Kako Kina pomaže Hutima da seju strah na Bliskom istoku? Peking pokušava da napakosti SAD

Kineske kompanije sada su najveći izvor robe zaplenjene iz pošiljki namenjenih Hutima. Kina podržava Hute, koje takođe podržava i Iran, a cilj Pekinga je da se izvrši pritisak na Sjedinjene Američke Države.

Ova militantna grupa nastoji da razvije balističku raketu srednjeg dometa koja bi, prema jednom istraživačkom izveštaju, bila izrađena pomoću kineskih komponenti, navodi britanski The Telegraph.

Preporučujemo

Prema podacima organizacije "Conflict Armament Research", istraživačke organizacije sa sedištem u Ujedinjenom Kraljevstvu koja prati upotrebu oružja u ratnim zonama, Huti nastoje da proizvode najmanje deo balističkih raketa iz iranske serije "Hajbar Šekan", čiji domet premašuje 1.000 kilometara.

Istraživačka grupa identifikovala je posebno izrađene komponente za rakete, kao i sirovine, alate i opremu za testiranje, u nedavnim pošiljkama namenjenim Hutima.

Takođe je pronašla ove komponente zajedno sa transportnom dokumentacijom u kojoj je naveden kineski dobavljač.

Huti sve više nastoje da povećaju domaću proizvodnju, ali ova najnovija otkrića ukazuju na značajan napredak njihovih sposobnosti, budući da samo mali broj zemalja u svetu poseduje stručnost potrebnu za proizvodnju raketa tolikog dometa.

To takođe ukazuje na njihovu sve veću nezavisnost od Irana, njihovog glavnog pokrovitelja. Ova saznanja potiču iz pošiljki koje su zaplenile vlasti u Jemenu, gde se Huti nalaze i kontrolišu velike delove teritorije.

Zapravo, prema izveštajima Ujedinjenih nacija i istraživanjima stručnjaka za naoružanje, kineske kompanije predstavljaju najveći izvor robe zaplenjene iz pošiljki namenjenih Hutima.

Kina je javno pozivala na mir na Bliskom istoku i u severnoj Africi, otišavši čak toliko daleko da je vršila pritisak na Iran da utiče na Hute kako bi odustali od napada u Crvenom moru, ključnom plovnom putu za svetsku trgovinu, sličnom Ormuskom moreuzu.

Međutim, istovremeno Kina snabdeva Hute robom dvostruke namene, koja se može koristiti i u vojne i u civilne svrhe. To je slično načinu na koji je Peking materijalno podržao rusku invaziju na Ukrajinu, isporučujući komponente i alatne mašine za proizvodnju oružja.

Ovakav pristup Pekingu omogućava da uverljivo negira umešanost, uz tvrdnju da je reč samo o robi koja je deo uobičajene komercijalne trgovine.

Kineska podrška dolazi povrh iranske pomoći Hutima, koja je uglavnom bila usmerena na pružanje obaveštajnih podataka, strateške pomoći i obuke, kao i na slanje gotovog naoružanja.

Kina je takođe podržavala Iran slanjem komponenti za dronove i prekursora za raketno gorivo, kao i kupovinom nafte koja je pod sankcijama.

Sve ovo je pomoglo Iranu da ostane na površini i temelji sposobnost režima da podrži svoje posredničke grupe, što zaokružuje odnos sa Kinezima koji odvojeno podržavaju iranske nedržavne aktere, poput Huta.

"Kineska podrška Hutima se najbolje razume kao kombinacija diplomatske zaštite, selektivnog sprovođenja zakona i strateškog oportunizma", rekao je Mohamed el-Baša, osnivač Bašinog izveštaja, američkog savetodavnog tela za rizike.

"Čini se da je Kina spremna da zažmuri na korišćenje kineskih komercijalnih tehnologija veštačke inteligencije od strane Huta, satelitskih usluga koje pružaju kompanije sa navodnim vezama sa kineskom vladom i kontinuiranog priliva opreme dvostruke namene u Jemen".

Ova roba uključuje precizne mašinske alate za proizvodnju oružja, velike količine đubriva koje bi se moglo koristiti u raketnim gorivima, specijalizovane metale za komponente raketa i elektroniku koja se koristi u proizvodnji dronova, primetio je on.

Stručnjaci kažu da su Huti poslednjih godina ojačali veze sa Kinezima, gradeći na odnosima koje dugogodišnji jemenski trgovci imaju u Kini. Militantna grupa je takođe izabrala članove da uče mandarinski jezik u nastojanju da poboljša odnose.

Zauzvrat, Kina je obezbedila obećanja Huta da će kineski komercijalni brodovi bezbedno prolaziti, što je važno za kontinuirano ekonomsko zdravlje najvećeg svetskog izvoznika.

To takođe omogućava Pekingu da očuva potencijalno koristan odnos sa Hutima, oružanom grupom koja bi mogla biti korisna ako bi Kina izvršila invaziju na Tajvan, ostrvsku državu koju Peking smatra svojom teritorijom.

Huti, na primer, mogli bi da ugroze jedan od najvažnijih pomorskih koridora na svetu i da preusmere američku pomorsku imovinu i resurse dalje od indo-pacifičkog regiona, što bi otežalo SAD slanje vojne pomoći.

Ali Kina se igra vatrom kada su u pitanju Huti. Iako Peking za sada uživa bezbedan prolaz kroz Crveno more u zamenu za podršku Hutima, to možda neće trajati zauvek.

Ipak, veća je briga da ostane u opoziciji prema SAD. Kina ne može rizikovati bilo kakvu percepciju da je na strani SAD. Stoga, Peking mora da nastavi da pruža otpor Vašingtonu.

Aktivnosti Kine moraju se "shvatiti u širem kontekstu konkurencije velikih sila", rekao je el-Baša i nsatavio:

"Za Peking, Huti bi mogli predstavljati relativno jeftino sredstvo za vršenje indirektnog pritiska na SAD i njihove regionalne partnere bez angažovanja kineskih vojnih snaga ili otvorenog sukoba sa Vašingtonom. Slično kao i u odnosu sa Iranom, Kina potencijalno može steći stratešku prednost, a da pritom ograniči svoju direktnu izloženost i troškove".

(Telegraf.rs)