Ovo je govor Erdogana na Skupštini UN

Turski predsednik Redžep Tajip Erdogan obratio se danas tokom zasedanja Generalne skupštine Ujedinjenih nacija.

Govor predsednika Erdogana prenosimo u celosti:

Preporučujemo

" Poštovani predsedniče,

Uvaženi šefovi država i vlada,

Poštovani generalni sekretaru,

Cenjeni delegati,

Najsrdnije vas pozdravljam u svoje lično ime i u ime svog naroda i izražavam veliko zadovoljstvo što imam priliku da vam se još jednom obratim sa ove govornice.

Molim Uzvišenog Gospodara da 81. zasedanje Generalne skupštine Ujedinjenih nacija donese dobrobit celom čovečanstvu, a pre svega obespravljenima i potlačenima.

Zahvaljujem gospođi Berbok na uspešno okončanom predsedavanju Generalnom skupštinom, a gospodinu Rahmanu, koji preuzima predsedavanje, želim mnogo uspeha u radu.

Svome dragom prijatelju, gospodinu Guterešu, koji već gotovo deset godina nepristrasno i, pre svega, hrabro obavlja dužnost generalnog sekretara Ujedinjenih nacija, upućujem naše iskrene čestitke i zahvalnost za ugled koji je izgradio i napore koje je uložio.

Pre svega, želim da izrazim svoje duboko žaljenje:

Uvaženi predsednik Države Palestine, gospodin Mahmud Abas, države koju je zvanično priznala ubedljiva većina zemalja članica, već drugu godinu zaredom nije u mogućnosti da prisustvuje ovom zasedanju. Ova nepravda prema našoj palestinskoj braći duboko vređa ljudsku savest.

Želim da se zna: čak i ako gospodin Abas lično ne može da bude ovde, mi ćemo, baš kao i prošle godine, biti glas slobodne i suverene Države Palestine i nastavićemo da sa ove govornice čitavom svetu prenosimo borbu palestinskog naroda.

Ovom prilikom još jednom pozivam sve zemlje koje do sada nisu priznale Državu Palestinu da preispitaju svoju odluku.

Gospodine predsedniče, uvaženi članovi…

Kada je 26. juna 1945. godine potpisana Povelja Ujedinjenih nacija, zemlje članice su sa velikom nadom proglasile:

„MI, NARODI UJEDINJENIH NACIJA, REŠENI:

DA SAČUVAMO BUDUĆE GENERACIJE OD POŠASTI RATA, KOJA JE DVA PUTA U TOKU JEDNOG LJUDSKOG VEKA NANELA ČOVEČANSTVU NEIZRECIVE PATNJE…

DA PONOVO POTVRDIMO VERU U OSNOVNA LJUDSKA PRAVA, U DOSTOJANSTVO I VREDNOST LJUDSKE LIČNOSTI, U RAVNOPRAVNOST MUŠKARACA I ŽENA I VELIKIH I MALIH NARODA…

DA STVORIMO USLOVE POD KOJIMA SE MOGU OČUVATI PRAVDA I POŠTOVANJE OBAVEZA KOJE PROISTIČU IZ UGOVORA I DRUGIH IZVORA MEĐUNARODNOG PRAVA…

DA ŽIVIMO ZAJEDNO U MIRU KAO DOBRE KOMŠIJE… DA UJEDINIMO SVOJE SNAGE RADI OČUVANJA MEĐUNARODNOG MIRA I BEZBEDNOSTI.“

Od potpisivanja Povelje prošla je više od 81 godina, ali čovečanstvo i dalje sa čežnjom iščekuje dane u kojima će ta snažna volja u potpunosti zaživeti u praksi.

Nema potrebe ići daleko…

Dovoljno je pogledati sliku protekle godine.

Pogledajte… Proteklih dvanaest meseci, sa više od 60 sukoba i ratova, zabeleženo je kao jedan od najkrvavijih perioda u poslednjih trideset godina.

Od Gaze do Ukrajine i Rusije, od Mjanmara do Darfura, od Irana do Libana, život je izgubilo 250 hiljada ljudi.

Mnogo više njih pretrpelo je neopisive patnje.

