Šokantne tvrdnje sa fronta: Ruski vojnici posezali za očajničkim potezom da ne bi pali u zarobljeništvo

Ruski vojnici se dižu u vazduh kako bi izbegli zarobljavanje od strane ukrajinske vojske, navodi se u tekstu britanskog lista The Telegraph.

Više od 250 ruskih vojnika, među kojima su i desetinе oficira, zarobljeno je tokom "Operacije Vivaldi", ofanzive ukrajinskih snaga na severu Donjecke oblasti.

Preporučujemo

Mnogi su se predali kao čitave jedinice nakon što su ukrajinski dronovi presekli njihove pravce snabdevanja hranom, vodom i municijom.

Oleksandar Borodin, komandant ukrajinskog 3. armijskog korpusa, jedinice koja je imala ključnu ulogu u operaciji, rekao je za The Telegraph da su ruski vojnici bili ubeđeni da će biti mučeni i ubijeni ukoliko budu zarobljeni.

"Nerado su se predavali jer su bili uplašeni, a neki su se dizali u vazduh, pokušavajući da povedu sa sobom i naše vojnike. Ruska vojska širi propagandu prema kojoj će, ako padnu u ukrajinsko zarobljeništvo, biti mučeni i ubijeni", rekao je Oleksandar Borodin.

Prema navodima 3. armijskog korpusa, u ovoj ofanzivi je tokom nekoliko meseci ubijeno oko 3.000 ruskih vojnika, dok je Ukrajina povratila oko 124 kvadratna kilometra okupirane teritorije.

Operacija je do sada izvedena u tri faze i oslanjala se na dronove i robote koji su napredovali ispred pešadije, uključujući i samoubilačka kopnena vozila koja su iz vazduha ubacivana iza ruskih linija.

Ruski vojnici koji su se predali opisali su izuzetno teške uslove u kojima su boravili u Donjeckoj oblasti. Kako su naveli, bili su primorani da piju sopstveni urin i jedu koru drveća i koprive.

Zarobljenici su takođe ispričali da ranjeni vojnici nisu evakuisani sa položaja, već da im je jedina šansa za preživljavanje bila da sami dopužu do mesta za evakuaciju.

Jedan od ruskih oficira rekao je ukrajinskim snagama da su njegovi vojnici masovno umirali od iscrpljenosti i gladi.

"Neki su izgubili 30 ili 40 kilograma u odnosu na svoju uobičajenu težinu, a mnogi su tražili samo gutljaj vode. Nisu ni razmišljali o tome šta će biti sa njima. Sve što su želeli bio je samo gutljaj vode", rekao je Borodin.

Foto: Ukrajinska vojska/Third Army Corps

Borodin je rekao da je oko polovine zarobljenika zahtevalo medicinsku pomoć, uglavnom zbog rana koje su pokušavali sami da leče dok su držali položaje.

Prema njegovim tvrdnjama, ruski komandanti su znali u kakvim se uslovima vojnici nalaze, ali su malo toga preduzimali da ih poboljšaju. Takođe nisu pokušavali da evakuišu ranjene jer bi to, kako je naveo, dodatno opteretilo vojnu medicinsku službu.

Treći armijski korpus saopštio je da su ukrajinski udari na ruske pravce snabdevanja i komandna mesta doveli do masovnih predaja. Dronovima su uništavane logističke linije, dok su položaji ostajali odsečeni nakon što su mine izbacivane iz vazduha.

U 3. armijskom korpusu navode da je tokom ove operacije zarobljen i jedan od najvećih brojeva visokorangiranih ruskih oficira od početka rata.

Ukrajina se nada da će zarobljene vojnike, posebno oficire, moći da iskoristi za razmenu i oslobađanje pripadnika Azov bataljona koji se od 2022. godine nalaze u ruskom zarobljeništvu.

Borodin je rekao da postoji "veća šansa" da Moskva pristane na razmenu zarobljenih Ukrajinaca za oficire višeg ranga nego za obične ruske vojnike.

Mnogi zarobljenici govorili su i o korupciji unutar svojih jedinica. Neki su Borodinu rekli da su im komandanti naređivali da izdvajaju deo svojih plata za kupovinu opreme, koja im, kako tvrde, nikada nije bila isporučena.

Foto: Ukrajinska vojska/Third Army Corps

"Neki od njih osećaju da ih je njihova komanda izdala", rekao je Borodin.

Taj osećaj izdaje doveo je do toga da mnogi zarobljenici ne žele da se vrate u Rusiju. Iako Ukrajina želi da ih razmeni za svoje vojnike, Borodin je rekao da veliki broj zarobljenih Rusa ne želi razmenu.

Prema njegovim rečima, ruska vojska na zarobljene vojnike gleda kao na slabije borce, a oni strahuju da bi odmah po povratku bili poslati nazad na front, u još težim uslovima.

"Rusi one koji su pali u zarobljeništvo smatraju nečim poput lošijih vojnika, vojnika drugog reda. Plaše se da bi bili poslati nazad u mnogo gorim uslovima i žele da ostanu u ukrajinskom zarobljeništvu što je duže moguće", rekao je Borodin.

(Telegraf.rs)