SAD se posle dve decenije povukle iz Iraka, strahuje se da zemlja ostaje "na izvol'te" Iranu!

Američka vojska saopštila je u sredu da je završila povlačenje svojih trupa iz Iraka, čime je okončana 12-godišnja misija borbe protiv Islamske države.

Portparol Pentagona Šon Parnel rekao je u saopštenju da su američke trupe i oprema završili "uredno povlačenje" iz poslednje vazduhoplovne baze u kojoj su bili prisutni na severu Iraka.

"Ova prekretnica predstavlja uspešan završetak 12-godišnje kampanje kojom je ISIS poražen kao organizovana vojna pretnja u Iraku i širom regiona", rekao je on. "Ona takođe označava prelazak sa ratne misije koalicije na bezbednosne napore predvođene Irakom, uz podršku uobičajenijeg bilateralnog bezbednosnog odnosa."

Iran i njegovi saveznici povlačenje SAD slave kao pobedu, nakon što su stekli snažan uticaj u zemlji u kojoj je tokom više od dve decenije rata poginulo 4.500 Amerikanaca.

Irački bezbednosni stručnjaci kažu da bi povlačenje, dogovoreno 2024. godine pod predsednikom SAD Džoom Bajdenom i sprovedeno za vreme administracije Donalda Trampa, čak i dok ona vodi rat protiv Irana, moglo da omogući Teheranu i njegovim moćnim saveznicima odvezane ruke, ali i da omogući drugim neprijateljima SAD da se vrate na scenu, uključujući Islamsku državu.

"Iran će strateški imati koristi od odlaska koalicije, jer se time uklanja vojno prisustvo koje je godinama predstavljalo protivtežu uticaju Teherana u Iraku", rekao je Džasim al-Bahadli, irački bezbednosni analitičar koji se bavi proučavanjem šiitskih oružanih grupa povezanih sa Iranom.

On je predvideo da će proiranske milicije ne samo predstaviti odlazak Amerikanaca kao pobedu svog pokreta, već i "nastojati da taj zamah pretvore u veći uticaj na bezbednosne i političke odluke".

Abu Modžtaba al-Jasiri, komandant Islamskog otpora u Iraku, krovne organizacije oružanih frakcija koje podržava Iran, opisao je povlačenje SAD kao "istorijsku pobedu iračkih islamskih pokreta otpora i časnih Iračana, kao i težak poraz američkog projekta".

"Tridesetog septembra slavićemo okretanje crne stranice u istoriji Iraka i neuspeh okupacije da nametne svoju volju našoj zemlji", rekao je on Rojtersu. "Irak je dokazao da se njegov suverenitet ne može obezbediti stranim snagama, već otporom i voljom njegovog naroda."

Irak još nije spreman

Iako je konačni odlazak američkih snaga u širokoj meri popularan među Iračanima, oni koji strahuju od snage grupa koje podržava Iran smatraju da je povlačenje preuranjeno.

"Verujemo da Irak u ovom trenutku još nije u potpunosti spreman da preuzme bezbednosni sektor", rekao je Rojtersu Abdulrahman al-Zubaji, sunitski plemenski vođa iz Faludže, nekadašnjeg uporišta otpora protiv Amerikanaca.

"Svi Iračani teže punom suverenitetu i nijedan Iračanin to ne bi osporio. Ali verujem da je upravo odlazak koalicije predvođene SAD na ovaj način i stvaranje bezbednosnog vakuuma ono čega se svi Iračani plaše."

Američke snage izvršile su invaziju na Irak 2003. godine kako bi svrgnule sunitskog muslimanskog diktatora Sadama Huseina, a potom okupirale zemlju, postavile vladu predvođenu šiitima i godinama vodile borbe protiv pobunjenika, pre nego što su se krajem 2011. godine povukle.

Vratile su se manje od tri godine kasnije kako bi pomogle iračkim snagama da poraze sunitsku militantnu grupu Islamska država u velikom ratu od 2014. do 2017. godine.

