Sve što morate da znate o plućnoj kugi, dok Rusija uvodi karantin: Kako se širi, znaci upozorenja i lečenje?

Strah od izbijanja epidemije kuge u Rusiji izazvao je uzbunu širom sveta, uključujući i u Beloj kući, gde je Donald Tramp ponudio pomoć ruskom predsedniku Vladimiru Putinu.

Sumnja se da je Daria Šipilova (28), laboratorijski tehničar u Irkutskom institutu za borbu protiv kuge u Sibiru preminula nakon što je slčajno razbila epruvetu koja je sadržala bakteriju Yersinia pestis, uzročnika najtežeg oblika kuge, koji se nastanjuje u plućima i ostavlja obolele u stanju da se bore za vazduh.

Dve stotine ljudi i pet bolnica u Rusiji, uključujući jednu bolnicu za decu i drugu za novopečene majke, sada su stavljeni u karantin. Vlasti u toj zemlji tvrde da je situacija pod kontrolom, ali druge prestonice oglašavaju alarm. Objavljeno je i da je preminula i druga žrtva i da se broj obolelih povećava, što su ruske vlasti demantovale.

Tri zemlje u Aziji već su uvele ograničenja, dok je Bela kuća saopštila da "pomno prati situaciju". Sumnja se na bolest poznatu kao plućna kuga, koja je izuzetno retka, ali gotovo uvek smrtonosna ako se ne leči u roku od 24 sata od pojave simptoma.

"To je najteži i najsmrtonosniji oblik, a vreme je od presudne važnosti", rekla je dr Uzma Said, načelnica odeljenja za infektivne bolesti u Univerzitetskoj bolnici Good Samaritan u Njujorku, za Daily Mail.

U nastavku stručnjaci otkrivaju sve što treba da znate o plućnoj kugi i kako da ostanete bezbedni.

Kako se kuga prenosi?

Kugu izaziva bakterija Yersinia pestis, organizam koji se brzo razmnožava i može izazvati tešku infekciju. Većina slučajeva nastaje kada buve zaražene ovom bakterijom ugrizu čoveka i prenesu bakteriju u njegov krvotok.

Međutim, ako se infekcija proširi na pluća, može se prenositi i sa čoveka na čoveka kada obolela osoba kašlje ili kija, a druga osoba udahne kapljice koje se pritom oslobađaju.

Prenos sa čoveka na čoveka je, međutim, redak. Ako se kuga proširi na pluća, oboleli u roku od dan ili dva od pojave simptoma postaju vezani za krevet, što im ostavlja malo mogućnosti da dolaze u kontakt sa drugim ljudima i zaraze ih.

Bolest se može preneti i direktnim kontaktom sa tkivom zaraženih životinja, na primer kada lovac odere zeca.

Postoje tri oblika kuge, ali najčešći je bubonska kuga, koju izazivaju ujedi buva, a kod koje bakterija inficira limfne čvorove, mrežu sudova odgovornu za odvođenje tečnosti iz organizma.

Plućna kuga, ili kuga u plućima, je kada se bakterija proširi na pluća, a septikemijska kuga, povezana sa krvnim sudovima, je kada se kuga proširi na krvne sudove.

Kod bubonske kuge, bakterija se može proširiti i izazvati bilo koji od drugih oblika kuge. Oko 30 do 60 procenata pacijenata koji imaju bubonsku kugu umire bez ranog lečenja, prema podacima Svetske zdravstvene organizacije (SZO).

Ali među onima koji imaju bilo koji od drugih oblika, bez ranog lečenja, stopa smrtnosti je skoro 100 procenata. Kuga se može pokrenuti svuda u svetu gde je prisutna Yersinia pestis.

Stručnjaci se, međutim, plaše da bi se zbog putovanja avionom bolest mogla brzo proširiti na druga područja.

Koji su upozoravajući znaci na koje treba obratiti pažnju?

Kod bubonske kuge, pacijenti razvijaju simptome u roku od jednog do sedam dana od ujeda buve. Upozoravajući znaci uključuju groznicu, jezu, bolove u glavi i telu, slabost, povraćanje i mučninu.

Pacijenti takođe mogu imati bolne i upaljene limfne čvorove, deo cirkulatornog sistema u telu za odvod tečnosti, obično u pazuhu ili preponama.

U pneumoničnom obliku, pacijenti razvijaju simptome u roku od 24 sata od infekcije, koji uključuju kratak dah i kašalj, često iskašljavanje krvave sluzi.

Ovaj oblik ostavlja pacijente da otežano dišu i gotovo je uvek fatalan bez brzog ranog lečenja. Kod septikemijske kuge, simptomi uključuju krvarenje ispod kože, plavkastu promenu boje kože i odumiranje tkiva.

