Kakva će biti sudbina pravoslavnog manastira starog 1.500 godina: Arhiepiskop pristao da potpiše sporazum

Jedan od najstarijih pravoslavnih manastira na svetu, Manastir Svete Katarine na Sinaju u Egiptu, koji već oko 1.500 godina predstavlja jedno od najznačajnijih svetilišta pravoslavnog hrišćanstva, mogao bi uskoro da dobije rešenje dugotrajnog pravnog spora koji je doveo u pitanje njegov status i imovinska prava. Posle više od godinu dana pregovora sa egipatskim vlastima, arhiepiskop sinajski Simeon saopštio je da je spreman da potpiše sporazum kojim bi trebalo da se zaštite istorijska prava manastira i obezbedi nesmetan nastavak monaškog života, javlja grčka Prototema.

Ova vest dolazi nakon višemesečne neizvesnosti u vezi sa budućnošću drevne pravoslavne svetinje, koja se nalazi u podnožju Sinajske gore, na mestu od izuzetnog značaja za hrišćansku tradiciju.

Preporučujemo

Arhiepiskop Simeon saopštio je u subotu, 24. oktobra, da će sporazum sa egipatskom državom biti potpisan čim mu zdravstveno stanje to dozvoli. Tačan datum potpisivanja biće naknadno utvrđen u dogovoru sa monaškim bratstvom i egipatskim vlastima, prenosi grčki Proto Thema.

Šta se dogodilo sa pravoslavnim manastirom?

Pravni spor oko manastira Svete Katarine dodatno se zaoštrio nakon odluke Apelacionog suda u egipatskom gradu Ismailiji od 28. maja 2025. godine, koja je otvorila ozbiljna pitanja u vezi sa statusom manastira i nepokretnostima koje koristi.

Nakon te odluke, egipatske vlasti dostavile su predstavnicima manastira predlog sporazuma kojim bi trebalo preciznije urediti primenu sudske odluke, uz uvažavanje vekovnog položaja ove pravoslavne svetinje.

Foto: Tanjug/Aleksandar Otašević

Cilj pregovora bio je da se pronađe rešenje koje će biti u skladu sa egipatskim zakonodavstvom, ali koje će istovremeno omogućiti očuvanje tradicionalnog načina života pravoslavnih monaha.

Manastirsko bratstvo zatražilo je dodatno vreme kako bi proučilo predloženi dokument, iznelo primedbe i pripremilo dokumentaciju o istorijskom i pravnom statusu manastirske imovine.

Pregovori su trajali duže od godinu dana, a prema rečima arhiepiskopa Simeona, egipatske vlasti pokazale su razumevanje za potrebu da se sva otvorena pitanja detaljno razmotre.

Posebno je zahvalio egipatskom predsedniku Abdelu Fatahu el Sisiju na razumevanju tokom razgovora.

Foto: Dimitris Aspiotis / Shutterstock Editorial / Profimedia

Podrška pravoslavnih patrijarha

U rešavanje pitanja budućnosti manastira Svete Katarine uključili su se i najviši predstavnici pravoslavnih crkava.

Arhiepiskop Simeon obratio se Jerusalimskoj patrijaršiji, kojoj je manastir kanonski povezan, tražeći mišljenje o predloženom sporazumu.

Jerusalimski patrijarh Teofil potom je o ovom pitanju obavestio vaseljenskog patrijarha Vartolomeja, aleksandrijskog patrijarha Teodora, kao i pravoslavne crkve Grčke i Kipra.

Prema saopštenju arhiepiskopa Simeona, sve pomenute pravoslavne crkve upoznate su sa sadržajem sporazuma i pružile su podršku njegovom potpisivanju.

Podrška je potvrđena zvaničnim patrijaršijskim i sinodskim pismima, koja su dostavljena manastiru.

Arhiepiskop je istakao da ovaj zajednički stav predstavlja važan izraz jedinstva pravoslavnih crkava u nastojanju da se zaštiti jedna od najstarijih hrišćanskih svetinja.

Foto: Hervé Champollion / akg-images / Profimedia

Šta će biti sa manastirom?

Prema najavama, sporazum sa Egiptom trebalo bi da omogući rešavanje spornih pravnih pitanja i očuvanje tradicionalnog monaškog života.

Arhiepiskop Simeon izrazio je uverenje da bi postignuto razumevanje moglo da otkloni potrebu za donošenjem nove odluke najvišeg nadležnog egipatskog suda, koja je predstavljala jedan od ključnih razloga za zabrinutost.

Ipak, sporazum još nije formalno potpisan, a njegova konačna primena zavisiće od dogovora manastirskog bratstva i egipatskih vlasti.

Arhiepiskop je naglasio da će i nakon potpisivanja biti moguće razjasniti eventualna otvorena pitanja koja se odnose na sporazum i prateću dokumentaciju.

Jedan od najstarijih pravoslavnih manastira na svetu

Manastir Svete Katarine nalazi se u južnom delu Sinajskog poluostrva, u podnožju planine Sinaj, i predstavlja jedno od najznačajnijih mesta pravoslavne duhovnosti.

Njegovi počeci vezuju se za 6. vek i vreme vizantijskog cara Justinijana, a monaški život na ovom prostoru traje gotovo neprekidno oko 1.500 godina.

Manastir poseduje izuzetno vredne pravoslavne ikone, rukopise i druge istorijske dragocenosti. Njegova duhovna i kulturna vrednost prevazilazi granice Egipta i Grčke, zbog čega ima posebno mesto u istoriji čitavog pravoslavnog sveta.

Uprkos dugotrajnom sporu, arhiepiskop Simeon poručio je da manastir nastavlja svoj život i da monasi ostaju posvećeni molitvi, očuvanju svetinje i prijemu vernika.

Njegova završna poruka jeste da manastir na Sinaju ostaje na svom mestu, sa bratstvom koje nastavlja da služi i dočekuje hodočasnike, posetioce i putnike.