Dok Donald Tramp i dalje okleva, rat u Ukrajini se približava kobnoj tački bez povratka!

Rat u Ukrajini postaje sve opasniji, uz rizik da se eskalacija proširi i na druge delove Evrope. Dok Rusija i evropske vlade razmenjuju eksplicitna upozorenja da se sukob širi, Sjedinjene Države vode diplomatiju koja je manje usmerena na zaustavljanje krvoprolića, a više na obnovu odnosa sa Moskvom.

Pošto ruska vojska ostvaruje malo napretka na terenu u istočnoj Ukrajini uprkos tome što rat traje gotovo pet godina tokom kojih je poginulo ili ranjeno više od milion ljudi, Kremlj pojačava vazdušne napade.

Ukrajina, koja je od početka rata u februaru 2022. godine meta ruskih raketa i dronova, sada beleži nagli porast napada na infrastrukturu i naseljena područja, što preti da tokom zime delove zemlje ostavi na hladnoći i u mraku, navodi se u analizi magazina Rolling Stone, koju prenosimo.

Cilj vazdušnog blickriga je da uništi moral, infrastrukturu i ekonomiju Ukrajine, rekao je nedavno predsednik Volodimir Zelenski, pozivajući se na obaveštajne podatke koje su presrele bezbednosne službe njegove zemlje.

Zelenski je rekao da je ruski predsednik Vladimir Putin, tokom razgovora sa najvišim zvaničnicima Kremlja, ukinuo ograničenja u kampanji bombardovanja: "Rekao je da sada nema pravila".

Povlačenje SAD iz sukoba tokom Trampovog drugog mandata, zajedno sa neprijateljskim stavom američkog predsednika prema Zelenskom i Ukrajini uopšte, samo je dodatno ohrabrilo Putina.

Nakon što je obećao da će zaustaviti rat "u roku od 24 sata" nakon ponovnog izbora, Trampova mlaka podrška Ukrajini i njenim evropskim saveznicima sve je više uveravala Kremlj da ima priliku da trajno naruši jedinstvo NATO.

Na sastanku Valdajskog diskusionog kluba u prošlog četvrtka, godišnjem međunarodnom samitu visokog profila u Sankt Peterburgu,  Putin je rekao da kontinuirana evropska podrška Ukrajini gura sukob ka "kobnoj tački bez povratka".

Kremlj već dugo predstavlja rat kao nastavak sukoba sa kolektivnim Zapadom. Sa više od 1,5 miliona aktivnih pripadnika u ruskim oružanim snagama, oko 44 odsto budžeta Moskve za 2027. godinu namenjeno je izdacima za odbranu i bezbednost.

Oko 700.000 ruskih vojnika nalazi se na frontu u Ukrajini, gde gubici i dalje ostaju zapanjujuće visoki. U međuvremenu, Moskva sprovodi kampanju takozvanog "hibridnog ratovanja".

Zvaničnici u više zemalja tvrde da iza niza napada dronovima, podmetanja požara i sabotaža stoje ruske obaveštajne službe. Kremlj takođe nastavlja da sprovodi ciljana ubistva na evropskom tlu, a prema FBI, čak je pokušao da izvrši atentat na političke disidente u Sjedinjenim Državama.

Ratoborne aktivnosti Rusije izazvale su uzbunu širom Evrope

Govoreći na događaju NATO u četvrtak, nemački kancelar Fridrih Merc rekao je da kontinent mora da se pripremi za "teške hibridne napade", jer Rusija cilja proizvodne pogone i logistička čvorišta putem kojih ukrajinski saveznici snabdevaju opkoljenu zemlju oružjem.

"Evropa mora biti spremna da brzo i veoma jasno odgovori na ruske provokacije", rekao je Merc.

Sa svoje strane, Moskva tvrdi da NATO provocira sukob, navodeći nedavne nenajavljene vojne vežbe u blizini Kalinjingrada, ruske eksklave na baltičkoj obali.

