Referendum o nezavisnosti: Najbogatija provincija preti da se otcepi od Kanade! Ovo je sve što treba da znate

Alberta će u ponedeljak održati neobavezujući referendum na kojem će građani odgovarati na pitanje da li žele da ostanu deo Kanade. To je prvi put da je ova provincija bogata naftom uopšte stavila pitanje otcepljenja na glasanje, piše Reuters.

Ankete dosledno pokazuju da većina stanovnika Alberte, oko 70 odsto, želi da ostane u sastavu Kanade, dok približno četvrtina podržava nezavisnost provincije.

Preporučujemo

O čemu će građani glasati?

Na glasačkom listiću biće ukupno 10 pitanja, a za svako će biti predviđen poseban listić u određenoj boji. Poslednje pitanje, pod brojem 10, odnosi se na to da li Alberta treba da ostane kanadska provincija ili da pokrene zakonsku proceduru za održavanje obavezujućeg referenduma o otcepljenju.

Ako većina glasača podrži otcepljenje, mogao bi da bude pokrenut taj proces. Preostalih devet pitanja, koja su takođe neobavezujuća, odnose se na imigraciju, pristup pokrajinskim uslugama, uključujući obrazovanje, socijalnu zaštitu i zdravstvenu negu, kao i na uslove za identifikaciju birača.

Zašto Alberta održava referendum?

Premijerka Alberte Danijel Smit izjavila je u maju, kada je najavila da će vlada dodati pitanje o otcepljenju, da je "vreme da se glasa, da se utvrdi volja stanovnika Alberte o ovom pitanju i da se potom krene dalje".

Njena odluka usledila je posle višemesečne kampanje male, ali glasne grupe pristalica nezavisnosti, koje tvrde da se bogatstvo Alberte od eksploatacije energenata koristi za subvencionisanje siromašnijih delova Kanade, kao i da je birokratija u Otavi usporila razvoj privrede ove provincije.

Neki članovi ove grupe podržali su Smit tokom njene kampanje za mesto premijerke. Smit je u sredu na društvenim mrežama objavila video u kojem je navela da je tokom prevremenog glasanja glasala za ostanak Alberte u sastavu Kanade.

Da li je Kanada ranije imala referendum o otcepljenju?

Jeste, ali ne u Alberti. U većinski frankofonoj provinciji Kvebek održana su dva referenduma o otcepljenju, 1980. i 1995. godine. Stanovnici su oba puta glasali za ostanak u Kanadi, ali je na referendumu 1995. razlika bila veoma mala.

Separatistička stranka Kvebeka (Parti Kvebekoa) pobedila je na pokrajinskim izborima ranije ovog meseca i obećala da će raspisati treći referendum, ali tek nakon što američki predsednik Donald Tramp napusti funkciju i pod uslovom da stranka osvoji većinu.

Parti Kvebekoa osvojila je manjinsku vladu na izborima 5. oktobra, što znači da će za usvajanje zakona morati da se oslanja na podršku manjih stranaka.

Kanada je federacija koju čini 10 provincija i tri teritorije. Savezna vlada u Otavi nadležna je za pitanja od nacionalnog značaja, kao što su odbrana, trgovina i spoljna politika, dok provincije i teritorije imaju značajna ovlašćenja u oblastima zdravstvene zaštite, obrazovanja i prava na zemljište.

Kada će biti poznati rezultati?

Birališta bi trebalo da budu zatvorena u ponedeljak u 20 časova po lokalnom vremenu, odnosno u utorak u 2 sata po srednjoevropskom vremenu.

Izborna komisija Alberte saopštila je da će se glasovi brojati ručno, a da će pitanje o otcepljenju biti prebrojano prvo.

Rezultati će biti objavljivani na internet stranici Izborne komisije Alberte kako budu pristizali, dok se nezvanični rezultati očekuju u roku od 48 sati nakon završetka glasanja.

Šta ako većina podrži pokretanje procesa otcepljenja?

Smit je izjavila da će poštovati rezultate i brzo pokrenuti proceduru za održavanje pravno obavezujućeg referenduma. Ipak, to ne znači da bi Alberta uskoro postala nezavisna.

Nakon referenduma u Kvebeku 1995. godine, kanadski parlament usvojio je 2000. Zakon o jasnoći, kojim je propisano da pregovori o otcepljenju mogu da počnu samo ako postoji jasna većina građana koja ga podržava. Zakonom, međutim, nije precizirano koliki procenat glasova bi predstavljao takvu većinu.

Zakon takođe propisuje da provincije i teritorije nemaju jednostrano pravo da napuste Kanadu i da je za otcepljenje potrebna ustavna promena o kojoj bi se pregovaralo sa pokrajinskim, teritorijalnim i saveznim vlastima.

Ideji o nezavisnoj Alberti protive se i predstavnici starosedelačkih naroda, čiji ugovori o zemljištu sa Kanadom datiraju iz perioda pre nego što je Alberta postala deo kanadske federacije.

Sudija u Alberti presudio je u maju da je glavni pokrajinski izborni zvaničnik pogrešio kada je separatistima dozvolio da prikupljaju potpise za raspisivanje referenduma. Prema toj odluci, postupak je trebalo da uključi konsultacije sa starosedelačkim narodima čija bi prava mogla da budu ugrožena otcepljenjem.

Vlada Alberte uložila je žalbu na tu odluku.

Šta je premijer Mark Karni rekao o referendumu?

Kanadski premijer Mark Karni, koji je veći deo detinjstva i mladosti proveo u Alberti, ranije je izjavio da je "najbolje mesto za Albertu unutar Kanade" i da zemlja ne može uspešno da funkcioniše ako je podeljena.

Na Dan zahvalnosti u Kanadi, 12. oktobra, objavio je video-poruku u kojoj je poručio da je nacionalno jedinstvo od ključnog značaja dok se Kanada suočava sa spoljnim pretnjama, uključujući trgovinski rat sa Sjedinjenim Američkim Državama.

Karni je vodio kampanju za ostanak Alberte u sastavu Kanade.

(Telegraf.rs)