Tektonske ploče odnosa SAD i Kine su pomerile: "Tramp i Si se ponašaju u skladu sa tim"

Pre prošle nedelje, poslednji put kada je neki američki predsednik dočekao stranog lidera u bazi "Joint Base Andrews" bilo je to davne 1962. godine, kada je Džon F. Kenedi dočekao britanskog premijera Harolda Makmilana.

Ali to nije razlog zbog kojeg je istorijska fotografija američkog predsednika Donalda Trampa kako čeka u podnožju stepenica aviona Boeing 747 kineske kompanije Air China da lično dočeka kineskog lidera Si Đinpinga.

Preporučujemo

Makmilan je predvodio bliskog američkog saveznika, Si predvodi glavnog američkog protivnika. Postavljanjem crvenog tepiha, Tramp je naglasio koliko se brzo promenio odnos snaga u njihovom odnosu, navodi "Semafor" u analizi koju prenosimo:

Prekretnica je nastupila prošle godine, kada je Kina povukla svoj krajnji potez demonstracije moći, zapretivši da će obustaviti izvoz retkih elemenata i tako ugasiti američke fabrike, nakon što je Tramp povećao carine na kinesku robu na više od 140 odsto.

Tramp je uzmakao, a tada je Raš Doši, profesor Univerziteta Džordžtaun i bivši zvaničnik administracije Džozefa Bajdena, napisao da je Kina dokazala da je "pravi ravnopravni konkurent" Sjedinjenim Državama, koji se ne plaši da uzvrati.

Njegovo viđenje ceremonije dočeka, koja je uključivala i počasni plotun od 21 salve i prelet bombardera B-1B, što je u velikoj meri premašilo počasti ukazane Trampu u Pekingu u maju, jeste da Kina veruje da je "u osnovi ukrotila Sjedinjene Države".

"Tektonske ploče su se pomerile ispod nas", rekao mi je, "i oba lidera se ponašaju u skladu s tim".

Stručnjak za Kinu Orvil Šel piše da su veliki diplomatski uspesi SAD tokom 20. veka, obezbeđivanje bezuslovne predaje Japana i Nemačke nakon Drugog svetskog rata, rešavanje Kubanske raketne krize, postizanje sporazuma o kontroli naoružanja sa Moskvom radi okončanja Hladnog rata, postavili "nerealno visoku lestvicu" za Amerikance kada je reč o tome šta je danas moguće postići.

Ovaj samit u Vašingtonu, koji je sa velikom pažnjom praćen širom planete, uspostavio je novi, niži minimum. U klasičnoj diplomatiji, ustupci u pogledu protokola trebalo bi da budu uzvraćeni suštinskim ustupcima. U suprotnom, zašto se truditi?

Si je ponudio dve pande Ping Pinga i Fu Šuanga, za zoološki vrt u Atlanti, fraze o tome kako Sjedinjene Države i Kina moraju da "koegzistiraju u miru" i, prema Trampovim rečima, pokazao interesovanje za granit koji je korišćen za izgradnju nove heliodromske piste u kompleksu Bele kuće.

Ipak, istovremeno, Kina snabdeva Rusiju tehnologijom dvostruke namene kako bi napadala Ukrajinu, a dok je Si sletao, "Vol strit žurnal" je izveštavao o detaljima o tome kako je Peking snabdeo Iran raketnim gorivom i elektronskim komponentama koje se koriste za proizvodnju dronova i raketa koje Teheran koristi da napada svoje susede i navodno ubija američko vojno osoblje u Zalivu.

Što se tiče stvarnih rezultata, bilo je reči o telefonskoj liniji za veštačku inteligenciju kako bi se međusobno obaveštavali o rizicima koji dostižu nivo nacionalne bezbednosti, i o sporazumu o produženju trgovinskog primirja na dva meseca.

Ali opet, stvarnost protivreči retorici. Daleko je od jasnog da li Kina i SAD procenjuju rizike veštačke inteligencije na isti način i da li bi telefonska linija zapravo funkcionisala. Štaviše, kratko produženje trgovinskog primirja samo podvlači njegovu krhkost.

Peking i dalje stiska tokove retkih zemnih elemenata kako bi iznudio ustupke od SAD i prisilio svoje saveznike, uključujući Japan.

Vredi zapamtiti da su, donedavno, američki i kineski lideri iznosili svoja neslaganja pred televizijskim kamerama na zajedničkim konferencijama za novinare o pitanjima koja se kreću od ljudskih prava do pristupa tržištu za strane kompanije, dok su američki predsednici insistirali na ustupcima.

Prošle nedelja, nasuprot tome, bila je vežba plitke dobre volje. Čak se i nekoliko republikanskih lojalista zgrozilo zbog ekstravagantne pompe, očigledno osmišljene da laska Siju i zadivi domaću publiku, iako je odsustvo TV kamera na ceremoniji u Ružičnjaku potkopalo taj cilj niskog nivoa ambicije.

Pre samita, Rodžer Viker, predsednik Odbora za oružane snage Senata, postavio je pitanje zašto Tramp nudi tako "raskošnu dobrodošlicu brutalnom, neizabranom i represivnom diktatoru".

Nakon državne večere na kojoj su bili bok čoj i brancin u hrskavoj korici od susama i grupa tehnoloških milijardera, uključujući Tima Kuka, Ilona Maska i Džensena Huanga, zagonetka ostaje: "Zašto je Tramp potrošio diplomatski kapital za tako oskudne rezultate?".

"Dešavaće se ogromne stvari", poručio je Tramp uveren u svoj uspeh.

To je diplomatska nada, a ne konkretan rezultat.

Autor analize je Endi Braun, dobitnik Pulicerove nagrade i jedan od urednika na portalu koji više od četiri decenije izveštava iz Azije.

(Telegraf.r)