Bez lečenja, ova verzija dovodi do otkazivanja više organa i teških problema sa krvarenjem, što je fatalno.

U SAD svake godine po sedam slučajeva kuge?

Epidemije kuge dogodile su se u Africi, Aziji i Južnoj Americi, prema podacima SZO. Međutim, od 1990-ih, većina slučajeva kod ljudi je prijavljena u Africi, posebno u Demokratskoj Republici Kongo i na Madagaskaru, gde se slučajevi kuge prijavljuju skoro svake godine.

U SAD, CDC navodi da zemlja beleži oko sedam slučajeva bolesti svake godine, obično na severu Novog Meksika i Arizone. Više od 80 procenata ovih slučajeva je bubonski oblik, što znači da su uzrokovani ujedima buva. Nema dokaza o nedavnom prenošenju sa čoveka na čoveka u SAD.

U Rusiji, poslednji javno prijavljeni slučajevi kuge bili su 2016. godine, kada je slučaj bubonskog oblika prijavljen u Republici Altaj, koja se graniči sa Mongolijom.

Istraživači su povezali ovaj slučaj, i dva druga prijavljena 2014. i 2015. godine, sa hvatanjem, klanjem i jedenjem mrmota u tom području.

Najnoviji slučaj je prijavljen u Irkutskoj oblasti, takođe na dalekom istoku Rusije, i, prema lokalnim medijima, dijagnostikovan je kod Darje Šipilove, zaposlene u Irkutskom istraživačkom institutu za borbu protiv kuge Sibira i Dalekog istoka.

Bakterija koja izaziva kugu je endemska za Sibir, mesto prve poznate praistorijske epidemije kod ljudi, jer je bakterija koja je izaziva prisutna među malim divljim sisarima u njegovoj ogromnoj divljini i njihovim buvama. Međutim, retko je da Rusi obole od kuge.

Globalno, svake godine se zabeleže oko 1.000 do 2.000 slučajeva kuge. Od toga, plućna kuga čini oko 10 do 14 procenata.

Laboratorijski stečeni slučajevi kuge su još ređi. Poslednji poznati laboratorijski stečen slučaj u SAD bio je 2009. godine kod neimenovanog 60-godišnjeg istraživača dijabetesa koji je zarazio i umro od septikemije kuge nakon rada sa oslabljenim sojem Yersinia pestis.

Laboratorijski stečeni slučajevi mogu nastati iz više scenarija, kao što je nepoštovanje strogih protokola ili lomljenje materijala.

Ljudi koji su u direktnom i bliskom kontaktu sa zaraženom osobom ili životinjom, kao i ljudi u endemskim ruralnim područjima, najviše su izloženi riziku od bolesti.

Da li postoje sigurni tretmani?

Lekari kažu da se kuga mora lečiti u roku od dan ili dva od pojave simptoma kako bi se povećale šanse pacijenta za preživljavanje. To je toliko ozbiljna pretnja da lekari obično počinju sa lečenjem kada se samo posumnja na infekciju, a ne kada se potvrdi.

Lekari mogu lečiti infekciju antibioticima, koji je brzo uklanjaju. Lečenje prve linije u SAD uključuje antibiotike fluorokinolone (ciprofloksacin, levofloksacin, moksifloksacin) i aminoglikozide (gentamicin, streptomicin).

Doksiciklin takođe može biti alternativa ako nijedan od ovih tretmana nije dostupan.

"Dobra vest je da se kuga može lako lečiti", rekao je dr Rejs Đijang, vanredni profesor na Odeljenju za globalne, ekološke i genomske zdravstvene nauke na Univerzitetu Južne Floride.

"Ako delujemo rano, postoje veoma efikasni antibiotici koji se mogu koristiti".Tipičan tok lečenja kreće se od sedam do 14 dana u zavisnosti od konkretnog slučaja.

Koliko je realno izbijanje epidemije?

Iako plućna kuga nije potvrđena, sumnjivi slučaj je izazvao strah od epidemije u Rusiji i SAD. Đijang, međutim, poziva da panika nije potrebna.

"Nisam zabrinuta. Rizik trenutno je uglavnom preventivne prirode. Mislim da su preduzete prave mere. Moramo se prema tome ponašati kao da postoji lokalna epidemija, i to je ono što je Rusija učinila", rekla je ona.

Za razliku od kada se bubonska kuga proširila po Evropi, postoje lekovi koji mogu zaustaviti bolest u njenim tragovima pre nego što postane epidemija.

"Oduvek je bila sa nama i nastaviće da postoji. Kako se populacija i urbanizacija povećavaju, šansa da ćemo češće dolaziti u kontakt sa njom može se povećati. Ovde postoji rizik, ali možemo ga obuzdati", zaključuje Đijang.

(Telegraf.rs)