Stotine hiljada ljudi bilo je primorano da napusti zemlju u kojoj su rođeni i odrasli.

Samo u Gazi, u poslednje tri godine, 74 hiljade naše braće i sestara, većinom dece i žena, postali su žrtve izraelskog državnog terora. Narod Gaze i dalje pod ruševinama traga za svojim najmilijima; izvlači tela svojih supružnika, dece, majki i očeva.

Nevina deca, koja su u izraelskim napadima izgubila ruke i noge, pokušavaju da se kreću uz pomoć drvenih proteza, da idu u školu i nastave da žive. U bolnicama u Gazi više od 70 odsto generatora trenutno nije u funkciji zbog nestašice goriva.

Kao otac i deda koji strepi nad svojom decom i unucima, sa ove govornice, slomljenog srca, moram da kažem sledeće:

Gaza danas nije samo najveće dečje groblje na svetu…

Ona je istovremeno područje sa najvećom stopom amputacija kod dece na svetu.

Gaza je najnehumaniji i najsramniji koncentracioni logor našeg doba.

Čak i nakon primirja postignutog zahvaljujući naporima predsednika Trumpa i doprinosu zemalja među kojima smo i mi, broj ubijenih stanovnika Gaze premašio je hiljadu i pet stotina.

Iako je Palestinski pokret otpora prihvatio prelazak na drugu fazu mirovnog plana, Vlada Izraela odbija da okonča okupaciju. Na Zapadnoj obali svedočimo najtežem periodu terora doseljenika. U Jerusalimu se muslimanima i hrišćanima onemogućava pristup svetim mestima. UNRWA, koja predstavlja naš zajednički poduhvat, želi se u potpunosti uništiti.

Sada, dragi prijatelji…

Danas ću ovde, ne postavljajući nikakvu zavesu između svog srca i svojih reči, otvoreno izneti određene istine:

Neka mi niko ne zameri, neka se niko ne oseti prozvanim ili uvređenim.

Ovo nije lično pitanje Tayyipa Erdoğana… Ovo je pitanje čovečnosti, ovo je pitanje savesti za sve nas.

Pred nama je genocidni mentalitet koji se ne može zasititi ubijanja.

Pred nama je krajnje poražavajuća i teška slika. Niko ko u srcu nosi ljudskost, milost i saosećanje, niko ko poseduje osećaj za pravdu i savest, ne može zatvoriti oči pred ovim prizorom.

Ovaj prizor, koji mora potresti sve nas, poručuje nam sledeće:

Organizacija Ujedinjenih nacija, osnovana pre 81 godinu radi očuvanja mira i bezbednosti, postala je nesposobna da izvršava ovu svoju dužnost; preciznije rečeno, dovedena je u takvo stanje. Organizacija nastavlja da gubi svoju snagu i kredibilitet.

Oni koji su svoje nade polagali u Ujedinjene nacije u Palestini, Libanu, Sudanu i drugim kriznim područjima nalaze se u stanju dubokog razočaranja.

Ipak, želim da podsetim da će jednog dana svako biti primoran da potraži utočište u zajedničkoj savesti čovečanstva.

Danas možemo da se osećamo bezbedno, da živimo u blagostanju i miru. Možemo živeti prosperitetno, daleko od zona sukoba i kriznih žarišta. Međutim, niko od nas ne može znati šta donosi sutra i šta nas može zadesiti.

Stoga smatram izuzetno prikladnom temu ovogodišnjeg zasedanja Generalne skupštine, koja je usmerena na ponovno uspostavljanje poverenja u međunarodni sistem. Podržavamo iskrene napore uvaženog generalnog sekretara u tom pravcu, uključujući inicijativu UN80. Očekujemo da se ova reformska volja nastavi i tokom mandata narednog generalnog sekretara.

Naravno, ovde želim sasvim jasno da istaknem još jednu istinu…

Ukoliko zaista želimo da obnovimo poverenje u Ujedinjene nacije, zadaci koji su pred nama su jasni:

Deca u Gazi moraju biti bezbedna.

Palestinska deca, kada pogledaju u nebo, ne smeju da gledaju ratne avione, bespilotne letelice i borbene dronove, već zmajeve koji slobodno lete.

