Naučnik otkrio tri ključna faktora koja su izazvala rekordno nevreme u Istanbulu: Jedan je direktno sa Balkana

Rekordno nevreme koje je pogodilo Istanbul nastalo je usled kombinacije toplog Crnog mora, hladnog vazduha sa Balkana i snažnog severoistočnog vetra.

Profesor dr Mikdat Kadioglu sa Istanbulskog tehničkog univerziteta objasnio je da je u istanbulskoj četvrti Bejkoz zabeležena količina padavina čak 3,5 puta veća od proseka za ceo oktobar.

Preporučujemo

Prema preliminarnim podacima zaključno sa 14. oktobrom u 23.03, u Bejkozu je za samo 24 sata palo čak 230,3 litra kiše po kvadratnom metru. Poređenja radi, prosečna ukupna količina padavina u Istanbulu tokom oktobra iznosi 66,3 litra po kvadratnom metru.

Profesor je naglasio da su severni delovi grada posebno teško pogođeni i da jedinstveno žuto meteorološko upozorenje za čitav Istanbul nije dovoljno da prikaže stvarni nivo opasnosti u pojedinim četvrtima.

Na krov od 100 kvadrata palo skoro 24 tone vode

Govoreći o razmerama padavina, Kadioglu je objasnio da jedan milimetar kiše odgovara jednom litru vode po kvadratnom metru.

Ukoliko bi na određenu površinu palo 100 litara kiše po kvadratnom metru, a voda ne bi oticala niti prodirala u zemljište, nastao bi sloj vode visok deset centimetara.

Količina padavina zabeležena u Bejkozu odgovara gotovo 24 tone vode na krovu površine 100 kvadratnih metara.

Šta je izazvalo rekordno nevreme u Istanbulu?

Profesor je objasnio da je do ekstremnog nevremena došlo usled poklapanja nekoliko meteoroloških faktora.

Temperatura vode u Crnom moru dostigla je približno 19,5 do 20 stepeni Celzijusa. Istovremeno je sa Balkana pristigao hladan vazduh, dok je severoistočni vetar, poznat kao poyraz, donosio vlagu sa mora.

Kombinacija toplog mora, hladnijeg vazduha i velike količine vlage stvorila je uslove za izuzetno intenzivne padavine.

Kadioglu je objasnio da topla mora mogu da snabdevaju atmosferu vlagom i tako pojačavaju obilne padavine. Ipak, upozorio je da se pojedinačni vremenski događaj ne može direktno pripisati klimatskim promenama bez posebne naučne analize.

Prema njegovim rečima, klimatske promene mogu da povećaju intenzitet ekstremnih vremenskih pojava, ali ne treba zanemariti ni ljudsku odgovornost.

On je odbacio i mogućnost da se fenomen El Ninjo označi kao neposredan uzrok obilnih padavina u Istanbulu.

„Kiša je prirodna pojava“

Objasnio je da asfalt i beton onemogućavaju da se većina kišnice prirodno upije u zemljište. Voda se zato sliva ka najnižim tačkama grada, uključujući nekadašnja rečna korita, podvožnjake i podrume.

„Kiša je prirodna pojava, ali katastrofa je posledica ljudskog delovanja“, poručio je Kadioglu.

Naglasio je da bi i bez klimatskih promena zgrade izgrađene u koritima potoka bile poplavljene, podvožnjaci bi se punili vodom, a električne instalacije u podrumima predstavljale bi opasnost.

Prema njegovoj oceni, događaji u Istanbulu predstavljaju katastrofu lokalnih razmera.

Kanalizacija dodatno povećava opasnost

Jedan od problema Istanbula jeste i to što sistemi za odvođenje kišnice i otpadnih voda na mnogim mestima funkcionišu zajedno.

Tokom ekstremnih padavina kanalizacija može da se izlije.

Takođe je ukazao na potrebu da sistemi za kišnicu i otpadne vode budu odvojeni.

Predložene nove mere zaštite

Kadioglu smatra da bi Istanbul trebalo da izradi detaljne karte rizika od poplava, dostupne svim građanima, kako bi svako mogao da proveri koliko je ugrožena njegova adresa.

Predložio je i poseban pravilnik o gradnji u područjima izloženim poplavama, kao i zabranu izgradnje na rizičnim lokacijama bez prethodne procene opasnosti.

Električne table i agregati trebalo bi da budu postavljeni iznad mogućeg nivoa poplavnih voda, dok bi korišćenje podruma u ugroženim područjima trebalo ograničiti.

Među njegovim predlozima je i postavljanje automatskih barijera na ulazima u podvožnjake, koje bi se zatvarale kada nivo vode dostigne 15 centimetara, kao i sistema ranog upozoravanja duž vodotokova.

(Telegraf.rs)