Ovo morate da znate o protestima u Evropi: Kako smo došli dovde, zašto se šire i šta nas tek očekuje?

Veliki protesti zahvatili su Evropu, a stotine hiljada ljudi izlaze na ulice desetina gradova širom kontinenta. Prve demonstracije počele su u Francuskoj prošlog meseca, a od tada su se nemiri proširili na šest zemalja.

Iako postoje određeni zajednički razlozi za nezadovoljstvo, pre svega troškovi života, problemi se mogu znatno razlikovati u zavisnosti od mesta na kojem se protesti održavaju.

Preporučujemo

U pojedinim delovima Pariza, Lila i drugih većih gradova u Francuskoj, uveden je policijski čas nakon što su neki skupovi prerasli u nasilje.

Policija je uhapsila na stotine ljudi, dok su zabeležene pljačke i velika materijalna šteta na poslovnim objektima i javnim zgradama.  Analitičari sada upozoravaju da bi se nezadovoljstvo tokom narednih nedelja moglo proširiti i na druge zemlje.

Evo šta bi trebalo da znate.

Zašto ljudi protestuju?

Demonstracije se mogu pratiti do 17. septembra, kada su nastavnici jedne srednje škole na jugoistoku Pariza protestovali zbog nedostatka zaposlenih. Učenici su im se potom pridružili, a nemiri su se ubrzo proširili i na druge škole širom zemlje.

Ono što je počelo kao protest zbog obrazovanja proširilo se na opšte probleme povezane sa troškovima života i smanjenjem javnog sektora. Okupljanja u Francuskoj postajala su sve nasilnija, a tokom vikenda stotine hiljada ljudi izašle su na ulice širom zemlje.

U pojedinim oblastima prodavnice su opljačkane, dok su istorijske zgrade vandalizovane, pa čak i zapaljene.

Francuski predsednik Emanuel Makron osudio je "neobuzdano nasilje" u televizijskom obraćanju u nedelju uveče i optužio vandale radikalne levice da su preuzeli pokret koji je nastao zbog opravdanih razloga za nezadovoljstvo.

Otprilike u vreme kada su počeli protesti u Francuskoj, ljudi u Madridu počeli su da demonstriraju nakon što je jedna starija žena izbačena iz svog doma, u kojem je živela 70 godina, pošto joj je investiciona kompanija povećala kiriju za 230 odsto.

Marikarmen Abaskal (87) preminula je u bolnici dve nedelje nakon što je prisilno udaljena iz svog stana.

Nemiri su se proširili i sada se protestni skupovi održavaju u više zemalja. U nastavku su navedeni mesta i datumi kada su zabeležene prve demonstracije: Francuska (17. septembar), Španija (26. septembar), Belgija (1. oktobar), Italija (5. oktobar), Portugalija (10. oktobar), Albanija (12. oktobar).

Kako smo dospeli u ovu situaciju?

Francuska ima drugu najveću privredu u evrozoni. Međutim, vlada se suočava sa visokim javnim dugom, velikim budžetskim deficitom i rastućim troškovima zaduživanja.

Ove godine će potrošiti više na servisiranje duga nego na odbranu ili obrazovanje.

Iako je stanje škola i nastavnih resursa bilo značajan fokus u Francuskoj (posebno podstakavši početna okupljanja), postoje brojni problemi koji privlače ljude na ulice širom kontinenta. Većina je povezana sa rastućim troškovima života.

Evo kraćeg pregleda:

Uticaj demonstracija zaista zavisi od toga gde se nalazite. U Francuskoj, zvaničnici u Parizu su u ponedeljak ohrabrili svoje regionalne kolege da uvedu policijski čas.

U međuvremenu, Španija se približava vanrednim izborima 29. novembra, koje je raspisao premijer Pedro Sančez ubrzo nakon što su zakonodavci odbili reforme stanovanja usmerene na suzbijanje javnog negodovanja, koje je on predložio.

U Italiji su protesti održani proteklog vikenda, a najžešće je bilo u Milanu, gde je vlada premijerke Đorđe Meloni odlučila da pošalje 500 vojnika nakon nemira tokom kojih je opljačkano nekoliko prodavnica.

Problemi u Albaniji se malo razlikuju od onih u Zapadnoj Evropi. Korupcija u vladi jedan je od glavnih razloga koji privlače ljude da zahtevaju promene u glavnom gradu Tirani, gde su političari optuženi da koriste podmukle taktike kako bi odobrili luksuzni priobalni razvoj povezan sa porodicom Tramp.

Šta bi sledeće moglo da se desi?

U Francuskoj je vlada održala krizne razgovore, a policijski čas je uveden za delove Pariza i još nekoliko gradova. To se dogodilo nakon što su demonstranti obećali da će eskalirati svoje akcije u narednim danima.

Zemlja je manje od šest meseci udaljena od predsedničkih izbora, a političke stranke se međusobno optužuju za podsticanje nasilja.

Liderka krajnje desnice Marin Le Pen, na primer, direktno je okrivila vladu, opisujući Francusku kao "zarobljenu, čak i taoca, između nasilja i bespomoćnosti".

U stvari, Evropa se kreće ka onome što su neki stručnjaci opisali kao "superciklus" nacionalnih izbora, što bi moglo da podstakne tenzije dok se više zemalja u narednih 12 meseci bude približavalo biračkim mestima.

U međuvremenu, u Albaniji je premijer Edi Rama obećao da će ostati na funkciji uprkos pozivima na ostavku, tako da će protesti koji su opteretili policiju verovatno ponovo rasplamsati.

Vlade u Italiji, Portugaliji i Belgiji osudile su rastuće nasilje i nisu ponudile ustupke.

Manje demonstracije su takođe zabeležene u Austriji, Irskoj i Nemačkoj u poslednjih nekoliko nedelja, dok su u Grčkoj protesti najavljeni za utorak i sredu.

(Telegraf.rs)