Amerika pred raskrsnicom - da li će skrenuti ulevo ili nastaviti desno? Evo šta morate znati o međuizborima

Sjedinjene Američke Države ponovo se nalaze na raskrsnici i moraju da odluče na koju će stranu - ulevo ili da nastavi udesno. Međuizbori, odnosno izbori na polovini mandata predsednika SAD Donalda Trampa, dolaze u vreme velike podeljenosti među samim Amerikancima, a prema poslednjim anketama i istraživanjima javnog mnjenja "u vazduhu se oseća" da bi ovi izbori mogli da označe i veliki povratak demokrata. Ili možda ne baš veliki, ali dovoljan da se stvari u Vašingtonu zakomplikuju i Trampu "zagorča život" do kraja mandata.

O ovoj temi poslednjih nedelja veoma se mnogo spekuliše, objavljuju se brojne analize i ankete, rade se preseci dosadašnjih (ne)uspeha Trampove administracije, kao i procene kako bi porast cena i troškova života mogao da utiče na glasače. Situacija se analizira iz svih mogućih uglova, a Telegraf.rs vam donosi tri naročito zanimljiva, koje su objavili Reuters, Bloomberg i The Hill.

Preporučujemo

Reuters: Tri pitanja koja će obeležiti američke međuizbore

Rekordno niska popularnost predsednika SA Donalda Trampa, nezadovoljstvo birača zbog troškova života i žestoka borba oko imigracije oblikuju izbore za Kongres, na kojima će se odlučivati da li će republikanci zadržati kontrolu nad Kongresom ili će demokrate dobiti moć da osporavaju poteze njegove administracije, piše Reuters  u analizi najvećih tačaka sporenja između republikanaca i demokrata.

Republikanci imaju tesnu većinu u Predstavničkom domu i Senatu. Demokratama je potrebno da osvoje neto četiri mesta kako bi preuzeli kontrolu nad svakim od ova dva doma.

Ishod će zavisiti od relativno malog broja neizvesnih izbornih trka, ali na kampanje na nacionalnom nivou utiču sam Tramp i zabrinutost birača zbog troškova života i imigracije.

U nastavku je pregled tri pitanja koja po Reutersu obeležavaju ove američke međuizbore.

• Donald Tramp

Predsednik SAD je u završnici izborne kampanje sebe stavio u prvi plan, uprkos rekordno niskoj popularnosti, a predstoje mu skupovi na Floridi, u Ajovi, Mičigenu i Teksasu. Prema anketi Reutersa i Ipsosa, Trampov rejting podrške pao je na istorijski minimum od 31 odsto.

Ipak, on je u više navrata pozivao birače da se ponašaju kao da se i njegovo ime nalazi na glasačkom listiću.   .

Demokrate tvrde da je Tramp prekršio predizborna obećanja da će sniziti troškove i okončati ratove. Obećale su da će se posvetiti programu za poboljšanje pristupačnosti života, kako bi smanjile troškove života Amerikanaca, kao i da će pozvati administraciju na odgovornost zbog navodne korupcije ukoliko im birači daju kontrolu nad bilo kojim od dva doma Kongresa.

• Troškovi života

Birači su tokom celog ovog izbornog ciklusa troškove života dosledno rangirali kao najvažnije pitanje. Polovina registrovanih birača anketiranih u nedavnom istraživanju Reutersa i Ipsosa navela je troškove života kao najvažniji faktor koji će uticati na njihov izbor.

U istoj anketi birači su istakli zdravstvenu zaštitu, benzin, hranu i stanovanje kao glavne troškove domaćinstava na koje bi zakonodavci trebalo da se usredsrede.

Najveće zakonodavno dostignuće republikanaca bilo je produženje poreskih olakšica, kojim je istovremeno smanjena potrošnja za približno bilion dolara na program Medikejd, državno zdravstveno osiguranje za Amerikance sa niskim primanjima, kao i druge zdravstvene programe.

Demokrate su prošle godine izazvale blokadu rada savezne vlade u pokušaju da produže važenje zdravstvenih subvencija kojima je isticalo vreme, a koje su koristila 24 miliona Amerikanaca. Taj pokušaj nije uspeo.

