PUTIN SATERAN U ĆOŠAK: Ruski lider primenjuje "taktiku pacova", sada udara tamo gde najviše boli!

Ruski predsednik Vladimir Putin (73) sve brutalnije eskalira rat protiv Ukrajine i sukob sa Zapadom. Sada gotovo svakodnevno bombarduje civilne ciljeve u Ukrajini, poput univerziteta, mostova i vozova.

Čak i tokom posete nemačkog kancelara Fridriha Merca Kijevu u nedelju ujutru, njegovi dronovi su udarali. A to nije sve: sajber i napadi dronovima na države članice EU takođe postaju sve učestaliji.

Preporučujemo

Foto:Tanjug/AP

Činjenica je da njegove trupe ne ostvaruju napredak u Ukrajini. Istovremeno, ruska privreda sve teže trpi posledice rata. Zbog toga Putin sada pribegava onome što bi se moglo nazvati "taktikom pacova".

Šta je Putin naučio od pacova

Ova taktika navodno datira još iz Putinovog detinjstva u Sankt Peterburgu, tadašnjem Lenjingradu. Kao dete, navodno je lovio životinje. Jednom je ispričao kako je u dvorištu saterao pacova u ćošak. Životinja je, kako je opisao, počela da paniči, izgubila kontrolu, podigla se na zadnje noge i napala ga.

Pouka koju je Putin izvukao bila je sledeća: kada ste saterani u ćošak, morate da pribegnete brutalnoj sili.

Upravo to, prema analizi nemačkog lista BILD, sada pokušava da primeni prema Ukrajini i Zapadu.

Mesecima je rat u Ukrajini u pat-poziciji. Ruske trupe ne napreduju. Naprotiv, prema analizi uglednog Instituta za proučavanje rata (ISW), ruske snage su u celini čak potisnute.

Putinove tvrdnje o ruskim uspesima na frontu toliko su udaljene od stvarnosti da, kako navodi analiza, deluju kao "halucinacije".

Istovremeno, Rusija trpi ogromne gubitke. Prema podacima Generalštaba ukrajinske vojske, 46.230 ruskih vojnika je ranjeno ili poginulo tokom septembra.

Tokom Mercove posete Kijevu, ruski dron se srušio i pogodio veliki most, dok su se na njemu nalazili automobili.

Foto: X

Ruska privreda, osim odbrambenog sektora, sve više pokazuje znake slabosti. Inflacija snažno raste, dok ključna kamatna stopa od 14 odsto dodatno guši potencijalni privredni rast.

Istovremeno, Kremlj planira da 2027. godine izdvoji rekordnih 17,1 bilion rubalja, odnosno oko 178 milijardi evra, za novo naoružanje, dronove i rakete. Taj trošak biće finansiran zaduživanjem i povećanjem poreza.

Foto: Tanjug/AP

Dve opcije za šefa Kremlja

Ko ne ostvaruje napredak na frontu i oseća se sateranim u ćošak, menja taktiku i napada. Putin zato pojačava napade na civile.

"To je priznanje da utvrđeni pojas u Donbasu ne može lako da bude osvojen", ocenjuje Margarete Klajn (53) iz nemačkog Instituta za međunarodnu i bezbednosnu politiku (SWP).

Putin bi mogao da nastavi napade na istoku Ukrajine. Za to bi mu bilo potrebno više vojnika, što bi bilo moguće samo uz novu mobilizaciju. Kremlj se za takav scenario priprema, ali bi to, prema Klajnovoj, bilo "veoma rizično" na unutrašnjem planu.

Druga mogućnost jeste da Putin nastavi da angažuje vojnike po ugovoru. Međutim, i oni Rusiju veoma mnogo koštaju. Jeftinija opcija je ispaljivanje raketa i dronova na civile, elektroenergetsku infrastrukturu i bolnice.

Perfidni cilj, kako navodi Klajn, jeste "iscrpljivanje ukrajinskog civilnog stanovništva".

Istovremeno, Rusija pojačava napade i na samu Evropu. Putin, smatra Klajn, želi da ubedi Evropljane da nisu u stanju da zaštite Ukrajinu.

Terorišući nedužne ukrajinske civile sve dok ne odustanu, Putin pokušava da bombardovanjem osvoji ono što do sada nije uspeo da zauzme -Donbas.

(Telegraf.rs)