Kako je roman ex agenta CIA uzburkao duhove u SAD: "Fabrika kiselih krastavaca", satirično, oštro, istinito...

Knjiga bivšeg službenika Centralne obeveštajne agencije (CIA) daje satiričan i oštar prikaz programa špijunaže agencije pod velikim velom tajnosti, a koji je, prema opisu, prožet "sistematskim nefunkcionisanjem".

Knjiga "The Pickle Factory" (Fabrika kiselih krastavaca), koju je napisao bivši službenik CIA koji je radio koristeći pseudonim Sem R. Ojken, predstavljena je kao delo fikcije. Iako je često fantastična, prema rečima bivših zvaničnika CIA, ona sadrži prikrivene, ali prepoznatljive detalje iz stvarnog života o unutrašnjem funkcionisanju špijunskih operacija agencije.

Većina službenika CIA radi pod onim što je poznato kao "zvanično pokriće" i uglavnom se u inostranstvu predstavljaju kao američke diplomate, preneo je The Washington Post.

Službenici pod nezvaničnim pokrićem, poznati kao "NOC" (Nacionalni operativni centar), često se predstavljaju kao poslovni ljudi ili konsultanti, nemaju očigledne veze sa američkom vladom i zbog toga ne uživaju diplomatski imunitet.

Zbog potencijalnih opasnosti njihovih misija, kao i tajnog učešća američkih kompanija koje ovim službenicima obezbeđuju pokriće, operacije NOC službenika unutar CIA strogo su čuvane kao tajna.

Knjiga "The Pickle Factory", objavljena krajem jula, predstavlja vrhunac višegodišnje borbe koju je autor opisao kao sukob sa cenzorima agencije, koji su prvi put odbili objavljivanje rukopisa 2014. Washington Post ga navodi njegovim pseudonimom, jer bivši "NOC" i dalje radi pod svojim lažnim identitetom.

Bivši zaposleni u CIA dužni su da sva dela koja bi potencijalno mogla biti povezana sa njihovim radom u agenciji podnesu Odboru CIA za reviziju klasifikacije pre objavljivanja, kako bi iz njih bile uklonjene informacije za koje se tvrdi da su poverljive.

"Godinama su insistirali, nakon što sam predao rukopis svog romana, da ne mogu da objavim nijednu jedinu reč, što predstavlja očigledno kršenje Prvog amandmana", rekao je Ojken u intervjuu.

Tadašnja izvršna direktorka CIA Mero Park poništila je potpunu zabranu 2017. godine, ali je agencija zatim "pokušala da cenzuriše više od polovine knjige, protiv čega sam se borio, redakciju po redakciju, sve dok nisu odustali", rekao je on.

Park nije odgovorila na zahtev za komentar. Portparol CIA odbio je da komentariše.

Priča o sporu oko knjige prvi put je dospela u javnost 2015. godine, kada je Ojken tada koristeći pseudonim Mak Čarls u sudskim dokumentima podneo tužbu vrednu 25 miliona dolara protiv CIA pred Okružnim sudom SAD za Distrikt Kolumbiju.

U tužbi je tvrdio da su zvaničnici agencije u dogovoru pokušali da ga otpuste nakon 13 godina rada u CIA zato što nisu odobravali njegovu romantičnu vezu sa drugom službenicom koja je takođe radila pod lažnim identitetom, sa kojom je bio veren i koja je bila dve decenije mlađa od njega.

Ojken je otpušten iz CIA u decembru 2010. godine, a prema njegovoj tužbi iz 2015. godine, optužio je agenciju da je potiskivanje njegove knjige bilo deo šire kampanje odmazde.

Njegova tužba protiv agencije odbačena je iz proceduralnih razloga u martu 2016. godine. Protok vremena i promene u rukovodstvu agencije, izgleda da su ublažili zabrinutost oko knjige, a CIA je dala Ojkenu konačno odobrenje za objavljivanje knjige početkom 2026.

Knjige bivših pripadnika Nacionalnog operativnog centra (NOC) često su nailazile na žestok otpor unutar CIA.

Objavljivanje memoara bivše tajne službenice Amarilis Foks Kenedi iz 2019. godine "Život pod tajnim prikrivanjem", upleteno je u kontroverzu kada su se pojavili izveštaji da nije dobila konačno odobrenje CIA za objavljivanje svoje knjige.

Foks Kenedi, koja je donedavno bila visoki zvaničnik u Kancelariji direktora Nacionalne obaveštajne službe i Kancelariji za upravljanje i budžet u Trampovoj administraciji, izgleda da se nije suočila sa sankcijama agencije.

CIA je tužila drugog bivšeg pripadnika NOC koji je pisao pod pseudonimom Ismael Džouns, zbog objavljivanja kritičkog dokumentarnog prikaza iz 2008. godine o njegovom sopstvenom iskustvu unutar programa dubokog tajnog rada.

Džounsova knjiga "Ljudski faktor" nije prošla recenziju od strane cenzora agencije. Godine 2012, savezni sudija je naredio Džonsu da se odrekne svakog profita od buduće prodaje knjige.

"Fabrika kiselih krastavaca" otkriva ono što mnogi bivši članovi CIA smatraju nesrećnim poglavljem u istoriji duboko prikrivenog programa agencije.

