"Ko preživi izvršenje smrtne kazne biće oslobođen": Svi su čuli za ovu priču, a evo šta je u njoj istina

Šta se dešava ako osuđenik preživi sopstveno pogubljenje? Da li tada dobija novu šansu za život ili država ima pravo da pokuša ponovo?

Krista Pajk je preživela dve doze smrtonosne injekcije, a taj događaj podsetio je na jednu staru priču koja se obično poteže kada do ovakvih situacija dođe.

Preporučujemo

Zanimljivo je da oko ovog pitanja decenijama kruži jedan od najneobičnijih pravnih mitova u SAD, ali i šire. Prema toj priči, ako prvi pokušaj izvršenja smrtne kazne ne uspe, osuđenik više ne može biti pogubljen i mora da bude pušten na slobodu, pisao je svojevremeno o ovoj temi Snopes.com.

Priča ima i svoju legendu iz vremena električnih stolica. Jedan čovek je, navodno, u zatvorskoj ćeliji počeo da "vežba" tako što je sam sebi puštao struju kako bi razvio otpornost. Kada je došao dan pogubljenja, preživeo je prvi strujni udar. Prema legendi, trebalo je da bude pošteđen, ali je izvršilac ponovo povukao prekidač i ubio ga.

Sloboda nakon neuspešne egzekucije zvuči kao scena iz filma, ali takvo pravilo u realnosti ne postoji.

Naime, razlog zbog kojeg je ova priča opstala povezuje se sa starim verovanjem da bi, ukoliko je neko nepravedno osuđen, "božanska intervencija" sprečila njegovo pogubljenje.

Kasnije se mit povezao i sa pravnim pojmom "double jeopardy", odnosno zabranom da čovek dva puta bude izložen suđenju za isto krivično delo.

Međutim, ta zabrana odnosi se na krivično gonjenje, a ne na izvršenje već izrečene kazne.

Smrtna kazna se, naime, ne izriče tako što sud odredi da osuđenik mora da "primi strujni udar" ili da bude "spušten sa vešala". Formulacija je takva da osuđenik bude pogubljen, odnosno da bude "obešen za vrat sve dok ne umre" ili da mu "električna struja prolazi kroz telo sve dok ne umre".

Zato, ako pukne konopac ili električna stolica zakaže, sama kazna time nije izvršena do kraja. Država može da otkloni problem i zakaže novi pokušaj.

Ipak, postoji drugi pravni problem. U SAD se u više slučajeva tvrdilo da ponavljanje pogubljenja nakon neuspešnog prvog pokušaja može predstavljati "okrutno i neuobičajeno kažnjavanje", što je zabranjeno Ustavom.

Jedan istorijski slučaj pokazuje koliko je to pitanje nekada moglo da bude dramatično.

Vilijam Ajzak Pervis, kako navodi Snopes.com, osuđen je u Misisipiju 1894. godine na smrt vešanjem zbog ubistva koje nije počinio. Kada je pokušaj pogubljenja počeo, čvor na konopcu se razvezao, a Pervis je pao na zemlju - živ i nepovređen.

Šerif je ponovo vezao konopac i spremao se da ga još jednom obesi.

Tada se dogodilo nešto potpuno neočekivano.

Gomila koja je do tog trenutka bila neprijateljski nastrojena prema osuđeniku odjednom je stala na njegovu stranu. Postala je nasilna i zapretila šerifu da će ga napasti ako pokuša da nastavi sa "nepravednim" pogubljenjem.

Pervis je vraćen u zatvor.

Kasnije je pomilovan, a kada je njegova nevinost konačno dokazana, država Misisipi mu je dodelila 5.000 dolara "za pružene usluge".

Ali, moguće je da swe desi nešto drugo nakon neuspešne egzekucije. Jedan takav slučaj desio se 2018. godine u Alabami. Dojl Li Hem trebalo je da bude pogubljen smrtonosnom injekcijom, ali tim za izvršenje kazne više od dva i po sata nije uspevao da mu postavi intravensku liniju, pa je odustao. Hem je kasnije postigao poverljivu nagodbu sa državom kojom je Alabama pristala da ga više ne pogubljuje. Formalno-pravno to nije bilo klasično "preinačenje kazne", ali je praktični rezultat bio doživotni zatvor bez mogućnosti uslovnog otpusta. Hem je umro u zatvoru 2021. godine.

Dakle, mit da preživljavanje pogubljenja automatski znači slobodu nije tačan.

(Telegraf.rs)