Leteća tvrđava: Misije ovog bombardera traju i po nekoliko desetina sati, da li B2 zaista ima toalet?

Kada je reč o vojnim avionima, ponekad imamo tendenciju da o njima razmišljamo prvenstveno u pogledu razorne moći njihovog naoružanja ili neverovatne brzine koju mogu da razviju.

Na primer, varijanta aviona "F-15E Strike Eagle" može da dostigne brzinu od 2,5 maha i raspolaže različitim vrstama naoružanja, uključujući vulkanski top M61A1 i rakete AIM-9M Sidewinder.

Preporučujemo

To su zadivljujući i smrtonosni avioni, prepuni visokotehnološke opreme i oružja. Ipak, važno je imati na umu i da njima upravljaju  pripadnici oružanih snaga, koji uprkos svemu imaju ljudske potrebe o kojima se mora voditi računa.

Kada je reč o civilnim avionima, mogućnosti za obroke i dostupnost toaleta spadaju među najvažnija pitanja sa kojima se obično suočavamo tokom leta.

Iako vojni avioni, poput bombardera B-2, imaju sasvim drugačiju namenu od prevoženja entuzijastičnih turista na Bora Boru, oni takođe mogu da obavljaju veoma duge letove, pa se ista pitanja postavljaju i kada je reč o ljudima koji se nalaze u njima. Ponekad misije na ovim letećim tvrđavama traju i po nekoliko desetina sati.

Srećom po pilote i ostalo osoblje, B-2 je opremljen tako da im boravak u avionu učini podnošljivijim, iako u njemu ima mesta samo za dva člana posade, pilotska kabina poseduje toalet.

U borbenim avionima i bombarderima ima veoma malo slobodnog prostora, pa biste mogli da pomislite da bi praktičnost nalagala ugradnju krajnje jednostavnog toaleta, napravljenog tako da bude što manji, u meri u kojoj je to realno moguće.

Međutim, činjenica je da bombarder B-2 Spirit, jedan od najboljih američkih stelt bombardera, koristi ograničeni prostor koji može da izdvoji kako bi posadi pružio veći komfor nego što je možda navikla da ima u drugim sličnim avionima.

To mu je i potrebno, jer se ponekad koristi za izvođenje veoma dugih letova.

Veličina i sadržaji bombardera B-2

Bombarder B-2 Spirit kompanije Northrop Grumman dugačak je 69 stopa (oko 21 metar) i ima raspon krila od 172 stope (oko 52,4 metra). Nije naročito veliki za jedan bombarder, posebno ako se uzme u obzir da su Sjedinjene Američke Države ranije uvele u upotrebu avione poput ogromnog bombardera Convair B-36 Peacemaker.

Ipak, u pojedinim aspektima je izuzetno veliki, a jedan od njih svakako je njegova cena. Sa cenom od približno dve milijarde dolara po avionu, B-2 je koštao više od bilo kog drugog aviona.

Za taj novac, američko ratno vazduhoplovstvo dobilo je zaista jedinstven i izvanredan avion, pionira u oblasti stelt tehnologije za bombardere, sa prepoznatljivim uglastim dizajnom koji je optimizovan tako da ga je znatno teže otkriti i pratiti.

Napredna tehnologija i oblik koji zbunjuje radarske sisteme, u kombinaciji sa impresivnim doletom od oko 11.112 kilometara, omogućavaju mu da leti tokom dugih vremenskih perioda.

Međutim, iz bezbednosnih razloga, dva člana njegove posade moraju da budu u dovoljno dobrom fizičkom stanju kako bi mogla da izdrže takve letove.

Da bi se to omogućilo, potrebno je obezbediti prostor za spavanje, jelo i obavljanje fizioloških potreba. Uslovi svakako nisu luksuzni, niti bi se očekivalo da to budu, ali takve mogućnosti ipak postoje.

Kako navodi časopis The Atlantic, iza prostora u kojem sedi posada, pored toaleta, nalazi se "mikrotalasna pećnica i, obično, nekoliko rashladnih kutija od stiropora sa hranom koju su piloti sami spakovali. Tu ima dovoljno prostora da prosečno visok muškarac može da legne".

Ovaj prostor pružao je sve što je posadi bilo potrebno da bi ovim zadivljujućim avionima mogla da upravlja tokom odgovarajuće dugih misija izdržljivosti.

Kako B-2 leti tako dugo

Domet bombardera, naravno, značajno varira, i velika je strateška glavobolja dovesti svaki avion i sredstvo na pravo mesto u pravo vreme u skladu sa njegovim specifičnim mogućnostima.

Čak je i let na velikim udaljenostima i uspešno gađanje date mete samo pola bitke, jer se zatim mora bezbedno vratiti (ili na svoje konačno odredište kasnije). Za svaki avion, ključna briga je upravljanje gorivom, a velika prednost B-2 u tom pogledu je što se može dopunjavati i dok je u letu.

Ovaj zastrašujuće uglasti avion je, dakle, idealan kandidat za misiju bombardovanja na velikim daljinama, a predsednik Džordž V. Buš je poslao neke modele upravo toga tokom operacije "Trajna sloboda".

Proizveden je samo 21 primerak (što nije iznenađujuće s obzirom na to koliko su bili skupi), ali svaki od njih koji je poleteo tokom operacije bio je sila sa kojom se trebalo računati.

Njihov cilj je bio da ciljaju protivvazdušnu odbranu Al Kaide i talibana i uklone opasnosti koje su predstavljale, a bili su dobro opremljeni za to zajedničkom municijom za direktan napad.

Pređene udaljenosti tokom ove kampanje su zapanjujuće. Čuveni "Spirit of Amerika" bio je jedan od B-2 aviona koji su učestvovali u nekim misijama koje su podrazumevale 44 sata leta.

Radi konteksta, časopis "Air & Space Force“ je izjavio da su, kada su posade poletele, "pred njima bile više od 30 sati leta samo da bi stigle do ciljanog područja".

(Telegraf.rs/Slash Gear)