Vatrena lopta primećena sinoć na nebu blizu granice sa Srbijom: Čuveni naučnik otkrio o čemu je reč

Svetla vatrena lopta sinoć je primećena na nebu iznad Lovasberenja u Mađarskoj, a snimak ovog spektakularnog prizora ubrzo je počeo da se širi društvenim mrežama.

Nekoliko ljudi iz Budimpešte takođe je prijavilo da su videli neobičan fenomen, dok je jedan mađarski posmatrač naveo da su njegove tri kamere tokom samo jedne noći zabeležile više od 400 meteora.

Preporučujemo

U poslednje vreme gotovo da ne prođe nedelju dana, a da se na društvenim mrežama ne pojavi snimak noćnog bleska na nebu. Zbog toga se nameće pitanje - šta se zapravo dešava iznad naših glava?

Da li ka Zemlji zaista stiže više svemirskih stena nego ranije? Da li se u svemiru događa nešto veliko i neuobičajeno ili smo jednostavno postali mnogo pažljiviji zahvaljujući kamerama, telefonima i sistemima za automatsko praćenje neba?

Poznati mađarski astronom Robert Sabo objašnjava da nema razloga za strah i da odgovor uglavnom leži u tehnološkom napretku.

Nema sumnje da će više meteora ili vatrenih lopti stići do Zemlje nego ranije rekao je stručnjak, objašnjavajući da su ovakvi fenomeni postojali tokom čitave istorije naše planete.

Međutim, ono što se značajno promenilo jeste tehnologija.

Danas gotovo svaki drugi automobil ima kameru, bezbednosne kamere na kućama neprestano snimaju okolinu, a na mnogim mestima postoje i automatski sistemi namenjeni upravo praćenju neba.

Pored toga, internet i društvene mreže omogućili su da snimak koji neko napravi u Lovasberenju za svega nekoliko sekundi vidi praktično cela zemlja.

Astronom objašnjava da ono što u svakodnevnom govoru nazivamo "zvezdom padalicom" u astronomiji predstavlja meteorski fenomen. Najčešće je reč o zrncima prašine ili sitnim kamenčićima, veličine svega nekoliko milimetara, koji ogromnom brzinom ulaze u Zemljinu atmosferu i spektakularno sagorevaju.

U određenim periodima godine broj ovakvih pojava je veći. To se događa kada Zemlja prolazi kroz oblak ostataka koji je za sobom ostavila kometa.

Jedan od poznatijih primera su Perseidi u avgustu, dok se u jesen mogu posmatrati Drakonidi. Tada se broj bljeskova na noćnom nebu povećava po pravilnom obrascu.

Kada meteor postane vatrena lopta

Vatrene lopte su mnogo svetliji meteori, koji nastaju kada veće nebesko telo uđe u atmosferu.

One su toliko svetle da mogu na trenutak da osvetle čitav predeo, a ponekad su vidljive čak i tokom dana, pre nego što eksplodiraju u ogromnom bljesku i razbiju se na komade u atmosferi – objašnjava Robert Sabo.

Iako eksplozivne vatrene lopte na snimcima izgledaju spektakularno, njihov zvuk se sa Zemlje retko čuje.

Razlog je visina na kojoj se ovi fenomeni uglavnom odvijaju. Oni se obično događaju na 80 do 100 kilometara iznad Zemljine površine, gde je atmosfera toliko retka da zvučni talasi jednostavno ne mogu da se šire na isti način kao pri događajima mnogo bliže tlu.

"Ako čujemo zvuk nebeskog tela koje dolazi iz svemira, to je znak upozorenja. Tamo bi moglo biti problema", upozorava astronom.

To bi značilo da je nebesko telo prodrlo mnogo dublje u atmosferu.

Upravo se nešto slično dogodilo iznad Čeljabinska u Rusiji 2013. godine. Tada je objekat širok približno 20 metara eksplodirao u nižim slojevima atmosfere.

Masivni udarni talas koji je pratio eksploziju razbio je prozore širom grada, a više od 1.000 ljudi je povređeno od letećih komadića stakla.

Holivudski scenario sa atomskom bombom ne funkcioniše

U ranoj istoriji Zemlje našu planetu su redovno bombardovali meteori prečnika od nekoliko kilometara. Nauka danas prihvata da je jedan takav udar izazvao izumiranje dinosaurusa.

Međutim, situacija je danas drugačija. Astronomi neprestano prate nebo, i danju i noću, kako bi što ranije uočili objekte koji bi mogli da predstavljaju opasnost.

Već su poznate orbite većine zaista velikih asteroida, većih od jednog kilometra, koji bi mogli da predstavljaju pretnju Zemlji.

Ipak, ukoliko bi se pojavio potencijalno opasan objekat, najvažniji faktor bio bi vreme.