Ruski zvaničnici upozorili su da bi akcija protiv Kalinjingrada pokrenula ozbiljan odgovor, "uključujući nuklearno oružje" kako bi se odbranila njegova teritorija, i "ruske udare na centre donošenja odluka u državama članicama alijanse".

"Ovo je rat koji Evropa vodi protiv nas", rekao je ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov novinarima na forumu Valdaj. Kada je upitan o hibridnim napadima van Ukrajine koje evropski lideri pripisuju Rusiji, rekao je da njegova zemlja cilja samo podršku onome što naziva "nacističkim režimom" u Kijevu.

Dok oružje sve glasnije zvecka, američko angažovanje sa Moskvom i Kijevom dolazi povremeno, bez očigledne sveobuhvatne strategije.

Kritičari pristupa Bele kuće ukazuju na nedavno putovanje Trampovog prijatelja i specijalnog izaslanika za Bliski istok, advokata za nekretnine Stiva Vitkofa, i zeta Džareda Kušnera u Moskvu i Kijev.

Njihova turneja donela je naslovne strane, ali mali napredak ka pregovorima između zaraćenih strana, a kamoli ka okončanju sukoba.

"Nadam se da su imali odličan razgovor o otvaranju hotela ili nečeg sličnog. Jer bi inače bilo beskorisno", rekao je jedan evropski zvaničnik.

Diplomatija putem haotičnih ličnih sastanaka sa predsednikovim ličnim izaslanicima gotovo sigurno se smatra znakom slabosti od strane Putina, koji je dobro svestan da Tramp želi da proglasi normalizovane odnose između Sjedinjenih Država i Rusije krunskim dostignućem spoljne politike.

Bela kuća razmatra niz neviđenih diplomatskih sporazuma koji bi pomogli da ruska ekonomija funkcioniše, a da pritom malo koriste Ukrajini.

Ovi predlozi navodno uključuju ublažavanje ekonomskih sankcija ako Putin pristane da oslobodi neke političke zatvorenike, i potencijalni višemilijarderski sporazum o nafti, navodno usmeren na stabilizaciju energetskih tržišta i smanjenje cena gasa.

Sa rastom cena gasa usred američko-izraelskog rata protiv Irana i predstojećim međuizborima izborima, Tramp je energetiku učinio centralnim delom svoje politike prema Rusiji.

Vašington je pozvao na "primirje u energetici", dok je Tramp okrivio Kijev za rast cena dizela u Sjedinjenim Državama.

Iako su visoke cene nafte rezultat niza kriza, Ukrajina je tokom leta ciljala ruske rafinerije nafte, što je dovelo do nestašice goriva i dugih redova za benzin, kod jednog od najvećih svetskih proizvođača nafte.

Ukrajina takođe razvija sopstvene domaće taktičke balističke rakete. Ukrajinski zvaničnici su u petak rekli da je jedna vrsta rakete, FP-7, prvi put uspešno korišćena u borbi. Ali nije jasno da li Kijev može da proizvede dovoljno raketa da bi stvorio značajno sredstvo odvraćanja.

Kako se zima približava, izgledi za Ukrajinu su mračni. Nedavni napad na Kijev sastojao se od skoro desetak balističkih raketa i stotina dronova u jednoj noći.

Taj arsenal ukazuje na tešku situaciju sa kojom se suočavaju ukrajinski branioci, kojima ponestaje naprednih raketnih presretača. Takođe se muče da obaraju dronove koji postaju sve brojniji, sofisticiraniji i efikasniji kako rat odmiče.

Poslednjih meseci, Rusija je usvojila široku upotrebu naprednog drona, Geran-5, drona na mlazni pogon koji neverovatno podseća na  bombe V-1 koje su nacisti koristili za bombardovanje Londona pred kraj Drugog svetskog rata.

Kao i kod nemačke kampanje V-1 protiv Londona pre 80 godina, mete su često neselektivne. Čak i pre pojačavanja napada ove jeseni, 2026. je bila na putu da bude najsmrtonosnija godina za ukrajinske civile od prvih meseci rata velikih razmera 2022. godine.

