Zašto je Amerika bacila atomsku bombu na Hirošimu, a ne na Tokio? Odgovor će vas još više naljutiti

Kada je Amerika odlučila da bombarduje Japan, carska prestonica te zemlje nije bila praktičan izbor iz nekoliko razloga.

Kako se približavalo leto 1945. godine, američki vojni lideri pripremali su se za moguću upotrebu nuklearnog oružja koje je moglo trenutno da uništi čitave gradove, pa je trebalo da izaberu cilj u Japanu, budući da je ta istočnoazijska zemlja bila poslednja preostala velika sila Osovine nakon kapitulacije Nemačke u maju 1945. godine.

Preporučujemo

Tokio, gusto naseljena japanska carska prestonica, nije bio praktičan izbor iz nekoliko razloga.

Kriterijumi koji su korišćeni pri izboru meta za atomske bombe

Početni izbor prve mete započet je u proleće 1945. godine. Dok su naučnici Projekta Menhetn još radili na usavršavanju složenog implozionog dizajna nuklearne bombe "Fat Man" (konstrukcija bombe Little Boy, zasnovana na principu topa, bila je mnogo jednostavnija i ranije spremna), grupa naučnika i vojnih zvaničnika sastajala se u Los Alamosu i Vašingtonu.

Komitet je formiran pod rukovodstvom generala Leslija Grouvsa, uz učešće savetnika poput Dž. Roberta Openhajmera. Sastajao se u više navrata, ali najvažniji sastanak održan je 10. i 11. maja 1945. godine. Komitet je utvrdio da cilj u Japanu mora da ispunjava tri ključna kriterijuma.

Meta je morala da bude važan cilj u velikom urbanom području prečnika većeg od tri milje. Takođe, trebalo je da do avgusta ostane uglavnom netaknuta napadima, kako bi se mogli proceniti svi efekti bombe.

Na taj način američki fizičari mogli su da procene tačan domet udarnog talasa i razmere strukturnih oštećenja koja bi mogla da izazovu nuklearna snaga jedne bombe i njeno toplotno zračenje.

Tokio je tokom ovih početnih sastanaka izostavljen sa glavne liste ciljeva prvenstveno zato što je već bio teško oštećen zapaljivim bombama, a SAD su se nadale da će sačuvati japansku vladu radi pregovora.

Zašto su SAD poštedele Tokio i cara Hirohita od atomske bombe

Tokio više se nije smatrao praktičnim izborom za upotrebu atomskog oružja, budući da su SAD samo dva meseca ranije, u martu 1945. godine, uništile približno 16 kvadratnih milja grada u vazdušnom napadu poznatom kao operacija "Mitinghaus" (Operation Meetinghouse).

Tokom tog napada poletelo je oko 300 bombardera B-29, od kojih je 279 izbacilo približno 1.600 tona zapaljivih bombi koje su uglavnom sadržale napalm.

Požar koji je usledio odneo je oko 100.000 života, a više od milion ljudi ostalo je bez domova, tako da nije preostalo dovoljno netaknutog urbanog područja na kojem bi se mogli proceniti efekti udarnog talasa atomske bombe.

Takođe je postojala zabrinutost zbog japanske komandne strukture. Američki vojni lideri su znali da ubistvo cara Hirohita može otežati predaju. Za japanski narod, Hirohito je bio sveti suveren.

Stoga su se neki američki lideri plašili da će se Japanci, ako Hirohito pogine u atomskoj eksploziji, boriti još jače. Ako bi Sjedinjene Države dobile bezuslovnu predaju, morale su da zadrže funkcionalnu japansku vladu, uključujući i cara.

Kako su Hirošimu topografija i sedište vojske učinili metom broj jedan

Tokio je bio politička prestonica Japana, ali Hirošima je bila od ključne važnosti sa vojnog i industrijskog stanovišta. Hirošima je služila kao sedište Druge japanske generalne armije i pomagala je u koordinaciji odbrane na jugu Japana.

Takođe je imala skladišta za vojnu opremu i luku za brodove. Pored toga, držala je ključna skladišta trupa i vojna čvorišta za snabdevanje Carske japanske vojske.

Napadom na Hirošimu, SAD ne samo da bi poremetile sposobnost komande da komunicira i koordinira odgovor, već bi i naštetile proizvodnji ratnih napora.

Geografija je takođe igrala ključnu ulogu u odluci. Grad Hirošima, izgrađen na ravnoj delti, bio je okružen nizom brda. Topografski, naučnici u Komitetu za ciljeve su prepoznali da će okolna brda verovatno fokusirati udarni talas i povećati štetu.

Ovaj efekat je bio potreban da bi se ubedili japanski lideri da bi dalji sukob rezultirao samo potpunim uništenjem. Tačna procenama, geografija Hirošime je omogućila da eksplozija od oko 15 kilotona iz aviona Mali dečak uništi približno 4,7 kvadratnih milja grada kada je oružje bačeno 6. avgusta 1945.

Napad na Hirošimu je primorao na predaju, a sačuvao japansko vođstvo

Odabirom da bombarduje Hirošimu umesto Tokija, Amerika je uspela da uništi važan vojni štab, a da pritom ostavi japansko vladino rukovodstvo netaknutim. I tako je 2. septembra 1945. Japan potpisao dokument o predaji nazvan Japanski instrument predaje na američkom brodu Misuri.

Pošto su Sjedinjene Države poštedele Tokio i cara, postignuta je organizovana predaja. Japan se kasnije oporavio i postao ustavna demokratija pod savezničkom okupacijom nakon rata.

(Telegraf.rs)