Rat koji traje više od decenije ponovo bukti: Zašto Huti napadaju Saudijsku Arabiju
Huti su za vikend izveli dva napada na međunarodni aerodrom Kralj Halid u Rijadu i tom prilikom poginulo je 13 ljudi, čime su dodatno podigli tenzije sa Saudijskom Arabijom i otvorili novo poglavlje u višegodišnjem sukobu koji traje od 2015. godine.
Ovaj napad ponovo je skrenuo pažnju na sposobnost jemenskih pobunjenika da ugroze ključne saudijske ciljeve, ali i na opasnost od širenja sukoba koji sve više prevazilazi granice Jemena.
Preporučujemo
Jedan od lidera AFD objavio kartu Velike Nemačke: Pripojio delove 5 država, komšije burno reagovale
Rusija poslala Ukrajini ponudu za primirje! Odbili 60 dana, a sada...
Neprijateljstvo između Huta i Saudijske Arabije ima duboke korene: od saudijske vojne intervencije u Jemenu, preko raketnih udara na saudijske gradove i energetsku infrastrukturu, do novog regionalnog zaoštravanja povezanog sa sukobom Irana i njegovih protivnika. Da bi se razumelo zašto Huti napadaju Saudijsku Arabiju i šta zapravo žele da postignu, potrebno je vratiti se na početak rata 2015. godine.
Huti su tokom godina izgradili sposobnost da raketama i bespilotnim letelicama gađaju saudijsku teritoriju, uključujući vojne ciljeve, aerodrome i energetsku infrastrukturu. Saudijska Arabija je, s druge strane, godinama predvodila vojnu intervenciju protiv njih u Jemenu.
Kako je 2015. godine počeo rat između Huta i Saudijske Arabije
Da bi se u potpunosti razumelo zašto Huti napadaju Saudijsku Arabiju, potrebno je vratiti se u 2014. godinu, kada je Jemen zapao u duboku političku krizu. Pokret Huti, poznat i pod nazivom Ansar Alah, zauzeo je glavni grad Sanu i proširio kontrolu nad velikim delom severnog Jemena.
Početkom 2015. pobunjenici su preuzeli ključne državne institucije, dok je međunarodno priznata vlast predsednika Mansura Hadija izgubila kontrolu nad prestonicom. Hadi je na kraju utočište pronašao u Saudijskoj Arabiji.
Rijad je takav razvoj događaja doživeo kao direktnu pretnju svojoj nacionalnoj bezbednosti. Jemen se graniči sa Saudijskom Arabijom, a jačanje naoružanog pokreta koji sarađuje sa Iranom izazvalo je strah da bi Teheran mogao da proširi svoj uticaj sve do južne saudijske granice.
Saudijska Arabija je zato 26. marta 2015. pokrenula vojnu intervenciju, predvodeći koaliciju arapskih država koja je imala za cilj da zaustavi napredovanje Huta i vrati međunarodno priznatu jemensku vlast. Koalicija je izvodila vazdušne udare, dok je sukob postepeno prerastao u dugotrajan rat sa razornim posledicama po jemensko stanovništvo.
Za Hute je Saudijska Arabija tako postala glavni protivnik u ratu za kontrolu nad Jemenom. Rijad je bombardovao njihove položaje i podržavao njihove protivnike, dok su Huti napade na saudijsku teritoriju predstavljali kao odgovor na vojnu intervenciju i pokušaj da se izvrši pritisak na saudijsko rukovodstvo.
Ipak, sukob nije počeo tek 2015. godine. Huti su se sukobljavali sa jemenskom vladom još od 2004, a do oružanih okršaja sa saudijskim snagama dolazilo je i 2009. godine. Intervencija iz 2015. pretvorila je postojeće neprijateljstvo u mnogo širi i intenzivniji rat.
Iran i Saudijska Arabija: Sukob koji prevazilazi granice Jemena
Rat u Jemenu ubrzo je postao deo šireg nadmetanja između Saudijske Arabije i Irana, dve regionalne sile koje podržavaju suprotstavljene političke i vojne aktere na Bliskom istoku.