Širenje ruskih dronova za napad i balističkih raketa znači da gradovi poput Kijeva sada provode veći deo svakog dana pod vazdušnom pripravnošću.

Čak i pored ljudskih žrtava i fizičke štete koju oružje nanosi, zvaničnici procenjuju da poremećaji svakodnevnog života koštaju zemlju čak 45 miliona dolara po satu zbog izgubljene ekonomske aktivnosti.

Od petka, serija napada dronova usmerena je na dva glavna mosta u Kijevu preko reke Dnjepar. Šteta je poremetila saobraćaj između desne obale prestonice sa njenim istorijskim jezgrom i centrom grada i njene leve obale, sa njenim prostranim industrijskim i stambenim zgradama iz sovjetskog doba.

Ukrajina već doživljava ozbiljan finansijski pritisak. Premijer Sergej Korecki kaže da se zemlja suočava sa "finansijskim jazom" od 27 milijardi dolara pre kraja godine.

Ukrajinski poslanici upozoravaju da bi vlada mogla da ostane bez sredstava čak i za isplatu vojnika. Jedan aktivni pripadnik ukrajinske vojske, rekao je da su do kraja leta pripadnici njegove jedinice već počeli da doživljavaju "kašnjenja" u primanju plata.

Ministarstvo odbrane osporava da bi plate vojnika mogle da ostanu neisplaćene, ali priznaje da su "tehnički problemi" izazvali neka kašnjenja.

U međuvremenu, Zelenski je pod pritiskom korupcionih skandala i ostavki u koje su umešani članovi njegovog užeg kruga. Ankete pokazuju da bi potencijalno mogao da izgubi hipotetičke sukobe sa rivalima, uključujući bivšeg komandanta ukrajinskih oružanih snaga Valerija Zalužnog.

Kohezija kojom su se dugo divili Ukrajinci počela je da puca, što je ishod koji je u skladu sa strateškim ciljevima Rusije. Ali nakon skoro pet godina rata, obe strane pokazuju znake političkih i ekonomskih napetosti.

Ruski redovni proces vojne regrutacije, očekuje se 120.000 novih regruta tokom naredna tri meseca, jedva nadoknađuje teške žrtve koje njena vojska trpi na ukrajinskom frontu, sa visokim procenama koje prelaze 1.000 žrtava dnevno.

Neki analitičari veruju da Kremlj razmatra masovnu mobilizaciju nakon parlamentarnih izbora. Ali Putin je do sada samo pozvao na povećanje ukupnog broja aktivnih vojnika za nešto više od 15.000.

Ruski predsednik ostaje oprezan u pogledu stvaranja značajnog antiratnog pokreta unutar Rusije, dok se istovremeno suočava sa pritiskom tvrdokornih nacionalista koji očekuju da će on doneti pobedu.

Širom Evrope, vlade više ne tretiraju direktan sukob sa Rusijom kao udaljenu mogućnost. One se spremaju za najgore scenarije, posebno u baltičkim državama i drugim zemljama koje su iskusile rusku vladavinu pod Sovjetima.

U međuvremenu, NATO insistira da sve članice, uključujući Sjedinjene Države, imaju "čvrstu posvećenost" kolektivnoj odbrani. Na početku Prvog svetskog rata 1914. malo je lidera razumelo kako pogrešne strateške pretpostavke, zapleteni savezi i smrtonosne tehnologije guraju kontinent ka kataklizmi.

Ali neki jesu. Uoči rata, ministar spoljnih poslova Velike Britanije, ser Edvard Grej, napisao je čuveno: "Lampe se gase širom Evrope".

Širom Ukrajine, tama će ponovo postati obeležje svakodnevnog ratnog života usred nestanka struje dok se nadvija teška zima. A senke se produžavaju, daleko izvan njenih granica.

Ali u Americi, Bela kuća i dalje okleva dok predsednik usmerava pažnju na druge stvari. Možda će bar Trampova nova balska dvorana biti dobro osvetljena.

(Telegraf.rs)