SAD povukle bombardere iz baze za koju se sumnja da je bila meta terorističkog napada, oglasio se Marko Rubio

Američki bombarderi uklonjeni su iz baze RAF Ferford nekoliko dana nakon incidenta u kom je uhapšeno petoro sumnjivih osoba. Američki državni sekretar Marko Rubio tvrde da to nije bio povod povlačenja tih letelica.

"Ministarstvo rata stalno preraspoređuje resurse tamo gde su potrebni. Takođe se redovno obavljaju rotacije", rekao je Marko Rubio.

"Dokumentovali smo ono što se dogodilo prošle nedelje. Ne bih to direktno povezivao sa potezom koji je preduzet", dodao je on.

Državni sekretar rekao je da su "novi avioni koji dolaze, stari avioni koji odlaze" nešto uobičajeno.

Na pitanje da li i dalje ima poverenja u bezbednost u Ferfordu, Rubio je rekao da Amerika i dalje ima poverenja u bezbednost svih svojih baza i da britanski zvaničnici "ne bi mogli da budu kooperativniji".

I Dauning strit je ranije u ponedeljak izneo isti stav, kada je portparol rekao da baza u Glosterširu, koja je dugogodišnje sedište američkih snaga, i dalje bezbedna.

Rubio je to rekao nakon što je Pentagon juče potvrdio povlačenje bombardera, uključujući avione B-1, B-2 i B-52, iz Ferforda.

Vazduhoplovna baza bila je meta sumnje na teroristički napad 27. septembra. Pet britanskih državljana, starosti oko 20 i nešto godina, uhapšeno je pod sumnjom za krivična dela povezana sa eksplozivom i terorizmom u blizini vojnog objekta.

Oni su u međuvremenu pušteni uz kauciju, kao i britansko-iranski državljanin koji je 1. oktobra uhapšen pod sumnjom da je pripremao teroristička dela.

Na pitanje u ponedeljak da li je baza i dalje bezbedna, portparol premijera odgovorio je: "Da."

Portparol je rekao da "ne bi komentarisali vojne odluke drugih zemalja", a odbio je i da kaže da li je premijer razgovarao sa američkim predsednikom Donaldom Trampom o toj odluci.

On je rekao da nije bilo "promene stava" u vezi sa bazom i da vlada "ulaže 470 miliona funti u obezbeđivanje odbrambenih baza širom Ujedinjenog Kraljevstva".

Tri američka aviona sletela su u Južnu Dakotu u nedelju, rekli su anonimni američki zvaničnici listu Njujork tajms.

Jedan od njih rekao je da su se u 24 sata pre povlačenja bombardera pojavile konkretnije informacije o pretnji.

Prema navodima tog lista, neki avioni i članovi posada napustili su bazu dok su letovi za dopunu goriva još bili organizovani, zbog hitnosti situacije.

Zvaničnik Pentagona rekao je u nedelju da su svi američki bombarderi u RAF Ferfordu sada "premešteni u svoje matične baze u Sjedinjenim Državama".

On je rekao da su američke bombarderske snage i dalje spremne za "precizne sposobnosti globalnog udara", uključujući i operacije koje počinju i završavaju se na kontinentalnom delu SAD.

Premijer je u sredu rekao da postoje "snažne indicije da je Iran imao ulogu" u ranijem incidentu. Iran je negirao bilo kakvu umešanost.

Dva izvora iz Pentagona rekla su mreži NBC njuz, američkom partneru Skaj njuza, da je hitno povlačenje najmanje 12 bombardera obuhvatilo i nekoliko aviona koji su upravo stigli u okviru rotacije.

RAF Ferford je važna baza za američke vojne operacije. Ona je sedište 501. krila za borbenu podršku američkog ratnog vazduhoplovstva i 420. eskadrile vazduhoplovne baze, navodi se na sajtu te jedinice.

Ona služi kao "preferirana isturena baza za operacije američkih bombardera u Evropi u okviru Komande američkog ratnog vazduhoplovstva za globalne udare".

Uloga RAF Ferford u ratu sa Iranom

U martu je u tu vojnu bazu stigao određeni broj američkih bombardera B-1 Lancer u okviru američkih operacija nakon početka rata sa Iranom.

Povlačenje bombardera usledilo je u trenutku kada Tramp razmatra opcije za rat protiv Irana, uključujući nove napade, uprkos njegovim početnim obećanjima da će kampanja trajati svega nekoliko nedelja.

"Donosiću odluke u vezi sa Iranom. Iran je desetkovan. Dakle, jedino pitanje je - da li će to biti lakši ili teži način", rekao je Tramp novinarima u subotu.

Dopisnik Skaj njuza iz SAD Dejvid Blevins rekao je da bi povlačenje bombardera moglo da bude znak promene kursa Bele kuće.

"Ranije ove nedelje predsednik Tramp je nagovestio da su SAD i Ujedinjeno Kraljevstvo neko vreme zajedno radili na ovoj protivterorističkoj operaciji", rekao je.

"Ako je to tačno, zašto je ova odluka doneta tek sada? Neki sugerišu da je razlog to što su SAD, pod komandom vrhovnog komandanta Donalda Trampa i Pentagona, odlučile da smanje obim vojne operacije u Iranu i da im je bio potreban razlog da to učine."

Urednica za pitanja odbrane i bezbednosti Debora Hejns rekla je da SAD "ne bi donele takvu odluku olako", dodajući: "Jasno je da pretnja oko baze i dalje postoji."

Ona je rekla da odnosi između Ujedinjenog Kraljevstva i SAD "ostaju veoma bliski" na operativnom nivou.

"Jasno je da žele da britansku bazu koriste kao svoju isturenu operativnu lokaciju kako bi mogli da izvode operacije", dodala je.

"Ako je doneta odluka da u ovom trenutku jednostavno nije bezbedno da bombarderi budu tamo, što očigledno jeste bio slučaj, morali su da ih premeste... nadajmo se da na operativnom nivou postoji razumevanje i poverenje u antiterorističku policiju i bezbednosne službe uključene u ovu istragu."

(Telegraf.rs)