Da li se letnje računanje vremena konačno ukida? Evropske države vrše pritisak, šta to znači za Srbiju?

Srbija će krajem oktobra ponovo preći na zimsko računanje vremena, ali se u Evropi sve glasnije govori o ukidanju pomeranja kazaljki dva puta godišnje. Pritisak na Evropsku uniju pojačavaju Španija i Italija, dok konačan dogovor država članica još nije postignut.

U noći između 24. i 25. oktobra, odnosno u nedelju, 25. oktobra, u Srbiji će početi zimsko računanje vremena. U 3 sata ujutru kazaljke će biti vraćene jedan sat unazad, na 2 sata, čime će se završiti period letnjeg računanja vremena.

Preporučujemo

Međutim, praksa pomeranja sata već godinama izaziva polemike, a sve je više onih koji smatraju da bi trebalo da bude ukinuta.

Tokom javnih konsultacija Evropske unije 2018. godine, u kojima je učestvovalo oko 4,6 miliona ljudi, čak 84 odsto ispitanika izjasnilo se za ukidanje pomeranja sata. Evropski parlament je naredne godine podržao predlog da se ova praksa okonča, ali države članice do danas nisu postigle dogovor o zajedničkom rešenju.

Glavno pitanje i dalje je da li bi zemlje trebalo trajno da zadrže letnje ili standardno, odnosno zimsko računanje vremena.

Španija i Italija pojačavaju pritisak

Debata je ponovo dobila politički zamah. Španski premijer Pedro Sančez najavio je da će se zalagati za ukidanje pomeranja sata u Evropskoj uniji, ocenjujući da ta praksa više nema smisla.

Prema njegovim tvrdnjama, promena vremena donosi zanemarljive uštede energije, dok može negativno da utiče na zdravlje i svakodnevni život građana.

Pritisak dolazi i iz Italije, gde je pokrenuta inicijativa za nastavak evropskih pregovora o ukidanju ove prakse. Predlog je da se razmotri trajno letnje računanje vremena, umesto da se kazaljke menjaju svakog proleća i jeseni.

Slična rasprava vodi se i u Sjedinjenim Američkim Državama, gde je Predstavnički dom podržao predlog da letnje računanje vremena postane trajno, ali on nije dobio konačan epilog u Senatu.

Šta bi ukidanje pomeranja sata značilo za Srbiju?

Za Srbiju bi eventualno ukidanje pomeranja sata značilo da bi se i kod nas otvorilo pitanje koje računanje vremena treba trajno primenjivati, u zavisnosti od budućih odluka i dogovora na evropskom nivou.

Zagovornici trajnog letnjeg računanja vremena ističu da bi građani tokom većeg dela godine imali više dnevne svetlosti u večernjim satima, što bi moglo da bude povoljnije za aktivnosti nakon posla i škole.

S druge strane, stručnjaci za spavanje i biološki ritam često daju prednost standardnom vremenu. Razlog je to što bi tokom zimskih meseci jutra bila svetlija, što je važno za usklađivanje unutrašnjeg biološkog sata sa dnevnim ciklusom.

Ni očekivane uštede energije nisu jednoznačne. Duže dnevno svetlo uveče može da smanji potrebu za veštačkim osvetljenjem, ali bi tokom hladnijih jutara u prelaznim periodima mogla da poraste potrošnja energije za grejanje.

Zbog toga se u raspravama o ukidanju pomeranja sata ne postavlja samo pitanje da li treba prestati sa promenom vremena, već i koje bi računanje vremena bilo najpovoljnije za građane.

Za sada nema konačnog dogovora na nivou Evropske unije, pa se pomeranje kazaljki nastavlja. Srbija će tako i ove jeseni preći na zimsko računanje vremena, dok ostaje da se vidi da li će novi politički pritisci konačno dovesti do promene dugogodišnje prakse.

(Telegraf.rs)