Iran pruža Hutima različite oblike podrške, uključujući vojnu pomoć i tehnologiju povezanu sa raketama i bespilotnim letelicama. Ta podrška doprinela je razvoju njihovih napadačkih sposobnosti. Međutim, Huti nisu samo pasivni izvršioci iranske politike: oni imaju sopstvene ciljeve, lokalnu bazu podrške i interese povezane sa borbom za vlast u Jemenu. Zato ih deo stručnjaka opisuje kao iranskog partnera, a ne kao organizaciju koja u potpunosti zavisi od naredbi iz Teherana.
Za Saudijsku Arabiju, problem je dvostruk. Prvo, Huti predstavljaju vojnu pretnju duž njene južne granice. Drugo, njihova sposobnost da napadaju duboko unutar saudijske teritorije omogućava Iranu i njegovim regionalnim partnerima da vrše pritisak na jednu od najvažnijih država Persijskog zaliva.
Verske razlike između sunitske Saudijske Arabije i šiitskog Irana dodatno opterećuju odnose, ali sukob se ne može svesti samo na versku podelu. U njegovom središtu nalaze se teritorijalna bezbednost, regionalni uticaj, kontrola nad jemenskim institucijama i strateški značaj pomorskih puteva.
Od raketa ka saudijskim gradovima, do napada na naftnu infrastrukturu
Tokom rata Huti su postepeno razvijali sposobnost da napadaju ciljeve izvan Jemena. U novembru 2017. ispalili su balističku raketu prema Rijadu, a Saudijska Arabija saopštila je da je projektil presretnut. Taj napad označio je važnu fazu sukoba, jer je pokazao da borbe u Jemenu mogu direktno da ugroze i saudijsku prestonicu.
Napadi su kasnije uključivali rakete i dronove usmerene prema vojnim objektima, aerodromima i energetskoj infrastrukturi.
Jedan od najznačajnijih primera bio je napad iz septembra 2019. na postrojenja saudijske naftne kompanije Aramco, koji je privremeno ozbiljno poremetio proizvodnju nafte. Huti su preuzeli odgovornost, dok su Saudijska Arabija i Sjedinjene Američke Države za napad optuživale Iran.
Takvi udari imaju značaj daleko izvan samog Jemena. Saudijska Arabija je jedan od najvećih svetskih izvoznika nafte, pa svaki ozbiljniji napad na njena energetska postrojenja izaziva zabrinutost zbog mogućih posledica po globalno snabdevanje i cene energenata.
Napadi su istovremeno pokazali da Saudijska Arabija, uprkos znatno većim finansijskim i vojnim resursima, ne može lako da ukloni pretnju koju predstavljaju Huti.
2022-2023: Primirje i pokušaj smirivanja sukoba
Posle godina iscrpljujućih borbi, 2022. godine došlo je do značajnog smirivanja sukoba. Primirje uz posredovanje Ujedinjenih nacija, koje je stupilo na snagu u aprilu, smanjilo je intenzitet neprijateljstava, a Saudijska Arabija i Huti počeli su da razmatraju mogućnosti za dugoročniji dogovor.
Iako je formalno primirje isteklo u oktobru 2022, veliki sukobi između Huta i saudijskih snaga nisu se vratili na raniji nivo. Usledili su diplomatski kontakti, uključujući razgovore Saudijske Arabije i Huta uz posredovanje Omana.
Važan korak bilo je i približavanje Saudijske Arabije i Irana, koji su u martu 2023. uz posredovanje Kine postigli dogovor o obnovi diplomatskih odnosa. To je otvorilo prostor za smanjivanje regionalnih tenzija, ali nije rešilo osnovne probleme u Jemenu.
Saudijska Arabija želela je da smanji troškove rata i zaštiti svoju teritoriju, dok su Huti nastojali da sačuvaju teritorije koje kontrolišu i učvrste svoj položaj u budućem političkom uređenju Jemena.
2023-2025: Crveno more postaje novi front
Dok se neposredni sukob sa Saudijskom Arabijom delimično smirivao, Huti su proširili svoje vojne aktivnosti na Crveno more i okolne pomorske puteve.
Posle početka rata između Izraela i Hamasa u oktobru 2023, pokret je počeo da napada trgovačke brodove i izvodi raketne i bespilotne napade povezane sa sukobom. Huti su tvrdili da deluju u znak podrške Palestincima i da napadaju brodove povezane sa Izraelom, mada su njihove akcije ugrožavale i međunarodni pomorski saobraćaj.
