CIA upozorila saveznike: Sve više zemalja širom Evrope ažurira planove za civilnu odbranu

Evropske vlade ubrzavaju pripreme za civilnu odbranu dok obaveštajne službe upozoravaju da bi Rusija u narednim mesecima mogla da intenzivira hibridne operacije ili čak da izvede ograničene vojne napade protiv članica NATO.

Evropske vlade suočavaju se sa sve ozbiljnijim upozorenjima da bi Rusija mogla da eskalira svoju kampanju protiv članica NATO, dok izveštaji o upozorenju CIA, nova procena danske obaveštajne službe i upozorenja poljskog premijera podstiču zabrinutost da Moskva možda priprema testiranje Alijanse bez pokretanja konvencionalne invazije.

Preporučujemo

Ranije ovog meseca, italijanska premijerka Đorđa Meloni rekla je da se ruske provokacije povećavaju zato što ruski predsednik Vladimir Putin "mora da skrene pažnju, tražeći eskalaciju sa Evropom, sa situacije na bojnom polju koja se ne odvija onako kako je obećao".

Britanski maršal vazduhoplovstva Džon Stringer, zamenik vrhovnog savezničkog komandanta NATO, rekao je da Putin postaje "sve nepromišljeniji, opasniji i spremniji da prihvati rizik" kako se rat u Ukrajini odugovlači, kao i da ruski predsednik želi da podeli zapadne saveznike.

Nedavno su američke obaveštajne službe navodno upozorile nekoliko evropskih vlada na moguću rusku operaciju koja bi uključivala dronove lansirane sa komercijalnih brodova protiv ciljeva u južnoj Evropi, prenosi Newsmax.

Prema navodnom scenariju, ruski dronovi sa dometom od 600 kilometara mogli bi da budu lansirani prema Španiji, Francuskoj ili Italiji sa brodova koji bi izgledali kao uobičajeni brodovi u komercijalnom saobraćaju.

Generalni sekretar NATO Mark Rute pozvao je vlade da ne paniče, istovremeno priznajući da opasnost postoji.

"Naša procena je da ruska pretnja postoji i da je dugoročna", rekao je Rute, prema izveštaju NATO.

On je pozvao evropske saveznike da "ostanu mirni, nastave dalje i nastave da podržavaju Ukrajinu".

Zabrinutost je dodatno pojačana u četvrtak, kada je danska Vojno-obaveštajna služba, poznata kao FE, objavila novu neklasifikovanu procenu pretnji.

U proceni se zaključuje da će Rusija verovatno dodatno intenzivirati svoj "hibridni rat protiv NATO i Zapada" u narednim mesecima, kao i da postoji "nizak, ali rastući rizik" da bi Moskva mogla da izvede ograničene vojne napade na neku članicu NATO čak i dok rat u Ukrajini traje.

FE je saopštio da je velika ruska invazija na neku članicu NATO-a i dalje malo verovatna ali je dodao da se takav scenario "više ne može" isključiti.

Ranija procena danske obaveštajne službe navodi da Rusija nastoji da stvori neizvesnost oko toga koje vrste napada bi pokrenule obavezu NATO o kolektivnoj odbrani iz Člana 5, koristeći sabotaže, sajber napade i vojne provokacije ispod praga konvencionalnog rata.

Poljski premijer Donald Tusk uputio je neobično eksplicitno upozorenje.

Govoreći pred poljskim parlamentom 17. septembra, Tusk je rekao da obaveštajni podaci koje je Varšava dobila ukazuju na to da rusko planiranje uključuje hibridne napade dronovima i raketama na zemlje koje podržavaju Ukrajinu, uključujući Poljsku.

"Postoji realan rizik" da dronovi ili drugi projektili mogu ući u jednu ili više zemalja NATO-a na istočnom krilu i izazvati razaranje, rekao je Tusk.

Upozorio je da bi Moskva mogla da predstavi takve incidente kao slučajne u nastojanju da oslabi spremnost vlada NATO da se pozovu na odredbe alijanse o odbrani.

Upozorenja dolaze u trenutku kada evropske vlade obnavljaju sisteme civilne odbrane kojima je bilo dozvoljeno da atrofiraju nakon Hladnog rata.

Strategija Unije za spremnost Evropske komisije poziva na smernice usmerene na pomoć Evropljanima da održe dovoljno osnovnih zaliha kako bi bili samodovoljni najmanje 72 sata tokom velike vanredne situacije.