Pored toga što ismeva brojne bivše visoke zvaničnike agencije koji su nadgledali kadar NOC, čije su biografije (a ponekad i imena) samo površno fikcionalizovane, knjiga opisuje napor agencije nakon 11. septembra da nabavi, a možda i prikriveno preusmeri u druge svrhe, milijarde dolara finansiranja koje je Kongres namenio za znatno prošireni program NOC.

Proširenje NOC nakon 11. septembra bio je pravi "debakl", rekao je bivši Ojkenov kolega, koji je govorio pod uslovom anonimnosti kako bi otvoreno govorio o osetljivim obaveštajnim operacijama, "gde su rezultati bili sekundarni, prihodi primarni, a troškovi kralj".

Veliki deo Ojkenovog rada sa agencijom ostaje obavijen velom tajne. Njegova karijera je premostila dve ere u CIA, prema rečima istog bivšeg kolege. Posebno prilagođeni, ciljani program dubokog tajnog delovanja koji je postojao u CIA pre 11. septembra 2001. i prenatrpani program NOC, koji je usledio, sa mlađim, slabo obučenim NOC koji su žurno slati na teren.

Jedan deo ove inicijative uključivao je raspoređivanje grupa ovih novih nacionalnih operativnih centara (NOC) na otprilike desetak tajnih "platformi" u inostranstvu; do 2008. godine, skoro svi ovi napori su propali.

Ojken se pridružio CIA 1996. godine kao diplomirani student Pravnog fakulteta Harvard, koji je govorio francuski i radio za advokatsku firmu "Kovington i Berling" pre nego što se pridružio agenciji, prema deklasifikovanoj seriji dokumenata koje je pregledao "The Post".

Godine 1999. izabran je za 20-godišnji tajni zadatak u inostranstvu, što je neobično dug zadatak za oficire NOC. Dokumenti, od kojih su neki redigovani, ukazuju na zadatak negde u Evropi.

Taj zadatak je prekinut iz razloga koji nisu jasni u deklasifikovanoj tranši. Misija je završena zbog problema kontraobaveštajne službe koji nije povezan sa Ojkenovim učinkom, prema rečima drugog bivšeg zvaničnika CIA koji je govorio pod uslovom anonimnosti kako bi opisao tajne operacije.

Ojken je potom raspoređen da bude instruktor pripravnicima CIA. Zatim je izabran za rukovodeću ulogu u programu NOC. Ojken je u deklasifikovanim dokumentima identifikovan kao "QRN", što bivše kolege CIA kažu da se odnosi na "NOC za brzo reagovanje", elitnu grupu oficira za duboko reagovanje koji često putuju sa pasošima drugih zemalja kako bi obavljali veoma osetljive misije prikupljanja obaveštajnih podataka ili prisluškivanja u inostranstvu.

Sudski dokumenti ukazuju na to da je, nakon što je prestao da radi kao trener, Ojken služio kao šef QRN, navodeći da je "vršio nadzorna ovlašćenja nad više od 80 podređenih, uključujući i druge operativne oficire NOC u svojoj grupi".

Ojkenovo otpuštanje iz CIA bila je kontroverzna i gorka afera, prema oba seta dokumenata. Njegovi nadzornici su ga optužili za finansijske maltretiranja, neprimerene romantične veze sa podređenima, izostajanje sa rukovodećih dužnosti i maltretiranje podređenih. Zvaničnici agencije su takođe oplakali njegov nedostatak regrutovanja, prema deklasifikovanoj tranši.

Njegovo ponašanje je bilo "hronični slučaj dugoročnog ponašanja koje je potpuno narušilo poverenje koje rukovodstvo ima u ovog oficira", navodi se u jednom deklasifikovanom memorandumu agencije koji je pregledao "The Post".

Ojken je energično osporavao optužbe. "Napali su me kao čopor divljih pasa", rekao je u intervjuu.

Deklasifikovani dokumenti otkrivaju agresivnu istragu Ojkena, uključujući i njegove finansije. U jednom delimično redigovanom imejlu iz 2009. godine, novoizabrani šef programa NOC osuđuje "labav pristup" raspoređivanju dubokih tajnih misija, zavetujući se da će se Ojken "vratiti kući prvog dana kada budem na funkciji".

Bio je "vrsta porcelana koju jedva čekam da razbijem" kada je preuzeo program, piše budući šef Nacionalnog operativnog centra (NOC).

Ojken karakteriše tajni program kao zagušljiv i akutno potreban reforme.

"Postoji određena vrsta menadžera CIA koji više voli da NOC budu računovođe sa punim radnim vremenom, nego da špijuniraju i preuzimaju rizike. U međuvremenu, oni sami rasipaju milijarde dolara i zatvaraju oči dok njihovi prijatelji beže sa gomilama zlatnih poluga", rekao je on.

U maju 2026. godine, Dejvid Dž. Raš, visoki zvaničnik CIA koji je radio na ultratajnim programima prikupljanja obaveštajnih podataka, uhapšen je pod optužbom za krađu javnih sredstava, uključujući navodnu krađu zlatnih poluga agencije u vrednosti od 40 miliona dolara.

Iako je formalno delo fikcije, "Fabrika kiselih krastavaca" jasno stavlja CIA u stvarni svet.

"Spoljašnjim posmatračima je gotovo nemoguće da shvate koliko je agencija postala osrednja. Samo obrada dužine romana mogla bi da učini ove navode opravdanim", rekao je Ojken.

(Telegraf.rs)