Deca u Libanu ne smeju da se bude usred noći uz zvuke bombardovanja.

Znoj azijskih radnika ne sme biti eksploatisan od strane divljeg kapitalizma.

Naša braća u Africi moraju gledati u svoju budućnost sa istim poverenjem i nadom kao i građani najprosperitetnijih zemalja.

Poverenje u Ujedinjene nacije može se ponovo uspostaviti jedino na ovaj način.

Priznajmo da poredak u kojem volja više od 190 zemalja zavisi od hira svega pet država nije ni pravedan niti je u stanju da u punom smislu izgradi poverenje. Savet bezbednosti neizostavno mora biti reformisan u skladu sa principom:

„SVET JE VEĆI OD PET.“

Cenjeni prijatelji…

Dok, s jedne strane, moramo da držimo korak sa tehnologijom koja se ubrzano razvija, s druge strane nosimo tešku, ali uzvišenu odgovornost izgradnje pravednijeg poretka. U tom smislu želim sa vama da podelim nekoliko osnovnih principa:

Kao prvo, primorani smo da promenimo postojeće shvatanje prema kojem se međunarodno pravo na jedan način primenjuje na moćne, a na sasvim drugi način na slabe. Ne zaboravimo: međunarodni sistem u kojem zločini ostaju nekažnjeni i u kojem je nekažnjivost postala uobičajena pojava osuđen je na propast.

Kao drugo, u svakoj fazi u kojoj međunarodna volja dospe u ćorsokak prilikom rešavanja kriza, moramo primeniti princip regionalnog vlasništva kako bismo otvorili novi put. Kao Turska, u svim pitanjima u kojima smo postupali rukovodeći se ovim principom – poput Crnomorskog žitnog koridora – postigli smo konkretne rezultate i dali doprinos kako regionalnoj tako i globalnoj bezbednosti.

Kao treće, moramo ponovo uspostaviti pristup koji saradnju i otvorenu diplomatiju postavlja u samo središte međudržavnih odnosa. Istorija nam je kroz brojna bolna iskustva mnogo puta pokazala da politika zasnovana na nepoverenju nema pobednika.

Kao četvrto, moramo zajednički izgraditi novu paradigmu koja nudi rešenja za sve izraženije dohodovne nejednakosti u svetu. Verujemo da put do toga vodi kroz zajednički razvoj, solidarnost i povezivanje. Društva koja su međusobno povezana putevima, trgovinom, energetskim koridorima i zajedničkom proizvodnjom na kraju će se povezati i kroz mir i stabilnost.

I konačno, uspostavljanjem tehnološkog koncepta u čijem se središtu nalazi čovek, ne smemo dozvoliti podizanje novih zidova između onih koji poseduju tehnologiju i onih koji je nemaju. Treba znati: tehnološka polarizacija i digitalna hegemonija ne služe ni sistemu okupljenom oko Ujedinjenih nacija niti državama koje predstavljaju njegove temeljne elemente.

Uvaženi delegati…

Kao Turska, kada je reč o ovim principima, mi se ne zadržavamo samo na rečima. Svakim korakom koji preduzimamo težimo pravednijem i humanijem međunarodnom poretku.

Odbrambenim savezom koji smo formirali sa Pakistanom i Saudijskom Arabijom, u duhu regionalnog vlasništva, ne samo da učvršćujemo međusobnu solidarnost već nastojimo da stvaramo rešenja za regionalne probleme unutar samog regiona.

Naši napori, u saradnji sa relevantnim akterima, na okončanju sukoba i ratne atmosfere koja je zahvatila Zaliv nastavljaju se. Posebno naglašavam da opasni pokušaji širenja tamošnjih sukoba na susedna područja nikome ne donose korist.

Kada je reč o Gazi, dosledno pratimo sprovođenje sporazuma koji smo pre godinu dana potpisali u Sharm El-Sheikhu. Obnova Gaze mora početi bez odlaganja. Pozivam vas da izvršite veći pritisak na Izrael po ovom pitanju.

Neka sada svima postane jasno i neka to svi prihvate:

POKUŠAJI GUŠENJA DRŽAVE PALESTINE DOŽIVEĆE POTPUNI KRAH.

