Šta se dešava u NATO? Pentagon nije pozvao ključne saveznike na važan sastanak Alijanse

Neke od najvećih evropskih država koje izdvajaju značajan novac za odbranu, a koje su pritom i ključni američki saveznici, nisu pozvane na sastanak koji vodi Pentagon, a na kojem će se razgovarati o Alijansi.

Trampova administracija isključuje nekoliko velikih saveznika sa skupa članica NATO koji će biti održan sledećeg meseca, nakon ranijih pretnji da će protiv vlada koje se suprotstavljaju predsednikovim prioritetima biti uvedena svojevrsna "lista nestašnih i dobrih".

Preporučujemo

Planirani sastanak u Poljskoj, koji je predvodio šef za politiku Pentagona Elbridž Kolbi, u suštini predstavlja radnu grupu usredsređenu na budućnost NATO, prema rečima šest diplomata upoznatih sa planiranjem.

Međutim, mnoge zemlje koje nisu dobile poziv poput Ujedinjenog Kraljevstva, Francuske i baltičkih zemalja izdvajaju velika sredstva za odbranu i imaju ključne uloge u Alijansi, zbog čega se njihovi diplomati pitaju zašto su isključeni.

Oni dovode u pitanje da li administracija daje prednost pojedinim saveznicima na način koji bi mogao dodatno da podeli Alijansu koja se već suočava sa sve agresivnijim delovanjem Rusije i iscrpljenim zalihama naoružanja.

"Radimo sve što se od nas traži", rekao je zvaničnik jedne zemlje saveznice koja nije pozvana. "Pokušavamo da razumemo koji su kriterijumi i koja je svrha ovih sastanaka. Za sada nam nije preneto mnogo informacija".

Bela kuća nije odgovorila na zahtev za komentar, dok je Pentagon odbio da komentariše.

Predsednik Donald Tramp i njegovi najbliži saradnici od povratka na vlast neumorno kritikuju NATO zbog svega, od odbijanja pojedinih članica da podrže rat protiv Irana do toga što neke zemlje ne izdvajaju 5 odsto svog BDP za odbranu.

"NATO sam oduvek smatrao ulicom sa jednosmernim saobraćajem mi trošimo stotine milijardi dolara godišnje kako bismo zaštitili te iste zemlje, ali one ne rade ništa za nas, naročito u vreme kada nam je pomoć potrebna", napisao je Tramp ranije u objavi na Truth Social.

Prošlog meseca je zanemario još jednog saveznika Južnu Koreju, tako što je naglo smanjio obim planirane zajedničke vojne vežbe, dok se istovremeno žalio zbog odbijanja Seula da se pridruži ratu protiv Irana.

U aprilu je, Bela kuća osmislila nešto nalik listi koja razdvaja one koji su "unutra" od onih koji su "napolju", dok je tražila načine da kazni saveznike koji se nisu pridržavali Trampovih želja.

Ministar odbrane Pit Hegset takođe je podržao takvu viziju. On je pozivao na stvaranje "model-saveznika" i upozoravao da će oni koji ne podržavaju interese SAD snositi posledice.

Iako su detalji o novoj radnoj grupi NATO i dalje nejasni, ona dolazi nakon pretnji da će neki saveznici biti nagrađeni na račun drugih. Kolbi je održao dva slična sastanka sa pozvanim zemljama Norveškom, Švedskom, Finskom, Poljskom, Nemačkom i Holandijom.

Zemlje učesnice sastanka, poznatog kao format Bergenske grupe, insistiraju da njegova namena nije da razbije savez, rekao je diplomata iz jedne od pozvanih zemalja, kome je, kao i drugima, zagarantovana anonimnost kako bi razgovarao o internim pregovorima.

Umesto toga, grupa namerava da smisli ideje koje može da ponudi celom savezu radi dodatnog testiranja otpornosti na stres.

"Ovo može biti motor transformacije", za ceo savez, rekao je jedan diplomata.

Osoba je priznala da su neki saveznici frustrirani isključenjem, posebno zato što su mnogi dostigli ili premašili ciljeve potrošnje koje je zahtevala Trampova administracija.

SAD bi mogle da dodaju Dansku u ekskluzivni klub sledeće, s obzirom na sporazum postignut između dve zemlje o proširenju američkog vojnog prisustva na Grenlandu, prema rečima druge osobe upoznate sa planiranjem.

Kolbi, koji je bio katalizator inicijative, održao je prvi sastanak te vrste u Bergenu, u Norveškoj, u junu i pozvao šest favorizovanih saveznika.

"Saveznici NATO koji brzo ispunjavaju svoje obaveze u pogledu troškova iz Haškog sporazuma, imaju obim da doprinesu i spremni su da se posvete praktičnom poslu", napisao je on na društvenim mrežama nakon sastanka.

On je ovog meseca na konferenciji u Vašingtonu istakao da je "ideja da se povuče ceo savez", dodajući da će to "biti bolji i jači NATO koji je izdržljiviji" i da će Evropi dati veći vojni kapacitet.

Kolbi je dugo bio zainteresovan za razgovore manjeg formata između zemalja NATO. Prethodnih godina se fokusirao na oživljavanje Nemačke kao vojne sile kako bi se obuzdala Rusija i posvetilo američke trupe suočavanju sa usponom Kine.

Ali čak i pozvani saveznici postavljaju pitanje zašto su Kolbi i drugi zvaničnici odbrane pažljivo odabrali učesnike, a izostavili neke od najvećih odbrambenih sila kontinenta, poput Velike Britanije.

"Ako pokušaju da podele NATO na dobre i loše, to je opasno za SAD", rekao je drugi od šest diplomata.

"Ali za Evropu je ovo egzistencijalno".

(Telegraf.rs)