Egiptski predsednik Sadat ubijen pre 45 godina: Na vojnoj paradi u Kairu pogodilo ga je 37 projektila

Pre 45 godina, 6. oktobra 1981. godine, ubijen je Anvar el Sadat, predsednik Egipta koji je presudno doprineo mirovnom procesu na Bliskom Istoku.

Sadat, treći predsednik Egipta, naslednik Nasera, opredelio se, posle decenija sukoba sa Izraelom, za politiku popuštanja i sporazumevanja, zbog čega su fundamentalisti odlučili da ga uklone, kao, navodno, izdajnika.

Preporučujemo

Činjenica da je Sadat potpisao Kemp Dejvid sporazum 1978. odnosno mirovni dogovor sa Izraelom, te da je krajem te godine podelio Nobelovu nagradu za mir sa Menahemom Beginom, predsednikom Vlade Izraela, iako mu je donela široku popularnost na Zapadu, delom u Izraelu, a u znatnoj meri i unutar Egipta, bila je isto tako razlog za erupciju mržnje ne samo arapskih nacionalista nego i islamskih fanatika.

Pripadnici organizacije "Egipatski islamski džihad" iskoristili su održavanje godišnje vojne parade u Kairu, kojom je uobičajeno obeležavan ograničeni uspeh Egipćana tokom Jom Kipur rata.

Egipćanima je tog 6. oktobra 1973. uspelo da prešavši Suecki kanal probiju Bar Lev liniju, za koju se verovalo da je nepremostiva prepreka. Iako je u daljem toku rata Izrael izvojevao pobedu ne samo nad Egiptom nego i nad Sirijom, iznenađujući početni uspesi obeležavani su u Egiptu godinama potom.

Četvorica infiltriranih terorista, učesnika parade, napali su pošto su prispeli do predsednicke lože, bombama i automatskim oružjem. Od tri bačene bombe eksplodirala je jedna. Sadata je pogodilo ukupno 37 projektila. Poginulo je 11 osoba, među njima ambasador Kube, koptski episkop, omanski general. Ranjeno je 28 lica, među njima i Hosni Mubarak, pod Sadatom potpredsednik zemlje, četvorica oficira SAD, Džejms Tali, ministar vojni Irske.

Jedan od atentatora je ubijen u razmeni vatre, preostaloj trojici je suđeno.

Teško ranjeni predsednik Sadat izdahnuo je dva sata potom u vojnoj bolnici.

Muhamed Anvar el Sadat rođen je decembra 1918. u selu Mit Abu el Kom, u Delti Nila. Imao je četrnaestoro braće i sestara.Pošto je okončao vojno školovanje 1938. u prvo vreme, s činom potporučnika, služi u Sudanu, koji se tada nalazio pod zajedničkom britansko - egipatskom upravom, kao kondominijum. "Slobodni oficiri" grupacija koja će postati poznata posle prevrata ranih pedestih u Kairu, kojim je oborena monarhija, nastala je tridesetih u Sudanu. Određivao ih je pre svega žestok antibritanski stav. Iako je Egipat formalno bio suverena zemlja, uticaj Britanaca, ne samo u zoni Kanala, bio je presudan.

Tokom Drugog svetskog rata, Egipćani su, kako je Sadat zabeležio u "Memoarima", prodor nemačkih trupa protiv Britanaca na tlu Egipta, pozdravljali usklikom "Napred Romel!". Začudo, nije krio u sećanjima objavljenim krajem sedamdesetih da su čitavu grupaciju "Slobodnih oficira" sačinjavali oduševljeni poštovaoci Nemačke, uključujući i Gamala Abdela Nasera, potonjeg prvaka Pokreta nesvrstanih.

Britanci su ga stoga držali zatočenog do okončanja Drugog svetskog rata. Imao je, i to nije krio u "Memoarima", kontakte sa nemačkim obaveštajcima.