Ako Bog da, dočekaćemo one lepe dane kada će zaživeti nezavisna Država Palestina u granicama iz 1967. godine, sa Istočnim Jerusalimom kao glavnim gradom i uz očuvan teritorijalni integritet.

Prijatelji moji…

Nakon četrnaest godina represije, Sirija je Revolucijom od 8. decembra zakoračila na novi put. Pod vođstvom predsednika Share, vidimo da Sirija, uprkos svim unutrašnjim i spoljnim provokacijama, odlučno napreduje ka cilju da postane bezbedna i mirna zemlja. Nastavićemo da budemo uz bratski sirijski narod na tom putu.

U našem drugom susedu, Iraku, pružamo punu podršku naporima usmerenim na jačanje državnog autoriteta i učvršćivanje stabilnosti. Sa Irakom sarađujemo na strateškim saobraćajnim i energetskim projektima koji će povećati prosperitet našeg regiona, među kojima posebno mesto zauzima Projekat „Razvojni put“.

Naša iskrena želja jeste da se rat između Rusije i Ukrajine okonča uz potpuno očuvanje suvereniteta i teritorijalnog integriteta Ukrajine. Nastavljamo kontakte sa stranama u cilju ponovnog uspostavljanja bezbednosti plovidbe u Crnom moru, obezbeđivanja prehrambene sigurnosti i sprečavanja širenja rata na šira geografska područja. Posebno naglašavam da su nedavni napadi na trgovačke brodove u Crnom moru, bez obzira na to ko ih je izveo, apsolutno neprihvatljivi.

Verujemo da sloboda plovidbe kroz Ormuski moreuz mora biti očuvana.

U Egejskom moru i Istočnom Mediteranu želimo da se otvorena pitanja rešavaju na temeljima dobrosusedskih odnosa i u skladu sa međunarodnim pravom. Naš predlog za održavanje Konferencije o Istočnom Mediteranu doprineće uspostavljanju zajedničke platforme.

Ovom prilikom, pred Generalnom skupštinom Ujedinjenih nacija, još jednom ponavljam svoj apel:

Suverena jednakost i ravnopravan međunarodni status kiparskih Turaka moraju biti potvrđeni, a nehumana izolacija kojoj su izloženi konačno mora biti okončana. Pozivam međunarodnu zajednicu da prizna Tursku Republiku Severni Kipar i da sa ovom državom uspostavi političke, diplomatske i ekonomske odnose.

Cenjeni delegati…

Turska, sa svojom rastućom odbrambenom industrijom i ekonomijom otpornom na spoljne izazove, nastavlja da predstavlja istinsko ostrvo stabilnosti usred sukoba.

Naša zemlja, kao neodvojivi deo Evrope, preuzima ključne uloge u obezbeđivanju prosperiteta i bezbednosti kontinenta. Samit NATO-a u Ankari, čiji smo uspešni domaćini bili u julu, predstavljao je konkretan dokaz naše nepokolebljive posvećenosti zajedničkoj bezbednosti.

Otvoreno kažem: nije moguće da Evropa iz čije je bezbednosne arhitekture Turska isključena bude snažnija i bezbednija. Mi svoju budućnost sa Evropskom unijom oblikujemo upravo kroz ovu stratešku viziju. Istu viziju očekujemo i od Unije.

Balkan je region sa kojim delimo snažne istorijske, kulturne i ljudske veze. Preduzimamo zajedničke korake koji će produbiti našu saradnju u okviru Balkanske mirovne platforme.

Naš pogled na Južni Kavkaz takođe je sasvim jasan:

Priželjkujemo uspostavljanje trajnog mira između Azerbejdžana i Jermenije. Pozdravljamo i podržavamo volju za pronalaženjem rešenja koju su pokazali gospodin Aliyev i gospodin Pashinyan. Proces normalizacije koji vodimo sa Jermenijom takođe odlučno unapređujemo.

Takođe želim sa zadovoljstvom da istaknem:

Organizacija turkijskih država postala je primer regionalnog modela saradnje koji iz godine u godinu sve više jača. Trinaesti samit lidera, koji će 30. oktobra biti održan u Ankari, ako Bog da, otvoriće nova vrata i nove perspektive pred ovom organizacijom.

