamentarnim izborima 2021. godine. Pohvalila je birače što su se suprotstavili "psihološkom pritisku".

(Telegraf.rs)