Izbori u Letoniji: Ujedinjena lista vodi sa 35,6 odsto

Ujedinjena lista letonskog premijera Andrisа Kulbergsa vodi na parlamentarnim izborima u Letoniji sa 35,6 odsto glasova, pokazuju izlazne ankete, dok je na drugom mestu populistička stranka "Letonija na prvom mestu" sa 11,3 odsto.

Kulbergs je, prenosi Rojters, isključio mogućnost koalicije sa tom strankom, pa će za formiranje vlade biti potrebni drugi partneri.

Preporučujemo

Kulbergs je rekao da je stav njegove vlade da bi svaka ekonomska povezanost sa Rusijom oslabila Letoniju i da bi Moskva takve veze mogla da iskoristi.

"Ne sarađujemo sa strankama koje su proruske", rekao je letonski premijer.

On je ocenio da je podrška Ujedinjenoj listi prema izlaznoj anketi veća od očekivane i da rezultat predstavlja "veliki odgovor građana".

Izlazna anketa letonskog javnog servisa LSM pokazala je da je Ujedinjena lista osvojila 35,6 odsto glasova, dok je "Letonija na prvom mestu", populistička stranka koju predvodi Ainars Šlesers, dobila 11,3 odsto.

Prema podacima koje je objavio LSM, koalicija "Suverena vlast/Savez mladih Letonaca" osvojila je više od 10 odsto glasova, "Progresivni" oko 11 odsto, dok je Unija zelenih i poljoprivrednika osvojila 3,7 odsto i ostala ispod izbornog praga od pet odsto.

Ujedinjena lista, čiji je lider Kulbergs i koji je od maja ove godine premijer te baltičke zemlje, zalaže se za jačanje odbrambenih kapaciteta Letonije i nastavak podrške Ukrajini.

Prema izlaznim anketama, rezultat Ujedinjene liste bio je znatno bolji nego na prethodnim izborima, ali će toj političkoj grupaciji biti potrebni koalicioni partneri kako bi zadržala vlast.

Pitanja nacionalne bezbednosti i troškova života bila su među glavnim temama izborne kampanje u Letoniji, članici NATO-a i Evropske unije koja se graniči sa Rusijom i ima značajnu ruskojezičnu manjinu.

Baltičke zemlje već mesecima upozoravaju da Rusija izvodi sabotaže, sajber-napade i druge oblike hibridnog delovanja širom Evrope kako bi oslabila podršku Ukrajini i izazvala strah.

Zapadni zvaničnici, međutim, odbacuju zabrinutost da je Rusija sposobna da pokrene direktan napad na NATO.

I Moskva takve optužbe odbacuje kao neosnovane i kao posledicu antiruske histerije.

"Ne možemo da budemo najslabija karika. Moramo da budemo snažni. Ceo istočni blok mora da bude ujedinjen. Tome težimo. Mi smo spoljna granica Evrope, koja mora da bude snažna", rekao je Kulbergs ranije danas nakon što je glasao.

(Telegraf.rs/Tanjug)