Brisel takođe razvija standarde pripravnosti za bolnice, škole, telekomunikacije i transport, dok poziva na veće zalihe kritične opreme.

Norveška preporučuje da domaćinstva budu sposobna da se snađu nedelju dana bez normalne infrastrukture ili vladine pomoći, dok Švedska savetuje stanovnicima da identifikuju obližnja skloništa civilne zaštite i da drže na raspolaganju vodu, hranu, lekove, opremu za prvu pomoć, toplu odeću, novac, lične karte, baterijske lampe i prenosne baterije.

Nemačka je izdvojila 11 milijardi dolara do 2029. godine za modernizaciju civilne zaštite, sistema upozorenja, opreme i kapaciteta za vanredne situacije.

Nemačke vlasti takođe proširuju medicinske operativne grupe osmišljene za delovanje tokom incidenata sa masovnim žrtvama i vanrednih situacija u odbrani. U međuvremenu, bolnice postaju deo civilno-vojnog planiranja za nepredviđene situacije.

Nemačka agencija za civilnu zaštitu kaže da bi civilne bolnice mogle biti potrebne za lečenje velikog broja ranjenih vojnika, kao i civila, tokom vanredne situacije u odbrani NATO.

Litvanija je odredila 23 strateški važne bolnice, zajedno sa svojim službama hitne medicinske pomoći i krvi, kao okosnicu svog sistema krizne medicine.

Baltičke države su se, u međuvremenu, složile da prodube regionalnu zdravstvenu saradnju za velike krize i oružane sukobe. Evropske i NATO vlasti kažu da pretnja više nije teoretska.

Nedavni incidenti i zvanično pripisane kampanje uključuju:

Nemačka: Berlin je optužio Rusiju da je orkestrirala pokušaj napada dronom u avgustu na aerodromu Lajpcig/Hale, gde su vlasti pronašle dron koji je nosio eksploziv u blizini ukrajinskog aviona. Moskva je negirala odgovornost, a Nemačka je najavila diplomatske i druge kontramere.

Sajber napadi: NATO je u julu osudio ono što je opisao kao upornu rusku zlonamernu sajber aktivnost protiv savezničkih vlada i kritične infrastrukture.

Evropske mreže: EU je saopštila da su sajber operacije povezane sa Rusijom bile usmerene na Francusku, Nemačku, Poljsku, Kipar, Holandiju, Austriju, Slovačku, Rumuniju i Finsku, uključujući vladine mreže i kritičnu infrastrukturu.

Kritična infrastruktura i GPS: Sankcije EU su usmerile entitete za koje blok tvrdi da su učestvovali u nadzoru podvodne infrastrukture i elektronskom ratovanju koje uključuje ometanje i lažno predstavljanje GPS širom baltičkog regiona.

Sabotaža i ometanje: Evropski savet je osudio ono što naziva koordinisanom kampanjom Rusije koja uključuje sabotažu, sajber napade, manipulaciju stranim informacijama i druge destabilizujuće operacije protiv zemalja EU i partnera.

Nemačka je takođe prijavila nagli porast neovlašćenih letova dronova iznad kritične infrastrukture od ruske invazije na Ukrajinu 2022. godine, pri čemu vlasti u nekim slučajevima sumnjaju na strane državne aktere.

Berlin je proširio ovlašćenja savezne policije za borbu protiv dronova i u februaru je odobrio dodatne mere bezbednosti u vazduhoplovstvu. Kumulativni efekat menja način na koji evropski zvaničnici opisuju bezbednosno okruženje.

Nemački ministar unutrašnjih poslova Aleksandar Dobrint rekao je prošlog meseca da Nemačka "nije u ratu", ali da je postala svakodnevna meta hibridnog ratovanja, navodeći špijunažu, sabotaže, sajber napade i tajne strane operacije.

Procene evropskih obaveštajnih službi ne zaključuju da je velika ruska invazija na NATO neizbežna.

Umesto toga, neposredna zabrinutost se sve više usredsređuje na nešto što je namerno teže klasifikovati: dronove, sabotaže, sajber napade i ograničene udare osmišljene da nanesu štetu, dok istovremeno stvaraju neizvesnost oko toga da li je prekoračen prag kolektivne odbrane NATO.

Ta dvosmislenost, upozoravaju evropski zvaničnici, može sama po sebi biti deo strategije.

(Telegraf.rs)