Rudnici umesto prirode: Sa čim Jermenija dolazi na COP17

Apostol Apostolov, stručnjak za međunarodne odnose i ekonomiju, napisao je tekst o tome kako je  Jermenija 10. oktobra otvorila rudnik u kojem se zlato izdvaja pomoću cijanida. Prenosimo osvrt autora, a stavovi izneti u tekstu predstavljaju mišljenje autora.

"Jermenija je 10. oktobra otvorila rudnik u kojem se zlato izdvaja pomoću cijanida. Devet dana kasnije u Jerevanu počinje konferencija UN o biodiverzitetu.

Preporučujemo

„Mineralna bogatstva koja su se danas pred našim očima pretvorila u zlato pripadaju narodu Republike Jermenije“, – rekao je Nikol Pašinjan 10. oktobra na Amulsaru. Premijer je stigao helikopterom, nazvao projekat „pričom o uspehu“ i pozvao se na odsustvo demonstranata kao dokaz da su ekološka pitanja rešena, tvrdi autor. Ceremonija nije bila unapred najavljena, a učesnici inicijative „Amulsar bez rudnika“ za nju su saznali slučajno. Do otvaranja sedamnaeste Konferencije strana Konvencije o biološkoj raznovrsnosti (COP17) u Jerevanu ostalo je devet dana.

U ime naroda, država poseduje 12,5% kompanije Lydian Armenia. U kompaniji je predstavlja bivši ministar, član upravnog odbora stranke „Građanski ugovor“ Gnel Sanosjan. Vlada je takođe dala garancije za bankarske kredite kompanije u iznosu od 150 miliona dolara: ako Lydian ne otplati dug, on će biti izmiren iz budžeta.

Ekološke organizacije i organizacija Transparency International osporile su pred sudom odluku o državnim garancijama, tvrdeći da nisu ispunjeni svi zakonski uslovi. One, između ostalog, dovode u pitanje procenu imovine kompanije i usklađenost garancija sa propisima o zaštiti javnih finansija.

. Odluku pred sudom osporavaju Transparency International i ekološke organizacije. Ministar ekonomije Gevorg Papojan obećava da će rudnik donositi 130 miliona dolara godišnje od poreza i naknada. Država ovde nije kontrolor, već zainteresovana strana: poseduje udeo, rizikuje budžetska sredstva i očekuje poreske prihode. Prema oceni autora, činjenica da država ima vlasnički udeo i finansijski interes u projektu otvara pitanje mogućeg sukoba interesa prilikom nadzora nad radom rudnika.

Rizici se i dalje procenjuju na osnovu dokumenta iz 2016. godine – procene uticaja projekta na životnu sredinu. Vladina revizija koju je 2019. godine sprovela kompanija ELARD utvrdila je nedostatke u toj proceni, iako nije predvidela štetu po podzemne vode. Na osnovu žalbe ekologa podnete 2020. godine, Bernska konvencija – evropski sporazum o zaštiti divljeg sveta – preporučila je obustavljanje projekta, a 2024. godine sud je delimično usvojio tužbu stanovnika obližnjeg Gndevaza. Zlato se dobija metodom luženja na gomili uz upotrebu cijanida: ruda se slaže u gomile i natapa rastvorom cijanida koji iz nje izdvaja metal. To se odvija u blizini odmarališta Džermuk, poznatog po mineralnim izvorima, a ekolozi strahuju za reke Arpu i Vorotan.

Evropski parlament je 2010. godine cijanid nazvao „visokootrovnom“ supstancom koja može naneti „katastrofalnu i nepovratnu štetu“ zdravlju ljudi i prirodi, pre svega rečnim slivovima i podzemnim vodama, i pozvao na zabranu njegove upotrebe u rudarstvu. Jedna nesreća može izazvati katastrofu za čitav region: curenje iz rezervoara rudnika zlata u Rumuniji 2000. godine, prema oceni Evropskog parlamenta, predstavljalo je „najveću ekološku katastrofu u istoriji Centralne Evrope“ tog vremena. Eksploataciju uz upotrebu cijanida zabranile su Češka, Mađarska i Nemačka, kao i Slovačka. Rudnik za koji je evropska konvencija o zaštiti prirode preporučila obustavljanje rada, a koji koristi tehnologiju zabranjenu u nizu evropskih zemalja, Jermenija pokreće devet dana pre samita o očuvanju prirode.