Sjedinjene Američke Države i Velika Britanija odgovorile su udarima na položaje Huta u Jemenu, dok je američka vojna kampanja tokom 2025. dodatno pojačala pritisak na pokret. U maju te godine postignut je dogovor o prekidu američkih udara, uz posredovanje Omana, ali time nisu uklonjeni svi uzroci sukoba.
Za Saudijsku Arabiju ovaj razvoj događaja predstavlja dodatni bezbednosni problem. Moreuz Bab el-Mandeb, između Jemena i Roga Afrike, jedan je od najvažnijih prolaza za međunarodnu trgovinu. Svako ozbiljno ugrožavanje plovidbe Crvenim morem može da utiče na trgovinske tokove, troškove transporta i izvoz energenata iz regiona.
Huti su tako dobili dodatnu polugu pritiska: pored raketnih napada na saudijsku teritoriju, pokazali su da mogu da ugroze i pomorske puteve od strateškog značaja za čitav svet.
Zašto su se napadi ponovo intenzivirali 2026. godine?
Posle perioda relativnog zatišja, tokom 2026. godine došlo je do novog zaoštravanja. Širi sukob između SAD, Izraela i Irana dodatno je zakomplikovao situaciju, a Huti su dobili novu priliku da napadima na regionalne protivnike pokažu svoju vojnu ulogu.
Prema izveštajima agencije Reuters i drugim medijskim izvorima, Huti su tokom septembra proširili kontrolu nad pojedinim područjima na obali Crvenog mora, uključujući strateški važne položaje u blizini moreuza Bab el-Mandeb.
Početkom oktobra jemenska vlada objavila je pokretanje velike vojne ofanzive sa ciljem da povrati sve oblasti pod kontrolom Huta. Saudijska Arabija pružila je podršku operacijama iz vazduha, dok su jemenske snage napredovale prema strateškim položajima na zapadnoj obali.
Prema izveštajima od 5. i 6. oktobra, vladine snage ponovo su zauzele više položaja u području Džubaba i Bab el-Mandeba, a borbe su se nastavile i oko grada Taiza.
Ključnu ulogu u ofanzivi imala je formacija "Južni divovi" koji imaju kontrolu nad određenim položajima na jugu Jemena. Oni su ranije imali finansijsku i logističku podršku Ujedinjenih Arapskih Emirata, a u aktuelnoj ofanzivi deluju na strani međunarodno priznate jemenske vlade, uz podršku Saudijske Arabije.
Huti su, međutim, zadržali kontrolu nad velikim delovima severozapada i nastavili da pružaju otpor.
Napadi na Rijad i saudijsku infrastrukturu
Eskalacija se ubrzo prelila preko jemenske granice. Huti su tokom prve polovine oktobra pojačali raketne i bespilotne napade na Saudijsku Arabiju, a međunarodni aerodrom Kralj Halid u Rijadu postao je jedna od glavnih meta.
Prema izveštajima agencije Reuters od 10. oktobra, u jednom od napada na aerodrom poginulo je najmanje 13 ljudi, dok je više od 300 povređeno. Saudijske vlasti prijavile su i nove napade narednog dana, a Huti su upozorili da bi mogli da nastave udare na saudijske aerodrome.
Huti su, prema izveštajima, napadali i druge ciljeve, uključujući aerodrom u Damamu i objekte povezane sa saudijskom naftnom infrastrukturom.
Saudijska Arabija, sa druge strane, izvodi vazdušne udare na položaje Huta i podržava kopnenu ofanzivu jemenskih vladinih snaga. SAD su takođe razmatrale mogućnost uključivanja u saudijske udare, dok je Iran ponudio posredovanje u razgovorima radi smirivanja sukoba.
Humanitarna katastrofa - Cena koju plaćaju civili
Dok se vojne i političke snage bore za teritoriju, stanovništvo Jemena snosi najveći deo posledica rata. Godine sukoba uništile su veliki deo infrastrukture, oslabile zdravstveni sistem i dodatno urušile ekonomiju.
