"Tramp i Mask prepustili Ukrajinu vukovima": Kijev strahuje da je ovo tek početak

Američki bombarderi B-52 na korak su od toga da se pridruže Vladimiru Putinu u bombardovanju Kijeva. 

To je bila prva bojazan mnogih Ukrajinaca nakon što su se pojavili izveštaji da je Ilon Mask ograničio brzinu Starlinka širom zemlje, čime je poremetio operacije na frontu i dao prednost ruskim snagama.

Preporučujemo

To je prilično upečatljiv potez čoveka koji se zakleo da njegova internet usluga nikada neće biti korišćena kao "sredstvo pritiska" u Ukrajini, bez obzira na njegova lična osećanja prema sukobu.

Posebno je zapanjujuće to što je ograničenje uvedeno veoma precizno: odnosi se na Starlink terminale koji se kreću brzinom većom od 100 milja na sat, odnosno oko 160 kilometara na sat, što je karakteristično za dalekometne napadne dronove.

Foto: Shutterstock

Ukrajinci sada mogu da ubroje i Maska među svoje neprijatelje. Njegova moć ne potiče iz podrške birača, već iz ogromnog bogatstva. Osećaju se bol, ogorčenost i izdaja, piše za britanski list The Telegraph autor Džejk Volis Simons.

Kada je reč o osećanjima prema američkom predsedniku, jedan besni izvor iz ukrajinskih obaveštajnih krugova rekao je za Economist: "Da je Tramp vodio Sjedinjene Američke Države 1939. godine, mislim da bi bio Hitlerov saveznik. A na strani Varšavskog geta, Vitkof i Kušner izgradili bi luksuzni hotelski kompleks."

Nije precizirao kakvu bi ulogu imao Mask, ali ona bi verovatno podrazumevala rakete V-2.

Da li je sve ovo preterivanje? Možda. Na kraju krajeva, Mask nije u potpunosti isključio Starlink, a odavde do otvorene agresije još je dug put.

Međutim, sada kada je pređena još jedna granica za koju se verovalo da se ne može preći, postavlja se pitanje: Šta je sledeće što će učiniti Tramp i njegovi saradnici?

Da li bi mogli potpuno da obustave pružanje usluge Starlinka? Hoće li trajno prekinuti i dosadašnju, ionako ograničenu razmenu obaveštajnih podataka i sve neizvesnije isporuke američkog naoružanja? Da li bi mogli da pribegnu psihološkim operacijama, sabotažama ili čak vazdušnim udarima?

Administracija Donalda Trampa bez zadrške ruši ograničenja za koja smo verovali da su nedodirljiva, pa se odjednom i ono što je do juče delovalo nezamislivo pojavljuje kao realna mogućnost.

Foto: Tanjug/AP

U međuvremenu, ruska zver ne približava se samo Kijevu već preti i prestonicama NATO-a.

Čini se da je povod za ovaj najnoviji talas neprijateljstva prema Ukrajini povezan sa cenama goriva, odnosno sa predstojećim izborima za Kongres SAD na polovini predsedničkog mandata.

Prošle nedelje Tramp je postigao dogovor sa Putinom o plasiranju stotina hiljada tona ruskog dizela na svetsko tržište.

Uključene količine bile su daleko od dovoljnih da naprave značajnu razliku. Početne isporuke ne bi zadovoljile čak ni jednodnevnu globalnu potrošnju.

Ipak, bile su važne za Trampovu predizbornu kampanju, kao i bizarno "energetsko primirje" koje je predsednik SAD potom objavio, u svom uobičajenom naletu dezinformacija.

S obzirom na to da bi dogovor o dizelu doneo ogromnu korist Rusiji, koja već dugo trpi posledice zapadnih sankcija, Volodimir Zelenski nije bio nimalo oduševljen.

Prošle nedelje, tokom razgovora u Majamiju, specijalni izaslanici Stiv Vitkof i Džared Kušner navodno su zapretili Ukrajincima potpunim prekidom razmene obaveštajnih podataka ukoliko Kijev ne prestane da napada ruske rafinerije, objavio je Financial Times.

Ta priča je kasnije demantovana. Međutim, to ne bi bio prvi put da je upotrebljena takva vrsta pritiska.  A ako je izveštaj tačan, cenu privremeno jeftinijeg dizela u Ohaju platili bi Ukrajinci svojom krvlju.

Čijem nacionalnom interesu sve ovo služi? Kojoj moralnoj svrsi?

Odgovor je očigledan: ničemu od toga. Sve služi isključivo uskim interesima Donalda Trampa, koji ubrzano postaju glavni princip po kojem se odvija svetska istorija.

A najbogatiji tehnološki milijarder na svetu isporučuje ono što je potrebno da se taj cilj ostvari.

Zelenski se danas nalazi u Dauning stritu, gde mu je britanski premijer Endi Bernam obećao da će ubrzati isporuke raketa za protivvazdušnu odbranu i opisao britansku podršku kao "čvrstu kao stena".

Reč je o premijeru zemlje koja je, nažalost, nedovoljno odbranjena, sklona demonstrativnom isticanju sopstvenih moralnih vrednosti i gotovo bankrotirala.

Ali kakvu će snagu kolebljive reči Endija Bernama imati da zaustavi zlonamerne poteze Ilona Maska?

Foto:Tanjug/AP

Trampova naklonost prema Putinu, jednom od retkih velikih svetskih lidera koje nije javno vređao, nije izolovan slučaj, već obrazac ponašanja.

A Mask se sve otvorenije svrstava uz pokret MAGA. Dovoljno je navesti nekoliko primera.

Prošlog februara Tramp je Zelenskog nazvao "diktatorom", sugerisao da je Ukrajina započela rat i glasao zajedno sa Rusijom i Severnom Korejom protiv rezolucije Ujedinjenih nacija kojom se osuđuje ruska invazija.

Usledio je i sukob u Ovalnom kabinetu, nakon kojeg je Vašington zamrznuo isporuke oružja i razmenu obaveštajnih podataka sa Kijevom.

Foto: Tanjug/AP

Prošlog avgusta, na Aljasci, ruski predsednik Vladimir Putin dočekan je uz crveni tepih, i to doslovno, dok su Trampovi pozivi na primirje ubrzo pali u vodu.

Foto: Tanjug/AP

Plan od 28 tačaka za postizanje mira, koji je promovisan u novembru, delovao je kao da je sastavljen u Moskvi.

Prema izveštajima, Kiril Dmitrijev, Putinov izaslanik zadužen za investicije, ostavio je svoj intelektualni pečat na tom dokumentu.

Doduše, Trampovo raspoloženje povremeno se menjalo i u suprotnom smeru.

Prošlog oktobra uveo je sankcije ruskim naftnim kompanijama Rosneft i Lukoil, a evropskim saveznicima dozvolio je da kupuju američko oružje za Kijev.

Ipak, svaki njegov zaokret u korist Ukrajine bio je ograničen i kratkotrajan, dok je svaki naredni pomak ka Rusiji bio dublji od prethodnog, ističe autor teksta.

(Telegraf.rs)