Novac ovde više ne vredi, ljudi menjaju šećer za jaja, kuvaju korov: Grad Oleški, mesto u kom je život kazna

Novac je gotovo izgubio smisao, hrana se razmenjuje za ono što je još preostalo u kućama i baštama, a stanovnici dele savete o tome koji korov može da se jede. Tako danas izgleda svakodnevica u Oleškiju, gradu na jugu Ukrajine koji se nalazi pod ruskom kontrolom i praktično na samoj liniji fronta.

Situacija u gradu postala je toliko teška da je i Kremlj ove nedelje priznao da postoje ozbiljni problemi sa snabdevanjem hranom i lekovima, dok ukrajinske vlasti traže uspostavljanje humanitarnog koridora za civile, kako navodi Svet24.

Preporučujemo

Oleški je pre rata imao oko 24.000 stanovnika. Procene koliko ih je danas ostalo značajno se razlikuju. Ukrajinske vlasti govore o približno 6.000 ljudi, među kojima je oko 200 dece, dok ukrajinska novinarka Olena Hnitecka, koja je u kontaktu sa stanovnicima, procenjuje da ih je možda oko 2.000, uključujući između 50 i 70 dece.

Tačan broj gotovo je nemoguće utvrditi.

Poslednja hrana stigla još u maju

Prema svedočenjima stanovnika koje prenose evropski mediji, organizovana dostava hrane u grad nije stigla još od kraja maja.

Prodavnice više ne rade, a nema ni redovnog snabdevanja osnovnim higijenskim proizvodima i odećom. Stanovnici zato pokušavaju da prežive koristeći ono što su uspeli da proizvedu u baštama i razmenjujući preostale namirnice.

Jedan od stanovnika opisao je čak i improvizovani "oleški boršč", napravljen od nekoliko krompira, cvekle, paradajza, luka, tikvice, špargle, prosa i dva jajeta.

Njegova majka uspela je da zameni 2,5 kilograma šećera za deset jaja.

Takva razmena postaje sve važnija jer u gradu, prema svedočenjima ljudi koji su ostali, novac praktično više nema gde da se potroši.

Na improvizovanim mestima za razmenu stanovnici se sastaju nakratko, trampom dolaze do onoga što im nedostaje i zatim se brzo razilaze zbog opasnosti od dronova.

Dele čak i recepte za korov

Kako zalihe nestaju, situacija postaje još dramatičnija.

Stanovnici su za medije ispričali da pojedini ljudi kuvaju jestivi korov iz bašta, a informacije o tome koje biljke mogu bezbedno da se koriste kao hrana počele su da se dele preko lokalnih Telegram grupa.

Jedna stanovnica ispričala je da jede samo jednom dnevno. Obrok joj se ponekad sastoji od domaćeg hleba, malo meda, čaja i paradajza ukoliko uspe da ga pronađe.

Struje i gasa nema, dok je pristup vodi ograničen. Čak je i kuvanje na otvorenom rizično jer stanovnici strahuju da bi vatra mogla da otkrije njihovu poziciju.

Poseban problem predstavlja zdravstvena zaštita. Prema svedočenjima stanovnika, lekova gotovo nema, a medicinskog osoblja je veoma malo. To posebno pogađa starije stanovnike i ljude sa hroničnim bolestima koji ne mogu da dođu do terapije.

Po hranu se ide desetinama kilometara

Izlazak iz grada takođe može biti smrtonosan. Najbliže mesto u kojem stanovnici mogu da pokušaju da nabave namirnice udaljeno je više od 20 kilometara, a putevi su minirani i izloženi napadima dronova.

Mediji beleže slučaj bračnog para koji je 20. septembra krenuo kući noseći kesu hrane iz Radenska, udaljenog oko 23 kilometra. Prema četiri različita izvora, oboje su poginuli u napadu dronom.

Pokušaji dostavljanja pomoći takođe su završavali tragično. Prema navodima koje je preneo Svet24, pozivajući se na BBC, tokom jednog pokušaja konvoj je napadnut dronom, dok je u drugom vozilo naletelo na minu.

Kremlj priznao da je situacija kritična

Da problem sa snabdevanjem postoji potvrdila je i ruska strana. Kremlj je situaciju u gradu opisao kao kritičnu i potvrdio probleme sa dostavom hrane i lekova, navodeći da ruska vojska pokušava da ih reši. Moskva odgovornost za stanje pripisuje Kijevu.

Ukrajinska strana, sa druge strane, optužuje Rusiju da ne omogućava bezbedan humanitarni pristup i traži uspostavljanje koridora kojim bi civili mogli da budu evakuisani.

Komesar Saveta Evrope za ljudska prava Majkl O'Flaerti pozvao je na lokalni prekid vatre, nesmetan pristup humanitarnoj pomoći i bezbednu evakuaciju stanovništva.

Prema podacima Misije UN za praćenje ljudskih prava u Ukrajini, tokom ove godine primljeni su izveštaji o najmanje 29 poginulih i 54 ranjena civila u Oleškiju i obližnjoj Holoj Pristani. Stvarni broj žrtava teško je utvrditi.

Najveći strah tek dolazi sa zimom

Upravo je predstojeća zima ono čega se stanovnici najviše plaše. Povrće iz bašta, koje je mnogima tokom leta predstavljalo poslednji pouzdan izvor hrane, nestaje. Sa njim nestaje i roba koju su mogli da zamene za druge namirnice.

Ako snabdevanje ne bude ponovo uspostavljeno ili civili ne budu evakuisani, ljudi koji su ostali upozoravaju da bi tokom zime nestašica hrane mogla da preraste u još ozbiljniju humanitarnu katastrofu.

U gradu u kojem više nema normalne trgovine, redovnog snabdevanja ni bezbednog puta kojim bi stigla pomoć, svakodnevni život tako se sveo na pitanje šta još može da se pronađe, uzgaja ili zameni za sledeći obrok.

(Telegraf.rs)