Četvrti Samit partnerstva Turska–Afrika, koji ćemo u decembru organizovati u Libiji, predstavlja simbol našeg institucionalnog partnerstva koje razvijamo više od dvadeset godina.

U Južnoj Aziji važno je da se svi sporovi, uključujući i pitanje Kašmira, rešavaju dijalogom u okviru Povelje Ujedinjenih nacija i relevantnih rezolucija. Uz konstruktivan pristup moguće je rešiti svaki problem.

Isto važi i za tenzije na afričkom kontinentu. Naša podrška naporima za uspostavljanje primirja i trajnog mira u Sudanu, kao i naporima za jačanje bezbednosti, razvoja i institucionalnih kapaciteta u Somaliji, potpuna je.

Očuvanje stabilnosti i mira u Libiji naš je prioritet. Neophodno je da se aktuelni proces pomirenja vodi pod vođstvom i uz puno vlasništvo samih Libijaca. Mi, kao Turska, nastavljamo da pružamo podršku uspehu tog procesa.

S druge strane, kroz našu inicijativu „Ponovo Azija“, nastavljamo da razvijamo odnose sa našim partnerima u Azijsko-pacifičkom regionu. Podizanje naših odnosa sa ASEAN-om na nivo sektorskog dijaloga vidimo kao konkretan rezultat ovog pristupa. Na isti način razvijamo odnose sa zemljama Latinske Amerike i Kariba, na temeljima međusobnog poštovanja, partnerstva i pristupa zasnovanog na obostranoj koristi.

Uvaženi članovi…

Svi mi svoju egzistenciju i izvor života crpimo iz prirode. Međutim, naš svet se nalazi na ivici ozbiljnih ekoloških i klimatskih pretnji. Vazduh, voda, zemljište, kao i brojna živa bića, trpe posledice klimatskih promena.

Dok zemlje u razvoju i pacifički region klimatsku krizu osećaju do srži, nažalost se istovremeno suočavaju sa ozbiljnim poteškoćama u pristupu finansijskim sredstvima koja su im neophodna.

U novembru ove godine u Antaliji ćemo biti domaćini Samita COP31. Na ovom samitu posebno ćemo nastojati da pitanje klimatske pravde bude stavljeno u prvi plan.

Kroz partnerstvo koje smo razvili sa Australijom težimo tome da COP31 učinimo „COP-om implementacije“ – mestom na kojem se finansijske obaveze ispunjavaju, transfer tehnologije ubrzava, a data obećanja pretvaraju u konkretne korake.

Koristeći ovu priliku, pozivam vas na Samit lidera COP31.

Pokret „Nula otpada“, koji je moja supruga Emine Erdoğan pokrenula 2017. godine porukom „Svet je naš zajednički dom“, od tada je prerastao u globalnu mobilizaciju svesti.

Činjenica je da nesumnjivo postoji mnogo načina za borbu protiv klimatske krize. Pokret „Nula otpada“ predstavlja najčvršći most na kojem se svi ti putevi susreću. Verujem da će, uz vašu podršku, ovaj most postati još snažniji.

Ovde želim da vam skrenem pažnju na još jednu istinu:

Jednako velika opasnost kao i klimatske promene jeste širenje kulture rasipništva podstaknute konzumerizmom. Svake godine u svetu se baci 5,8 biliona tanjira hrane, što znači da se odbaci više od dve milijarde tona hrane.

U svetu u kojem se, s jedne strane, bacaju tone hrane, dok, s druge strane, stotine miliona ljudi hranu sakupljaju iz smeća, ne može se govoriti o pravdi. Kao Turska, spremni smo da pružimo svaki mogući doprinos kako naporima za sprečavanje rasipništva tako i obezbeđivanju globalne prehrambene sigurnosti. U tom duhu kandidovali smo dr Mehmeta Mehdija Ekera za generalnog direktora Organizacije Ujedinjenih nacija za hranu i poljoprivredu (FAO). Verujem da mu nećete uskratiti svoju podršku.

