Šta se dešava "preko bare"? Neočekivano, za dve decenije 50 odsto manje zatvorenika u SAD

Neočekivano, broj zatvorenika u američkim zatvorima opada sve bržim tempom, a predviđa se da će stopa prijema u zatvore u naredne dve decenije pasti za dodatnih 50 odsto, pokazuje novo istraživanje profesora Šona Bušveja sa Univerziteta u Olbaniju.

"Proučavam kriminal, tako da retko imam priliku da saopštim dobre vesti", rekao je Bušvej, profesor na Rokfelerovom koledžu za javne poslove i javnu politiku Univerziteta u Olbaniju.

Preporučujemo

"Ovo su dobre vesti. Generacija koja je napunila naše zatvore stari i izlazi iz sistema, a generacija koja dolazi iza nje ne zamenjuje je. Ne možete zatvoriti ljude koji nikada nisu uhapšeni".

Članak su napisali Bušvej i koautori Džejson Robej, koji je donedavno predavao na Školi za krivično pravosuđe Univerziteta u Olbaniju, i Kit Hamfriz, profesor na Univerzitetu Stanford.

Rad pod naslovom "Ponestaje li zatvorenika? Nezamena generacija i približavanje kraja masovnog zatvaranja", objavljen u časopisu "Annual Review of Criminology", zaključuje da je pad broja zatvorenika prvenstveno posledica generacijskih promena.

Generacije koje su odrastale tokom talasa kriminala iz 1980-ih i 1990-ih sada stare i izlaze iz sistema krivičnog pravosuđa. Generacije koje su došle posle njih ušle su u odraslo doba sa znatno nižim stopama kriminala i hapšenja.

Iako su strogi zakoni o kažnjavanju usporili pad tako što su starije generacije zadržavali u zatvorima dugo nakon što je kriminal počeo da opada, nisu mogli da ga zaustave. Stope prijema u zatvore među ljudima starosti od 18 do 30 godina već su pale za 53 odsto od 2000. godine.

Najveći pad zabeležen je među tamnoputim muškarcima. Njihova stopa prijema u zatvore pala je za gotovo dve trećine između 2000. i 2023. godine, a autori predviđaju da će u narednoj deceniji pasti za još 46 odsto.

Godine 2000. crni muškarci su primani u zatvore po stopi koja je bila 7,9 puta veća nego kod belih muškaraca. Autori predviđaju da će taj odnos do 2036. godine pasti na između 2,0 i 2,3 puta.

Autori su takođe analizirali prognoze broja zatvorenika iz 19 saveznih država. Šesnaest država predviđa da će njihov broj zatvorenika rasti. Nijedna od tih prognoza ne uzima u obzir generacijske razlike u stopama kriminala.

Bušvej je rekao da se nalazi o zatvorskom sistemu direktno povezuju sa drugim novim radom o tome kako poslodavci koriste podatke iz krivičnih evidencija.

"Rizik nije trajna osobina", rekao je Bušvej i nastavio.

"On se smanjuje kako ljudi stare. Smanjuje se svake godine tokom koje ne upadnu u nevolje. A smanjivao se sa svakom generacijom još od talasa kriminala. Naši zatvori i naša pravila zapošljavanja nisu uspeli da se prilagode tome. Države planiraju budžete za zatvorenike koji nikada neće doći, a poslodavci odbijaju radnike čiji se rizik smanjio pre mnogo godina".

Drugi rad koji je napisao Bušvej, "Bezbedno za zapošljavanje: Predviđanje rizika od recidiva za kandidate za posao sa krivičnim dosijeom", objavljen je u avgustu u časopisu "Statistika i javna politika".

Istraživačica RAND Elizabet Čejs je glavna autorka, a koautori su Bušvej i Betani Sonders-Medina i Lejn Burget iz RAND.

Tim je koristio Sistem administrativnih evidencija krivičnog pravosuđa, najopsežnije podatke o krivičnoj istoriji u Sjedinjenim Državama, da bi pratio više od 9 miliona ljudi osuđenih za krivična dela u sedam država.

Za razliku od mnogo ranijih istraživanja, merili su nove osude umesto hapšenja. Takođe su isključili vreme koje su ljudi proveli u zatvoru, kada nisu mogli ponovo da počine krivično delo.

Rezultati su u suprotnosti sa uobičajenom pretpostavkom poslodavaca. U pet od proučavanih država, skoro 80 odsto ljudi nije osuđeno za novi zločin u roku od 10 godina.

U dve države sa višim stopama, oko dve trećine nije. Rizik takođe brzo opada. U roku od nekoliko godina od osude, mnogi ljudi sa dosijeom imaju otprilike jednake šanse da budu osuđeni u narednoj godini kao i ljudi bez ikakvog dosijea.

"Tridesetogodišnjak sa krivičnim delom i prekršajem u 22. godini ima otprilike jednake šanse da bude osuđen sledeće godine kao i dvadesetogodišnjak sa čistim dosijeom. Većina pravila zapošljavanja tretira te dve osobe veoma različito. Podaci kažu da ne bi trebalo", rekao je Bušvej.

Prema poslednjim podacima procenjuje se da se u SAD trenutno u federlanim i lokalnim zatvorima nalazi između 1,85 i 1,9 miliona osuđenika.

(Telegraf.rs)