Cene benzina naglo su porasle otkako su SAD i Izrael u februaru pokrenuli vojne napade na Iran. Prosečna cena benzina na nacionalnom nivou iznosi 4,28 dolara, što je za 1,20 dolara više nego pre godinu dana, prema podacima Američkog automobilskog udruženja (AAA). Prosečna cena dizela iznosi 6,32 dolara, što je povećanje od 2,70 dolara u odnosu na isti period prošle godine.

Prema podacima američkog Biroa za statistiku rada o potrošačkim cenama, troškovi namirnica porasli su za 1,8 odsto tokom protekle godine. Podaci Federalne agencije za stambeno finansiranje pokazuju da su cene kuća porasle za 2,1 odsto u istom periodu.

Kongres je početkom ove godine usvojio dvostranački zakon o stanovanju. Zakon je stupio na snagu bez Trampovog potpisa.

• Imigracija

Preliminarni podaci Ministarstva unutrašnje bezbednosti pokazali su da je broj migranata privedenih na jugozapadnoj granici opao za 95 odsto u poređenju sa periodom administracije bivšeg predsednika Džoa Bajdena. Ministarstvo je saopštilo da tokom cele fiskalne godine, prvi put u istoriji, nije bilo slučajeva da je granična patrola puštala migrante na slobodu.

Međutim, u Mejnu, Minesoti i Teksasu zabeleženi su smrtonosni incidenti u kojima su učestvovali savezni imigracioni agenti. Reakcije na smrt dvoje američkih državljana u Minesoti ove godine pomerile su ulevo mnoge demokrate koje su učestvovale u neizvesnim stranačkim predizborima. Neki kandidati pozivali su na opoziv tadašnje ministarke unutrašnje bezbednosti Kristi Noem, dok su drugi tražili ukidanje Službe za imigraciju i carine (ICE).

Demokrate i republikanci sukobili su se ove godine oko finansiranja imigracionih službi, a zastoj je primorao republikance da samostalno usvoje zakon vredan 70 milijardi dolara za finansiranje ICE-a i Granične patrole do kraja Trampovog predsedničkog mandata.

Republikanci na kritike demokrata odgovaraju tvrdnjom da demokrate podržavaju otvorene granice.

Savezni imigracioni zvaničnici su ovog meseca izvršili raciju i u kući demokratske kongresmenke Ilhan Omar iz Minesote u Vašingtonu, što je izazvalo široku osudu demokrata.

Osoba upoznata sa slučajem protiv Omarove rekla je Reutersu da bi jedan od mogućih ciljeva istrage mogao da bude oduzimanje njenog američkog državljanstva i deportacija.

• Ostala sporna pitanja

Veštačka inteligencija i centri za obradu podataka, kriptovalute, abortus i Izrael takođe bi mogli da utiču na birače u pojedinačnim izbornim trkama.

U trci za mesto u Senatu u Ohaju, na primer, demokratski kandidat Šerod Braun označio je republikanskog senatora Džona Hjusteda kao zaštitno lice centara za obradu podataka. Istovremeno, kripto-superpolitički komitet "Defend American Jobs" potrošio je više od 46 miliona dolara kako bi pomogao Hjustedu da bude ponovo izabran i pobedi Brauna, bivšeg američkog senatora koji je predsedavao senatskim Odborom za bankarstvo.

U trci za Senat u Mejnu, demokratski kandidat Troj Džekson nada se da birači neće zaboraviti da je republikanska senatorka Suzan Kolins pomogla da se potvrdi imenovanje Breta Kavanoa u Vrhovni sud, koji je kasnije ukinuo savezno ustavno pravo na abortus.

Kolins se prvi put od te odluke Vrhovnog suda ponovo nalazi na izbornom listiću, nakon što je pravo na abortus prestalo da bude garantovano na saveznom nivou i postalo pitanje o kojem odlučuju pojedinačne savezne države.