Vlada ne kupuje udele u rudnicima – oni joj se poklanjaju - tvrdi autor. Udeo u Amulsaru prihvatila je u januaru 2024. godine. Država je na poklon dobila 21,875% Zangezurskog kombinata bakra i molibdena (ZKМК) u dva paketa, a drugi, od 6,875%, prihvaćen je 2022. godine tajnom odlukom. „Nije vlada rekla ZKМК-u da mi da 20%, oni su to učinili blagovremeno“, – objašnjavao je Pašinjan u parlamentu. Otpad iz kombinata – jalovina, odnosno usitnjena stena koja ostaje nakon izdvajanja metala, sa ostacima hemijskih reagensa – transportuje se cevovodom dugim 37 kilometara do jalovišta u Arcv aniku, ogromnog taložnog bazena u kojem se već nalazi 325 miliona kubnih metara otpada. Na cevovodu redovno dolazi do curenja, a koncentracije bakra, cinka, olova, arsena i drugih metala u okolini 2022. godine premašivale su dozvoljene granice". On se boji da  bi moglo doći do sukoba interesa s obzirom na činjenicu da država ima više udela u rudnicima.

Autor dalje ukazuje na istraživanja o prisustvu teških metala kod stanovnika rudarskih područja i upozorava na moguće zdravstvene posledice zagađenja.

"I olovo pripada narodu. Godine 2016. koncentracija olova u krvi premašivala je prag iznad kojeg američki Centri za kontrolu i prevenciju bolesti (CDC) smatraju nivo povišenim kod 83,8% pregledane dece u Ahtali i 72,5% u Alaverdiju. Kod stanovnika sela u blizini jalovišta Nahatak u Ahtali, češka organizacija Arnika utvrdila je u urinu u proseku 20% više arsena nego u kontrolnoj grupi, dok je kod dece mlađe od sedam godina koncentracija bila znatno viša nego kod odraslih. Selo Sotk, u blizini najvećeg rudnika zlata u zemlji, dobijalo je oko 2,2 miliona drama godišnje na ime ekološkog poreza zbog zagađenja, dok teški metali iz njegovih podzemnih voda preko reke Masrik dospevaju u jezero Sevan. Autor smatra da otvaranje rudnika neposredno pred konferenciju UN o biodiverzitetu predstavlja ozbiljnu protivrečnost u ekološkoj politici Jermenije.

I šuma takođe. Zbog rudnika Tehut posečeno je 357 hektara šume. Danska izvozno-kreditna agencija EKF je 2017. godine povukla garancije za projekat zbog ekoloških prekršaja, a 2018. godine na brani jalovišta otkrivene su pukotine. Godine 2019. pokrenut je krivični postupak zbog neizvršenog pošumljavanja na 315 hektara i dostavljanja lažnih podataka o tome, a 2023. godine ministarstvo je odobrilo drugu fazu površinskog kopa. Šuma je posečena, obećana obnova nije sprovedena, a kop se proširuje, navodi autor.

U dokumentu UN objavljenom u avgustu navodi se da u zemlji postoji 21 jalovište. Mnoga od njih odavno nisu u funkciji ili su zastarela, a većina ne ispunjava međunarodne bezbednosne standarde. Brane velikih aktivnih jalovišta nadograđuju se preko već nataloženog otpada – najjeftinijom metodom, koja je posebno opasna u seizmički aktivnim područjima. Sredstva koja su kompanije obavezne da izdvajaju za zatvaranje rudnika i obnovu zemljišta nakon eksploatacije u dokumentu su ocenjena kao „premala“. Izveštaje o ekološkom monitoringu za 2024. godinu dostavilo je 9 od 24 rudarske kompanije. Ovo nije opis prošlosti: dva meseca pre samita UN konstatuju da stara jalovišta nisu sanirana, da nema dovoljno novca za rekultivaciju i da većina kompanija čak ni ne podnosi izveštaje.

Za samit je iz budžeta izdvojeno oko 51 milion dolara. Njegov slogan je „Delovati za prirodu“. Cilj zaštite 30% teritorije zemlje, predviđen nacrtom nacionalne strategije za biodiverzitet, pred samit je smanjen na 20%. Planovi za eksploataciju nisu smanjeni: Amulsar će dostići puni kapacitet u drugom kvartalu 2027. godine. Jermenija dolazi na COP17 sa novim rudnikom koji koristi cijanid, smanjenim ciljem zaštite prirode i nerešenim problemima starih rudnika. Apostolov ocenjuje da je biti domaćin samita o zaštiti prirode i istovremeno širiti eksploataciju na njenu štetu predstavlja protivrečnost u ekološkoj politici zemlje.

Zlato iz Amulsara, prema rečima premijera, pripada narodu. Jalovina – takođe.

Apostol Apostolov, stručnjak za međunarodne odnose i ekonomiju

(Telegraf.rs)