Rusija gradi 7 novih "superzatvora" uprkos tome što je regrutovanje za rat ispraznilo ćelije

Rusija planira da do 2035. godine izgradi sedam velikih zatvorskih kompleksa u kojima će se nalaziti i pritvorski centri i kazneno-popravne kolonije, na osnovu vladine uredbe kojom se menja savezni program razvoja kaznenog sistema!

Objekti, koje su ruski novinari nazvali "superzatvorima", zajedno će moći da prime više od 20.000 ljudi - 5.380 pritvorenika i 15.120 osuđenih zatvorenika.

Preporučujemo

Oni će takođe uključivati sudnice i kancelarije za tužioce, advokate odbrane i javne komisije za nadzor. Vlada planira da u celom kompleksu koristi tehnologiju za nadzor i bezbednost, prenosi Euronews.

Kompleksi su planirani u Kaluškoj, Astrahanskoj i Tjumenjskoj oblasti, Burjatiji i Zabajkalskom kraju, kao i u delu ukrajinske Hersonske oblasti koji se trenutno nalazi pod ruskom vojnom okupacijom.

Prvi objekat trebalo bi da bude otvoren u Tatarstanu do 2030. godine. Preliminarne procene navode da će trošak jednog kompleksa iznositi između 13 i 20 milijardi rubalja (134 miliona do 208 miliona evra), dok se očekuje da će ukupna vrednost programa premašiti 230 milijardi rubalja (2,4 milijarde evra), prema izveštajima ruskih medija.

Rusko Ministarstvo pravde navodi da će objedinjavanje pritvorskih i kaznenih funkcija u okviru istih objekata smanjiti troškove držanja zatvorenika za 25-30 odsto i omogućiti da se investicija isplati u roku od 10 godina, prvenstveno ukidanjem troškova prevoza zatvorenika i smanjenjem potrebe za osobljem.

Planirana izgradnja dolazi nakon naglog pada broja zatvorenika. Krajem 2021. godine Rusija je u pritvoru i zatvorima imala 465.000 ljudi, ali je do 2026. godine taj broj pao na 282.000, što predstavlja smanjenje od gotovo 40 odsto.

Direktor Federalne službe za izvršenje kazni Arkadij Gostev rekao je u maju da je regrutovanje zatvorenika kao vojnika po ugovoru za ruski rat u Ukrajini značajno doprinelo smanjenju njihovog broja.

Regrutovanje zatvorenika počelo je leta 2022. godine, odmah nakon što je Rusija pokrenula potpunu invaziju na Ukrajinu u februaru iste godine, prvobitno preko paravojne Vagner grupe koju vodi Kremlj, a kasnije direktno preko Ministarstva odbrane.

Pravni stručnjaci kritikovali su planove. Rekli su da će unutrašnja pravila u novim objektima verovatno ostati nepromenjena ili postati restriktivnija, i da će premeštanje zatvora iz gradskih centara na udaljena mesta posebno u Burjatiji i Zabajkalskom kraju, znatno otežati rođacima, aktivistima za ljudska prava i pravnim zastupnicima da dođu do onih koji su unutra.

Mučenje zatvorenika je rasprostranjeno

Ruski zatvorski sistem suočava se sa stalnim kritikama međunarodnih tela za ljudska prava zbog uslova koji su ispod međunarodnih standarda.

Specijalni izvestilac UN za ljudska prava u Rusiji utvrdio je u izveštaju iz 2025. godine da je mučenje ostalo "sistematsko i široko rasprostranjeno", sa 258 dokumentovanih slučajeva u periodu 2024-2025.

Uobičajene dokumentovane metode uključuju električne šokove, batine i lažna pogubljenja.

Savet UN za ljudska prava, nakon univerzalnog periodičnog pregleda Rusije 2024. godine, pozvao je Moskvu da torturu proglasi za samostalno krivično delo, pojača istragu prijavljenih slučajeva i uskladi svoj pravni okvir sa Konvencijom UN protiv torture. Rusija je odbacila većinu tih preporuka.

Organizacija Human Rights Watch je 2024. godine dokumentovala da su ruske vlasti mučile osumnjičene pritvorene u vezi sa napadom na gradsku kuću Krokus u blizini Moskve u martu te godine, snimila sesije i distribuirala snimak.

Misija OEBS za posmatranje otkrila je da uslovi u ruskim pritvorskim objektima često uključuju prenaseljenost, nehigijenske objekte, neadekvatnu hranu i medicinsku negu i prisilni rad.

Aleksej Navaljni je umro u februaru 2024. godine u udaljenoj arktičkoj kaznenoj koloniji gde je služio 19-godišnju kaznu. Ruski nezavisni mediji su izvestili da je zatvor poznat po teškim uslovima i navodnoj torturi.

Rusija se formalno povukla iz Evropske konvencije za sprečavanje torture u septembru 2025. godine nakon izbacivanja iz Saveta Evrope, čime su okončane posete evropskih inspektora ruskim zatvorima.

Specijalni izvestilac UN je takođe dokumentovao oživljavanje kaznene psihijatrije, uključujući upotrebu obaveznog psihijatrijskog lečenja kao sredstva za izricanje kazne protiv onih koji su gonjeni zbog antiratnog izražavanja.

(Telegraf.rs)