Što se asteroid ranije otkrije, to su veće šanse da se njegova putanja promeni pre nego što postane opasnost za našu planetu.

Jedan od najpoznatijih holivudskih scenarija, prema kojem bi asteroid koji ide ka Zemlji jednostavno trebalo razneti nuklearnom bombom, prema rečima Roberta Saboa nije realno rešenje.

"Većina asteroida nije jedan čvrsti blok stene, već gomila otpadaka koju zajedno drže sopstvena gravitacija i neki slab vezivni materijal. Ako ovo raznesemo, umesto da bude uništeno, raspasće se na hiljadu manjih komada", objašnjava astronom.

Problem bi tada mogao da postane još veći.

Ti komadi bi i dalje prelazili Zemljinu orbitu, a u atmosferu bi mogli da stignu nepredvidivom brzinom i iz nepredvidivog pravca.

Zbog toga naučnici rade na mnogo suptilnijim i efikasnijim metodama.

NASA-ina misija DART bila je pravi i uspešan projekat koji je pokazao da se asteroid može pomeriti iz svoje orbite tako što u njega udari lansirana svemirska sonda.

Postojala je i ideja da se površina asteroida zagreva visokoenergetskim laserom, a da se gasovi koji tom prilikom izlaze koriste kao svojevrsni pogonski sistem.

Postoji čak i zamisao o prekrivanju nebeskog tela reflektujućom "folijom", kako bi pritisak Sunčevog zračenja vremenom polako promenio njegovu putanju.

Još jedna mogućnost je takozvani gravitacioni traktor raketa ili letelica koja bi stajala pored asteroida i svojim gravitacionim uticajem postepeno menjala njegovu putanju, izvlačeći ga iz opasne zone.

Može li kraj sveta uopšte da se sakrije?

Ukoliko bi astronomi otkrili asteroid koji predstavlja ozbiljnu pretnju i kreće se ka Zemlji, gotovo je nemoguće da bi takva informacija mogla da ostane tajna.

Širom sveta postoji veliki broj profesionalnih i amaterskih astronoma koji koriste različite sisteme za posmatranje i upozoravanje.

Ukoliko bi neko uočio takav objekat, odmah bi se pokrenuo međunarodni lanac upozorenja.

Kontinuirano praćenje neba važno je ne samo zbog sprečavanja globalnih katastrofa, već i zbog očuvanja mira na Zemlji.

Eksplozija velike vatrene lopte može da oslobodi energiju koja odgovara energiji malog nuklearnog oružja.

Ukoliko bi se takva eksplozija dogodila iznad, na primer, Ukrajine ili Moskve, a nadležni prethodno ne bi znali da je reč o prirodnom nebeskom fenomenu, rukovodstvo bi moglo da je protumači kao neprijateljski napad.

Takav scenario mogao bi da ima potpuno nepredvidive političke i ratne posledice.

Zato je važno da astronomi mogu što preciznije da predvide gde i kada će veliko nebesko telo ući u atmosferu.

Ipak, današnji sistemi za praćenje neba imaju jedno veliko ograničenje - Sunce.

Sa Zemlje je gotovo nemoguće posmatrati objekte koji nam se približavaju iz pravca Sunca, jer njihovu pojavu može da sakrije njegova zaslepljujuća svetlost.

Zbog toga je moguće da neki objekti budu teži za otkrivanje upravo kada dolaze iz tog pravca.

Stručnjaci već rade na rešavanju ovog problema.

U narednim godinama u orbitu bi trebalo da budu lansirani infracrveni svemirski teleskopi koji će posebno skenirati ovaj osunčani region.

Istovremeno, na Zemlji će biti pokrenut program istraživanja neba LSST, odnosno Legacy Survey of Space and Time, sa novim superteleskopom.

Prema navodima iz teksta, za samo dve godine ovaj sistem bi trebalo da otkrije i katalogizuje onoliko asteroida i meteora koliko je čovečanstvo identifikovalo tokom prethodnih 200 godina zajedno.

Robert Sabo smatra da bi, kada bi se zaista otkrilo nebesko telo koje predstavlja ozbiljnu opasnost po Zemlju, takva pretnja nadjačala političke i međunarodne razlike.

Čitav svet bi, prema njegovim rečima, morao da se ujedini u odbrani, kao što smo to videli tokom prethodnih globalnih kriza, od kojih je poslednja bila epidemija Kovida.

A dok astronomi nastavljaju da prate nebo i razvijaju sve sofisticiranije sisteme za rano upozoravanje, nama u svakodnevnom životu ostaje nešto mnogo jednostavnije.

Ako u mraku noći ugledamo zvezdu padalicu, ili je vidimo na nekom od brojnih snimaka koji svakodnevno kruže internetom, možda ipak nema razloga da pomislimo na kraj sveta.

(Telegraf.rs)