Takođe je korisno imati u vidu sledeće:

Dok se naš svet ubrzano menja, čovečanstvo se istovremeno suočava sa novim društvenim pretnjama. Islamofobija, koja se Zapadom širi poput epidemije, nalazi se na samom vrhu te liste. Posebno su muslimanke i devojčice poslednjih godina sve češće izložene diskriminaciji. Zabrane nošenja marama koje su pojedine zemlje uvele u školama smatramo direktnim napadom na najosnovnija prava žena.

Rastuća ksenofobija, kulturni rasizam i antisemitizam takođe predstavljaju toksične pojave protiv kojih se mora odlučno boriti.

Globalne politike rodne neutralizacije pretvorile su se u svojevrsnu opsadu koja, zajedno sa institucijom porodice, za metu uzima i nevinu decu. Ovu opsadu možemo razbiti jedino zaštitom porodice koju čine žena i muškarac. Turska će, uprkos napadima različitih lobija, nastaviti da preuzima inicijativu u zaštiti porodice i dece.

Još jednu pretnju koja podriva društveni mir predstavljaju aktivnosti dezinformisanja koje se šire društvenim mrežama. Odbrana istine danas je postala važnija nego ikada ranije.

Sa istom opasnošću suočavamo se i kada je reč o veštačkoj inteligenciji, čija kontrola postaje sve teža. Krajnje je vreme da se uspostavi zajednički međunarodni pravni okvir za veštačku inteligenciju. Važno je ubrzati rad na izradi i stupanju na snagu Međunarodne konvencije Ujedinjenih nacija o veštačkoj inteligenciji.

Uvaženi delegati, moji cenjeni prijatelji…

Istine koje sam danas ovde otvorenog srca izneo sigurno će nekome zasmetati, poremetiti nečiju zonu komfora i skinuti maske sa njihovih lica. Veoma dobro znam da će posegnuti za svim mogućim operacijama percepcije kako bi utišali naš glas.

Rečima našeg pokojnog pesnika:

„ONI MISLE DA ĆE,

AKO MI PREĆUTIMO, SVE BITI REŠENO.

A AKO MI PREĆUTIMO, ISTORIJA NEĆE ĆUTATI.

AKO ISTORIJA PREĆUTI, ISTINA NEĆE ĆUTATI.

ONI MISLE DA ĆE,

AKO NAS SE REŠE, SVE BITI REŠENO.

A AKO NAS SE I REŠE,

NEĆE MOĆI DA SE REŠE GRIŽE SAVESTI.

AKO SE REŠE GRIŽE SAVESTI,

NEĆE SE REŠITI SUDA ISTORIJE.

AKO SE REŠE SUDA ISTORIJE,

NEĆE MOĆI DA SE REŠE BOŽJEG GNEVA.“

Kao Tayyip Erdoğan; kao predsednik velike nacije poznate po svojoj savesti, istoriji i milosrđu, dokle god mi Gospodar bude davao život, nastaviću, ako Bog da, da sa ove govornice branim prava potlačenih, žrtava i onih koji nemaju nikoga; biću njihov glas, govoriću u njihovo ime i boriću se za njih.

Ako bude potrebno, podnećemo teškoće; ako bude potrebno, platićemo cenu; ali pred nepravdom nećemo ćutati i nikada nećemo pristati na tiraniju.

Kada pogledamo u kom pravcu svet ide, videćemo da su pred nama dva puta:

Ili ćemo kroz strah, sukobe i zatvaranje u sebe dodatno produbiti neizvesnost…

Ili ćemo kroz pravdu, solidarnost i zajedničku volju zajedno graditi budućnost.

Nema sumnje da je lako mahati pesnicom u mraku.

Ono što je teško jeste upaliti sveću koja će taj mrak osvetliti.

Turska je izabrala ovaj drugi put i njime će, ako Bog da, nastaviti da korača sa strpljenjem i odlučnošću.

Molim Uzvišenog Gospodara da nam otvori puteve i bude nam na pomoći.

Pozivam naše prijatelje koji nas slušaju u ovoj sali i širom sveta da preuzmu odgovornost za ovu viziju zajedničke budućnosti.

U nadi da ćemo se ponovo sresti, još jednom vas sve s poštovanjem pozdravljam.

Ostanite u miru, zdravlju i dobru…

(Telegraf.rs)