Rusija razrađuje scenarije za rat sa Evropom do 2045. godine? Otkrivene slabe tačke NATO, ove države su mete

Rusija navodno razrađuje različite scenarije za mogući direktan vojni sukob sa evropskim zemljama i NATO-om do 2045. godine, a posebnu pažnju posvećuje severnoj Evropi, tačnije Poljskoj i baltičkim državama.

Prema navodima ukrajinske Spoljne obaveštajne službe (SZRU), Moskva je identifikovala ranjivosti evropske odbrane i razmatra načine da ih iskoristi.

Preporučujemo

Kako prenosi ukrajinska agencija Ukrinform, ruski planovi ne podrazumevaju samo mogućnost otvorenog rata, već i dugoročnu strategiju pritiska na evropske zemlje, sa ciljem da se oslabi njihovo jedinstvo i smanji podrška Ukrajini.

Prema proceni ukrajinskih obaveštajaca, glavni cilj Moskve u ovom trenutku jeste da potkopa evropsku podršku Kijevu, uz istovremeno izbegavanje rizika koje bi izazvala direktna vojna intervencija.

Umesto otvorenog sukoba, Rusija se, kako se navodi, oslanja na različite oblike hibridnog ratovanja. To uključuje sabotaže, sajber napade, dezinformacione kampanje, operacije uticaja, špijunažu i neobjašnjive upade dronova.

Ukrajinska obaveštajna služba tvrdi da u Evropi deluje gotovo 400 ruskih obaveštajnih oficira. Njihove aktivnosti, prema proceni SZRU, omogućavaju Moskvi da sistematski ispituje granice tolerancije evropskih država, vodeći računa da ne pređe prag koji bi mogao da izazove zajednički odgovor NATO-a.

Šest scenarija odnosi se na severnu Evropu

Ukrajinska služba upozorava da bi bilo pogrešno zaključiti da je Moskva odustala od mogućnosti direktnog vojnog sukoba sa evropskim zemljama.

Naprotiv, Moskva direktan vojni sukob sa Evropom smatra jednim od mogućih scenarija do 2045. godine. Šest scenarija povezano je sa severnom Evropom, dok se aktivno razrađuju i planovi koji uključuju Poljsku i baltičke države, navodi se u saopštenju SZRU.

Prema istoj proceni, ruskom rukovodstvu potreban je spoljašnji neprijatelj kako bi opravdalo svoju politiku, mobilisalo stanovništvo i učvrstilo kontrolu nad društvom.

U tom kontekstu, jedan od ciljeva Moskve jeste slabljenje evropskog jedinstva i podrivanje postojećeg bezbednosnog poretka. Kao jedno od mogućih sredstava za ostvarivanje tog cilja navodi se izazivanje kontrolisane regionalne krize na istočnom krilu NATO-a.

Prema podacima koje su ukrajinski obaveštajci predstavili u svojoj analizi, baltičke države spadaju među najranjivije tačke evropske bezbednosti.

Jedan od scenarija koji Rusija navodno razmatra podrazumeva stvaranje krize koja bi primorala NATO da u kratkom roku donese ključne odluke.

Cilj takvog poteza, prema proceni SZRU, ne bi nužno bio vojni poraz Alijanse, već stvaranje utiska da NATO nije sposoban da brzo reaguje i zaštiti svoje članice.

Takva strategija mogla bi da dovede u pitanje poverenje u kolektivnu odbranu i produbi nesuglasice među članicama vojnog saveza.

Šta Rusi misle o evropskim zemljama?

Ukrajinska obaveštajna služba odbacuje i pretpostavku da Kremlj svoje dugoročne planove razvija bez uzimanja u obzir raspoloženja ruskog stanovništva.

Prema podacima Evropskog saveta za spoljne odnose (ECFR), koje prenosi ukrajinska služba, građani Rusije među najneprijateljskije zemlje prema svojoj državi ubrajaju Ujedinjeno Kraljevstvo, Francusku, Nemačku, Poljsku, Finsku i baltičke države.

Istovremeno, 61 odsto ispitanika smatra da je došlo vreme za pregovore, dok 59 odsto veruje da bi Rusija trebalo da pojača agresivne aktivnosti ukoliko pregovori ne budu uspešni.

Ovi podaci, prema proceni ukrajinskih obaveštajaca, ukazuju na složen odnos između raspoloženja javnosti, očekivanja u vezi sa ratom i mogućih budućih odluka ruskog rukovodstva.

Zaključak ukrajinske Spoljne obaveštajne službe jeste da ruska pretnja Evropi prevazilazi mogućnost direktnog vojnog napada i obuhvata dugoročnu strategiju političkog, informacionog i bezbednosnog pritiska.

Upozorenje dolazi u trenutku kada evropske zemlje nastoje da ojačaju svoje odbrambene kapacitete i pripreme se za moguće bezbednosne izazove u narednim decenijama.

Prema stavu SZRU, Evropa bi zato trebalo da posmatra Ukrajinu ne kao periferni deo sopstvene bezbednosti, već kao jednu od ključnih linija odbrane od ruske pretnje.

(Telegraf.rs)