Otprilike dvostruko više Amerikanaca poginulo je u "Operaciji Iračka sloboda" nego u paralelnom ratu u Avganistanu, koji je okončan naglim povlačenjem SAD 2021. godine.

Irak je poslednjih godina bio jedina zemlja koja je održavala bliske političke i vojne saveze i sa Sjedinjenim Američkim Državama i sa Iranom, koji je povremeno koristio iračku teritoriju kao poprište posredničkog rata.

Sjedinjene Američke Države ubile su visokog iranskog komandanta Kasema Sulejmanija napadom na aerodrom u Bagdadu 2020. godine. Saveznici Irana više puta su napadali američke baze, što je ponekad izazivalo odmazdu.

U ovogodišnjem ratu protiv Irana, sedam od 18 američkih vojnika čija je pogibija potvrđena stradalo je u Iraku, a poslednji među njima bio je vojni narednik koji je u julu poginuo tokom kontrolisane detonacije drona u bazi u blizini Erbila.

Pobeda za iransku osovinu

Iran, koji navodi da mu je krajnji cilj da primora američke snage da napuste ceo Bliski istok, povlačenje SAD iz Iraka predstavlja kao pobedu svoje "osovine otpora", koju čine savezničke oružane grupe širom regiona.

"Trajna bezbednost zavladaće u Iraku" kada Amerikanci napuste zemlju i region, rekao je u ponedeljak zamenik predsednika Komisije za nacionalnu bezbednost iranskog parlamenta Amir Hajat Mokadam.

Iran "pozdravlja povlačenje američkih trupa iz Iraka i nesumnjivo će ga podržati", rekao je on za parlamentarni informativni servis Irana. "Grupe otpora trenutno preduzimaju akcije, ponekad napadajući i sukobljavajući se sa američkim trupama."

Vašington je optužio proiranske milicije u Iraku da učestvuju u širem sukobu na Bliskom istoku tako što, po nalogu Teherana, izvode napade na susedne zemlje, a najnoviji takav napad ovog meseca bio je usmeren na važan naftovod u Saudijskoj Arabiji. Vlada u Bagdadu saopštila je da pokušava da ograniči njihov uticaj.

Novi život za Islamsku državu?

Neki irački bezbednosni zvaničnici, kako iz savezne vlade tako i iz poluautonomnog severnog kurdskog regiona, kažu da povlačenje SAD takođe nosi rizik da borcima Islamske države omogući novi zamah. Oni, uprkos porazu svog samoproglašenog kalifata pre gotovo deceniju, i dalje imaju mrežu spavajućih ćelija.

Na vrhuncu moći, borci Islamske države kontrolisali su trećinu Iraka i ubili hiljade ljudi, uključujući stotine njih koje su sami snimali kako ih ubijaju pucnjima unutar nekadašnje američke vojne baze.

Nedostatak američkih obaveštajnih podataka, logističke podrške i dronova pružiće Islamskoj državi priliku da se pregrupiše, rekao je kurdski komandant Sirvan Barzani.

"Više od dve nedelje primećujemo kretanje spavajućih ćelija (Islamske države), nakon što je u opštim medijima objavljeno da će do kraja septembra doći do zvaničnog povlačenja međunarodne koalicije iz Iraka", rekao je on. "To je, po mom mišljenju, podiglo moral" boraca.

Iračke bezbednosne snage saopštile su da je osumnjičena ćelija Islamske države pripremala samoubilačke napade koji je trebalo da se izvedu istovremeno sa povlačenjem. Taj plan ukazao je na zabrinutost da je militantna grupa, uprkos godinama vojnih poraza, i dalje sposobna da iskoristi bezbednosne praznine, rekli su četvorica iračkih bezbednosnih i vojnih zvaničnika.

"Islamska država pokušava da pošalje poruku da je grupa i dalje moćna i sposobna da izvede krvave napade", rekao je pukovnik Halid al-Bajati, visoki bezbednosni zvaničnik u strateškom naftnom gradu Kirkuku.

(Telegraf.rs)