Prema izveštaju Ujedinjenih nacija za 2026, više od 22 miliona ljudi u Jemenu traži humanitarnu pomoć i zaštitu. Među njima je oko 5,2 miliona interno raseljenih, dok se 18,3 miliona ljudi suočava sa akutnom nesigurnošću u snabdevanju hranom.
Problemi su višestruki: nedostatak hrane i čiste vode, bolesti, neuhranjenost dece, urušene zdravstvene ustanove i otežan pristup humanitarnoj pomoći. Nova eskalacija dodatno ugrožava civilno stanovništvo, naročito u oblastima blizu fronta i u gradovima koji se ponovo nalaze na meti napada.
Rat je, osim toga, produbio ekonomsku podelu zemlje. Različite oblasti imaju različite vlasti, bezbednosne strukture i ekonomske sisteme, što otežava isplatu plata, funkcionisanje javnih službi i dostavljanje pomoći.
Humanitarna kriza nije samo posledica bombardovanja i borbi. Ona je i rezultat dugogodišnjeg raspada institucija, ekonomskog sloma, ograničenog pristupa pomoći i nemogućnosti političkih aktera da postignu održiv dogovor.
Da li je moguć novi veliki rat?
Najnoviji napadi pokazuju da je višegodišnje smirivanje sukoba bilo krhko. Saudijska Arabija teško može da ignoriše udare na svoju teritoriju, naročito kada su pogođeni civilna infrastruktura i međunarodni aerodromi. Istovremeno, Huti su pokazali da mogu da nastave da izvode napade čak i posle višegodišnjih vojnih kampanja protiv njih.
Ipak, širenje rata nije neizbežno. Saudijska Arabija mora da vodi računa o zaštiti svojih gradova, izvozu nafte i ekonomskim projektima, dok bi Huti u slučaju šireg rata rizikovali nove razorne udare na teritorije koje kontrolišu. Diplomatija bi zato mogla ponovo da postane važna, ali bi njeni izgledi zavisili od razvoja regionalnog sukoba, bezbednosti pomorskih puteva i spremnosti strana da prihvate dogovor.
Suština je da se neprijateljstvo Huta prema Saudijskoj Arabiji razvijalo od lokalnog sukoba za vlast u Jemenu do mnogo šireg regionalnog nadmetanja. Rijad je 2015. intervenisao da spreči jačanje Huta, dok oni danas koriste svoje raketne sposobnosti i strateški položaj Jemena da uzvrate udarac i povećaju cenu saudijske vojne kampanje.
Najnovija eskalacija pokazala je koliko brzo dugogodišnji sukob može ponovo da ugrozi bezbednost Saudijske Arabije i stabilnost čitavog regiona.
(Telegraf.rs)
Vesti u fokusu
Džejla Ramović ovako reagovala na oglašavanje Jakova Jozinovića o pevanju Tompsonove pesme: On stavio zabranu
Čekala sam dete 15 godina, a ono mi lupa šamare! Šou u tržnom centru u Pančevu: Majka tukla dete da ga vaspita
Obišli smo grob Ratka Mladića dan nakon Zadušnica: Neko mu je ostavio neočekivan predmet, sve smo snimili
Malo ko zna da je Gidra u kultnom filmu “Žikina dinastija” glumio sa suprugom: Njena replika ga iznervirala
Srbin iz Šapca je heroj cele BiH, Novakov klub želi da ga plati 5 miliona evra, Jovo Lukić ide kod Đokovića
Video: Telo muškarca u lokvi krvi u Surčinu:Sve vrvi od policije
Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
Komentari
Priče sa Weba
TRAMP NAPRAVIO DIL VEKA SA PUTINOM! Rusija će zgrnuti MILIJARDE, Nemci objavili šokantne vesti: U Berlinu muk, a Zelenski kipti od besa
TRKA NA PUTU PRERASLA U KRVOPROLIĆE! Sumnja se da je OVO motiv napada u Zrenjaninu: Izvukao mladića iz BMW-a i izbo ga, pa pravio HAOS po gradu!
MASAKR NA AERODROMU U RIJADU, IMA MNOGO MRTVIH I RANJENIH! Hitno se oglasio Tramp: "Možda se uključimo, reagujemo brzo"