U Mičigenu je republikanski kandidat Majk Rodžers nagovestio da bi prihvatio pomoć superpolitičkog komiteta koji podržava Izrael. Taj komitet potrošio je više od 30 miliona dolara podržavajući demokratsku kongresmenku Hejli Stivens u njenoj neuspešnoj stranačkoj predizbornoj trci protiv Abdula el Sajeda, koji se sada na opštim izborima suočava sa Rodžersom.

Ta grupa je već potrošila više od 280.000 dolara na letke kojima se napada El Sajed.

Ranije ove nedelje Tramp je podržao izraelskog premijera Benjamina Netanjahua u nastojanju da bude ponovo izabran.

Bloomberg: Kad je šuma bitnija od drveća - demokratama do 235 mesta u Kongresu, bitka za Senat neizvesna

Kajl Kondik, glavni urednik publikacije "Sabato's Crystal Ball" Centra za politiku Univerziteta Virdžinije, ocenio je u razgovoru za Bloomberg je da će rezultat ovih američkih međuizbora pre svega zavisiti od ukupne političke klime, a ne od dešavanja u pojedinačnim izbornim trkama. Demokrate bi, po njemu, mogle da osvoje između 230 i 235 mesta u Predstavničkom domu, dok je ishod borbe za kontrolu nad Senatom i dalje neizvestan.

Kondik je u razgovoru za Bloomberg ukazao na promene u procenama ishoda u 28 izbornih jedinica za Predstavnički dom, koje je njegova publikacija početkom ove nedelje pomerila procene pobednika u korist demokrata. Prema njegovim rečima, te promene nisu toliko posledica specifičnih okolnosti u pojedinačnim izbornim trkama, koliko šireg političkog raspoloženja u zemlji.

"Mnogo je važnija slika cele šume nego pojedinačnih stabala. Mogli bismo da razgovaramo o pojedinostima mnogih od ovih izbornih trka, ali naša odluka da promenimo veliki broj procena pre svega je posledica ukupne političke klime", rekao je Kondik.

On je naveo da su od početka septembra procene za veliki broj izbornih trka za Predstavnički dom, guvernere i Senat pomerene u korist demokrata.

Analitičari su, kako je objasnio, čekali da vide kako će se politička situacija razvijati posle leta i početka tradicionalne izborne kampanje. Međutim, umesto poboljšanja, rejting podrške Trampu nastavio je da pada ili je ostao na veoma niskom nivou, dok je prednost demokrata u anketama o stranačkim preferencijama birača za Predstavnički dom porasla.

Kondik je ukazao i na nekoliko nedavno objavljenih istraživanja javnog mnjenja, uključujući ankete New York Timesa i CNN-a, koje su pokazale prednost demokrata od 10, odnosno 10 do 11 procentnih poena.

"To je otprilike ono što smo videli 2018. godine, možda čak i nešto bolji rezultat za demokrate nego tada", ocenio je on.

Ipak, Kondik smatra da ne treba očekivati da će se trend jednako odraziti na sve izborne jedinice. Kao primer naveo je republikanskog kongresmena Brajana Ficpatrika iz oblasti Filadelfije, koji bi mogao da zadrži mesto uprkos tome što se kandiduje u izbornoj jedinici u kojoj je Kamala Haris pobedila na predsedničkim izborima.

"Biće izuzetaka, ali to će pre biti izuzetak nego pravilo. Mislim da će demokrate u ovakvim neizvesnim izbornim jedinicama ostvariti prilično dobre rezultate", rekao je Kondik.

• Demokrate bi mogle da pređu granicu od 230 mesta

Za kontrolu nad Predstavničkim domom potrebna je većina od najmanje 218 mesta. Kondik procenjuje da bi demokrate mogle da osvoje između 230 i 235 mesta, što bi im omogućilo znatno komotniju većinu od one koju su stranke imale u prethodnim sazivima Kongresa.

"Razmišljao sam o tome da bi demokrate mogle da osvoje između 230 i 235 mesta", rekao je Kondik.

Broj od 235 mesta posebno je značajan jer su demokrate upravo toliko osvojile na izborima 2018. godine, kada su ostvarile veliki uspeh na izborima za Predstavnički dom.

