Rama u UN upozorio na zloupotrebu veštačke inteligencije

Albanski premijer Edi Rama upozorio je danas u UN da najveća neposredna opasnost od veštačke inteligencije (AI) nije da se ona okrene protiv ljudi, već da savršeno posluša "pogrešna ljudska bića".

Rama je u obraćanju Generalnoj skupštini UN u Njujorku rekao da Albanija nije kreator "graničnih modela" veštačke inteligencije, ali da je već iskusila neke od njenih mračnijih mogućnosti, preneo je Dojče vele.

Preporučujemo

Kao primer je naveo takozvanu "Flamingo revoluciju", odnosno izmišljenu priču o izraelskoj invaziji na albansku obalu, koja je, prema njegovim rečima, proizvedena i personalizovana uz pomoć veštačke inteligencije i širena putem kanala kojima su građani verovali.

- Različita fabrikovanja ušla su u različite emocionalne svetove, sve služeći istoj strateškoj laži", rekao je Rama i dodao da su posledice bile stvarne i da su građani počeli da protestuju i protiv "fantomskog neprijatelja - dok su se antisemitski tropi prvi put pojavili u albanskom javnom diskursu.

On je rekao i da je tokom kampanje dezinformacija "strah postao bes, bes je postao mobilizacija, a izmišljotina je postala politička stvarnost".

Rama je ukazao da je Albanija postala prva vlada koja je postavila ministra za veštačku inteligenciju, ocenjujući da se tehnologija u odgovornoj državi može koristiti za smanjenje udaljenosti između građana i javnih službi.

Takođe je upozorio da se veštačka inteligencija "van odgovornosti" može koristiti za uklanjanje udaljenosti između laži i ljudskog uma.

Prema njegovim rečima, u slučaju "Flamingo revolucije" cilj nije osmislio algoritam, već ljudski akter, dok je algoritam samo pronašao način da utiče na emocije ljudi.

Rama je taj slučaj nazvao "sistematskom prevarom kao uslugom" i upozorio da bi takva zloupotreba mogla da bude primenjena i u scenarijima poput izbora.

Edi Rama je postao jedan od najglasnijih zagovornika upotrebe veštačke inteligencije u javnom sektoru na Balkanu, promovišući ideju da tehnologija može znatno smanjiti korupciju i ubrzati birokratiju.

Albanija je privukla pažnju regionalne i svetske javnosti najavom projekata u kojima bi AI sistemi trebali da zamene tradicionalne javne nabavke i administrative procedure. Prema njegovim rečima, digitalizacija i automatizacija procesa eliminišu ljudski faktor i subjektivnost, čime se direktno staje na put nepotizmu i mitu u državnim institucijama.

Međutim, ovaj ambiciozni pristup otvorio je i brojna pitanja o spremnosti društva i pravnog sistema za takav tehnološki skok. Kritičari upozoravaju da preveliko oslanjanje na AI u upravljanju državom nosi ozbiljne rizike od takozvane "algoritamske pristrasnosti" i nedostatka transparentnosti. Ako se odluke donose unutar "crnih kutija" kompleksnih modela, građani i opozicija mogu izgubiti uvid u to kako se donose ključne odluke i kako se troši novac iz budžeta, što potencijalno stvara nove oblike nekontrolisane moći.

U širem kontekstu, Ramina retorika oslikava ključnu dilemu savremenog doba.

Veštačka inteligencija je izuzetno moćan alat koji nosi dvostruku prirodu. Dok s jedne strane pruža neviđene mogućnosti za modernizaciju, efikasnost i zaštitu od sistemskih slabosti, s druge strane otvara vrata novim vidovima hibridnih pretnji, automatizovanih dezinformacija i digitalnog autoritarizma. Zbog toga Albanija danas služi kao zanimljiv poligon i primer kako se male zemlje suočavaju sa izazovima i prilikama koje donosi era veštačke inteligencije.

(Telegraf.rs/Tanjug)