Šta su američki međuizbori? Sve o izborima koji bi mogli da bitno utiču na ostatak Trampovog mandata

Do američkih međuizbora ostale su još četiri nedelje, a glasanje bi moglo značajno da utiče na ostatak mandata predsednika SAD Donalda Trampa.

Šta su međuizbori?

Amerikanci će 3. novembra birati članove Kongresa, koji se sastoji iz dva doma - Predstavničkog doma i Senata.

Preporučujemo

Izbori se održavaju svake dve godine, a kada se održavaju na polovini četvorogodišnjeg predsedničkog mandata, nazivaju se međuizborima, odnosno midterms.

Jedan od ključnih zadataka Kongresa je donošenje saveznih zakona koji važe na teritoriji cele zemlje.

Ishod izbora odlučiće koja će politička partija, Trampovi republikanci ili opozicione demokrate, kontrolisati Kongres i koliko će predsedniku biti lako da sprovodi svoje planove.

Rezultati se takođe smatraju pokazateljem zadovoljstva Amerikanaca radom predsednika do tog trenutka.

Ko se bira?

Biće izabrano svih 435 članova Predstavničkog doma, donjeg doma Kongresa. Njihov mandat traje dve godine. U Predstavničkom domu se najčešće predlažu i razmatraju zakoni.

Istovremeno, birači će odlučivati i o 35 od ukupno 100 mesta u Senatu, gornjem domu Kongresa. Senatori imaju šestogodišnje mandate. Između ostalog, oni odobravaju ili blokiraju zakone koji stignu iz Predstavničkog doma.

Istog dana birači u velikom delu SAD biraće i političare na nivou saveznih država. Među najpažljivije praćenim biće izbori za guvernere u Kaliforniji, Floridi, Džordžiji i Mičigenu.

Foto: Tanjug/AP

Koja su ključna pitanja?

Američka ekonomija je jedna od glavnih tema za birače koji se suočavaju sa visokim cenama goriva, hrane, stanovanja i zdravstvene zaštite. Inflacija je i dalje iznad nivoa koji cilja američka Federalna rezerva, delom zbog rata koji su SAD i Izrael započeli sa Iranom u februaru.

Demokrate tvrde i da je Trampov program carina doveo do povećanja cena za Amerikance.

Imigracija je još jedno ključno pitanje. Republikanci tvrde da je Tramp ispunio veliko predizborno obećanje iz 2024. godine tako što je pooštrio kontrolu granice i pokrenuo široku, često kontroverznu akciju protiv ilegalne imigracije.

Veštačka inteligencija takođe je postala sve važnija tema poslednjih nedelja. Istaknuti političari iz obe stranke saglasni su da je potrebno regulisati AI, čime se suprotstavljaju Trampu, koji je odbacio ideju o zakonima kojima bi se kontrolisao razvoj ove tehnologije.

Šta je na kocki?

Kongres je jedna od tri grane vlasti u SAD, uz predsednika i pravosuđe. Kontrola Kongresa ključna je za donošenje zakona.

I Predstavnički dom i Senat trenutno su pod kontrolom Republikanske stranke, ali je njihova većina veoma tesna.

Republikanci imaju 218 mesta u Predstavničkom domu, što je upravo minimalan broj potreban za kontrolu tog doma, uz jednog nezavisnog poslanika koji glasa sa njima.

U Senatu imaju 53 mesta, dok je za većinu potrebno 51.

Ukoliko opozicione demokrate ponovo preuzmu kontrolu nad najmanje jednim domom Kongresa, dobiće mogućnost da na dnevni red stave i zakone koje same predlažu.

Foto: Tanjug/AP

Ko bi mogao da pobedi?

Birači su u prošlosti često "kažnjavali" stranku kojoj pripada predsednik i glasali protiv nje na međuizborima.

Najnovija istraživanja javnog mnjenja pokazuju da Tramp ima veoma nisku podršku. Drugi mandat započeo je sa podrškom nešto većom od 50 odsto, prema sajtu Silver Bulletin, ali je početkom oktobra ona pala na oko 37 odsto, dok je 61 odsto ispitanika izrazilo nezadovoljstvo njegovim radom.

Ipak, nisu sva mesta u oba doma podjednako neizvesna. Neka se smatraju sigurnim za republikance, a druga za demokrate.

Američki partner BBC-ja, CBS News, izdvojio je devet trka za Senat koje treba pratiti, u državama poput Ajove i Nju Hempšira, kao i 42 trke za Predstavnički dom, između ostalih u Arizoni i Ohaju.

Ovogodišnji izbori su nepredvidiviji i zbog sukoba dve stranke oko načina na koji su povučene izborne jedinice za Predstavnički dom.

Republikanci su pokušali da steknu prednost tako što su u pojedinim državama napravili izborne mape koje im više odgovaraju, a demokrate su odgovorile na isti način.

Demokrata Džoš Turek i republikanka Ešli Hinson vode tesnu trku za mesto u Senatu iz Ajove.

Foto: Tanjug/AP

Šta to znači za Trampa?

Ako demokrate osvoje kontrolu nad Predstavničkim domom ili Senatom,  američkom predsedniku Donaldu Trampu će biti mnogo teže da progura zakone kroz Kongres.

To bi moglo da uspori ili blokira njegove planove na unutrašnjem planu, iako je tokom svog mandata pronalazio načine da koristi predsednička ovlašćenja i bez pune podrške svoje stranke.

Demokratska kontrola makar jednog doma Kongresa omogućila bi im i da putem odbora pokrenu istrage o različitim aspektima Trampove administracije.

Na meti bi mogli da se nađu navodi o korupciji, izgradnja nove plesne sale u Beloj kući, kao i metode koje koristi američka Služba za imigraciju i carinsku kontrolu (ICE).

Unutar Demokratske stranke vodi se i debata o tome da li protiv Trampa treba pokrenuti proces opoziva (impeachment), odnosno postupak za podizanje političkih optužbi u Kongresu koji može dovesti do političkog, a ne krivičnog suđenja.

Ukoliko republikanci zadrže kontrolu nad Kongresom, Tramp će moći da nastavi sa sprovođenjem svojih planova do kraja mandata.

Foto: Tanjug/AP

Šta ovi izbori znače za predsedničke izbore 2028. godine?

Trampovo ime neće biti na glasačkom listiću na izborima za Kongres, iako je pozvao republikance da se ponašaju kao da jeste i da glasanjem za republikanske kandidate podrže njegov dosadašnji rad.

Bez obzira na ishod, politički analitičari će rezultate gotovo sigurno koristiti kao pokazatelj raspoloženja birača i njihovog stava prema pravcu u kojem Tramp vodi zemlju.

Tramp ne može da se kandiduje za treći predsednički mandat.

Nakon međuizbora očekuje se da će sve više pažnje biti usmereno na pitanje ko bi mogao da bude njegov naslednik kao republikanski kandidat za predsednika 2028. godine  i ko bi mu se mogao suprotstaviti iz redova demokrata.

(Telegraf.rs)