Učestvovao je prevratu 1952. kada su "Slobodni oficiri" oborili kralja Faruka I. Sadatova uloga bila je obraćanje naciji putem radija.Pod Naserom je bio ministar, predsednik Skupštine, a zatim potpredsednik, da bi posle Naserove smrti 1970. postao treći po redu predsednik egipatske republike. Na toj poziciji nalazio se do oktobra 1981. kada je ubijen u atentatu.

Tokom jedanestogodišnje uprave Egiptom, znatnim delom je odstupio od političke orjentacije koju je oličavao njegov prethodnik Naser.

Ne samo da je postigao izvesne vojne uspehe u ratu 1973. što je doprinelo njegovoj popularnosti, nego je preobrazio ekonomsku politiku zemlje, zastupanjem privatne inicijative, nasuprot Naserovom koketiranju sa socijalizmom.

Obnovio je takođe višepartijski sistem, okrenuo se, postupno, ka Vašingtonu, da bi kulminacija promena koje je nosio bila ponuda sporazuma Izraelu.

Bio je to, u to vreme, šok, ne samo u arapskom svetu. Egipat je pošto su odnosi sa Izraelom uspostavljeni, stoga izbačen iz Arapske lige, a njeno središte je iz Kaira izmešteno u Tunis. Suspenzija je trajala od 1979. do 1989. godine.

Kemp Dejvid sporazum, do kog je došlo i zahvaljujući nesebičnom trudu Džimija Kartera, predsednika SAD, Egiptu je doneo povratak Sinajskog poluostrva. Bio je to veliki uspeh.Sa druge strane, nerešeni položaj Palestinaca kojima je Begin priznavao pravo na autonomiju ali ne više od toga, ostao je opravdanje za mržnju, i sada je zameran i samom Sadatu.

Prve Sadatove mirovne inicijative odnosile su se na sporazume o razdvajanju snaga sa Izraelom 1974/1975. godine. Prilikom posete Izraelu, 1977. na njegovu inicijativu, govorio je u Knesetu, izraelskoj skupštini, razgovarao sa Menahemom Beginom, premijerom te zemlje, i pritom nije krio da to što čini vidi kao prve korake sveobuhvatnog mirovnog sporazuma Arapa i Izraelaca.

Kulminacija je bio Kemp Dejvid sporazum, za šta su i Sadat i Begin nagrađeni Nobelovom nagradom za mir. Sadat je i prilikom svečane dodele priznanja govorio o dugo očekivanom miru koji žele i Arapi i Izraelci.

Osim pune uspostave redovih diplomatskih odnosa, okončanja ratnog stanja, formalno neprekinutog od 1948. Egipat je sporazumom postao prva arapska zemlja koja je zvanično priznala Izrael.Osim povlačenja Izraelaca sa Sinaja, dogovoren je isto tako neometani prolaz Sueckim kanalom, Tiranskim moreuzom i Akapskim zalivom.

Juna 1981. Sadat je bio suočen s neuspelim pokušajem vojnog udara. Njegova popularnost urušena je delom zbog opsežnih istraga koje su potom usledile uz brojna hapšenja.

Privođenju je tada odnekud izmakla ćelija organizacije " Džihad" unutar vojske, koju je predvodio poručnik Halid el Islambuli, potonji ubica Sadata.

Na mestu predsednika Egipta Anvara el Sadata nasledio je njegov potpredsednik Hosni Mubarak, ranjen prilikom atentata.

Sadatovoj sahrani prisustvovao je rekordan broj visokih zvaničnika iz celog sveta, među njima čak tri bivša predsednika SAD, Ford, Nikson i Karter.

Jedini prisutni čelnik neke arapske zemlje bio je predsednik Sudana Nimeiri, uz delegaciju Omana.

Njegov naslednik Hosni Mubarak, koji se na čelu Egipta nalazio tokom tri decenije, do 2011. godinae, nastavio je trasom koju je zacrtao Anvar el Sadat.

(Telegraf.rs/Tanjug)