Novi napad dronom na tanker kod Rumunije? Pogođeni brodovi u Crnom moru, traga se za 11 nestalih mornara

Rumunija istražuje mogući novi napad dronom na tanker u Crnom moru, dok Bugarska sumnja da Rusija stoji iza niza napada na komercijalne brodove u tom regionu. U poslednjim incidentima potopljena su dva broda, a spasioci tragaju za 11 nestalih članova posade.

Rumunski spasioci intervenisali su tokom noći kako bi pomogli tankeru Yara J, koji plovi pod zastavom Komorskih Ostrva, u blizini Suline, nedaleko od granice sa Ukrajinom.

Preporučujemo

Rumunski ministar odbrane Radu Miruta izjavio je da je posada uspela samostalno da ugasi požar na brodu, ali da još nije utvrđeno da li je tanker zaista pogođen dronom.

"Bez obzira na to da li ga je pogodio dron ili nije, istraga je trenutno u toku", rekao je Miruta za televiziju Digi24.

On je upozorio da je reč o ozbiljnom incidentu, posebno imajući u vidu da se dogodio u rumunskim teritorijalnim vodama.

Prema podacima sajta za praćenje pomorskog saobraćaja VesselFinder, Yara J je tanker namenjen prevozu hemikalija i naftnih derivata. Miruta je naveo da je brod, koji je nekoliko dana bio usidren kod Suline, u trenutku incidenta bio prazan.

Rumunsko Ministarstvo odbrane saopštilo je da je podiglo dva aviona F-18 nakon što je otkrivena grupa vazdušnih ciljeva iznad Crnog mora.

Bugarska sumnja na Rusiju, 11 mornara nestalo

Istovremeno, Bugarska je saopštila da je Rusija verovatno odgovorna za napade dronovima u kojima su prošle nedelje pogođena četiri broda u Crnom moru. Dva plovila su potonula, ali bugarske vlasti navode da za sada ne mogu da dokažu odgovornost Moskve.

Spasilačke ekipe i dalje tragaju za 11 članova posade koji su nestali nakon što su u utorak dva broda potonula u ekskluzivnoj ekonomskoj zoni Bugarske i susednim vodama. Još pet članova posade je spaseno.

Jedan od potopljenih brodova registrovan je u Gvineji Bisao, dok je drugi, Chelsea-3, u ukrajinskom vlasništvu, registrovan u Odesi i plovi pod zastavom Malte, članice Evropske unije.

Bugarski premijer Rumen Radev izjavio je pred parlamentom da nema logike u pretpostavci da Ukrajina napada sopstvene brodove i mornare, ističući da takvi incidenti idu u korist Rusiji.

Nema logike da Ukrajina napada sopstvene brodove i posade, s obzirom na to da ishod svih ovih napada ide u korist Rusije. Logika zaista ukazuje u tom pravcu. Problem je što to ne možemo da dokažemo - rekao je Radev.

On je u utorak pozvao ruskog ambasadora u Sofiji. Ambasador je izjavio da nema informacije ruskog Ministarstva odbrane o incidentima, ali nije isključio mogućnost da je reč o provokaciji treće strane.

Potonuo teretni brod, spaseni mornari iz Sirije i Egipta

Teretni brod HS Dignity, koji je plovio pod zastavom Gvineje Bisao, potonuo je u utorak nakon vojnog napada.

Četiri mornara, trojica državljana Sirije i jedan državljanin Egipta, spasena su i prevezena u luku Varna, izjavio je guverner oblasti Mario Smarkov.

Sva četvorica delovala su u relativno dobrom stanju i nisu zadobila povrede - rekao je Smarkov, dodajući da se očekuje dolazak još jednog mornara.

Potraga za 11 nestalih članova posade i dalje traje.

Bugarska je zatražila međunarodnu pomoć u istrazi napada na komercijalne brodove, kao i podršku NATO-a u unapređenju sistema nadzora, kontrole i reagovanja na napade dronovima.

Niz incidenata ponovo je otvorio pitanje sposobnosti evropskih država da zaštite pomorski saobraćaj i kritičnu infrastrukturu u Crnom moru.

Evropska unija je u maju 2025. godine predstavila Strategiju bezbednosti Crnog mora, sa ciljem jačanja zaštite pomorskih puteva, obalskih postrojenja i podmorskih kablova, kao i unapređenja saradnje među državama regiona.

Tada je šefica diplomatije EU Kaja Kalas upozorila da Crno more trpi posledice ruske invazije na Ukrajinu i da je region izložen hibridnim pretnjama.

Region Crnog mora glavna je meta hibridnih aktivnosti. Evropska unija ima za cilj da pojača saradnju u borbi protiv sajber napada, dezinformacija i drugih neprijateljskih aktivnosti - izjavila je Kalas.

Ona je upozorila i da ponovljena kršenja vazdušnog prostora, kao i napadi na luke i pomorske pravce, ukazuju na ozbiljnost bezbednosnih izazova.

Strategijom je predviđeno i formiranje Centra za pomorsku bezbednost Crnog mora, koji bi koordinisao podršku državama regiona, unapređivao saradnju obalskih straža i analizirao podatke senzora sa morskog dna kako bi se saveznici pravovremeno upozoravali na potencijalne opasnosti.

Najnoviji incidenti dodatno su pojačali zabrinutost zbog širenja posledica rata u Ukrajini na pomorski saobraćaj i bezbednost zemalja koje izlaze na Crno more.

(Telegraf.rs)