"Ne znam da li zaista mislim da će ovog puta stići do tog broja, ali svakako je moguće", dodao je analitičar.

On je objasnio da su većine u Predstavničkom domu tokom poslednja tri saziva Kongresa bile veoma tesne, pri čemu je najveća iznosila 222 mesta.

"Mislim da će demokrate ovog puta sigurno preći taj broj i dobiti većinu sa kojom će moći lakše da funkcionišu, čak i ako ona ne bude velika", ocenio je Kondik.

• Ajova pokazuje zašto rezultati ne moraju da budu isti na svim nivoima

Kondik je ukazao i na Ajovu, gde bi demokrate mogle da ostvare dobre rezultate u trkama za Predstavnički dom, ali to ne znači nužno da će isto proći i njihovi kandidati za druge funkcije.

Od četiri mesta koja Ajova ima u Predstavničkom domu, čak tri su ove godine veoma neizvesna. Kondik smatra da postoji mogućnost da demokrate osvoje sva tri, iako je država u celini politički naklonjena republikancima.

"Jedna od specifičnosti Ajove jeste to što ima samo četiri mesta u Predstavničkom domu, ali su tri od njih ove godine veoma neizvesna. Demokrate bi zaista mogle da osvoje sva tri", rekao je on.

Takav rezultat ne bi bio bez presedana. Demokrate su 2018. godine osvojile sva tri mesta u Predstavničkom domu u Ajovi, ali je republikanka Kim Rejnolds ipak ponovo izabrana za guvernerku.

Kondik je objasnio da je četvrta izborna jedinica u Ajovi, na severozapadu države, izrazito republikanska, zbog čega su preostale tri jedinice manje naklonjene republikancima nego država u celini.

"Zato je moguće da Ešli Hinson pobedi, a demokrate osvoje mesto guvernera i možda dva ili čak sva tri mesta u Predstavničkom domu. Za takav ishod postoji presedan iz nedavne prošlosti, s obzirom na to kako su izborne jedinice raspoređene u odnosu na političko opredeljenje cele države", naveo je Kondik.

• Borba za Senat ostaje potpuno neizvesna

Za razliku od procena za Predstavnički dom, Kondik nije spreman da prognozira koja će stranka preuzeti kontrolu nad Senatom.

Prema ukupnim procenama "Sabato's Crystal Ball", demokrate imaju barem blagu prednost u 49 izbornih trka za Senat, republikanci u 46, dok je pet trka označeno kao potpuno neizvesno.

"Ako ankete prihvatimo onakvima kakve jesu, rekao bih da su demokrate favoriti. Međutim, nisam siguran da bi trebalo tako da posmatramo situaciju", rekao je Kondik.

On je ukazao na to da su razlike između kandidata u mnogim državama veoma male, a da su pojedine trke praktično izjednačene.

"Mislim da u tu grupu spadaju Ajova i Kanzas, pa čak i Mejn, gde je trka veoma tesna", naveo je analitičar.

Prema njegovim rečima, demokrate verovatno vode za tri ili četiri procentna poena u Ohaju i Teksasu, ali takva prednost nije nedostižna za republikance, naročito u državama koje su tradicionalno naklonjene toj stranci.

"Zaista mislim da je to i dalje potpuno neizvesno", rekao je Kondik o tome ko će kontrolisati Senat posle izbora.

• Zašto su demokrate u Minesoti izgubile deo prednosti?

Minesota je jedna od država u kojoj su analitičari nedavno promenili procene u korist republikanaca, uprkos tome što se ukupni trend u većini drugih izbornih trka pomera u korist demokrata.

Publikacija "Sabato's Crystal Ball" prošle nedelje je promenila procenu za trku za Senat u Minesoti, a "Cook Political Report" učinio je isto ove nedelje, pomerajući procenu u korist republikanske kandidatkinje Mišel Tafoje.

Kondik smatra da je jedan od problema nedostatak pouzdanih informacija o političkoj situaciji u toj državi, posebno kada je reč o javno dostupnim podacima.

Demokratska kandidatkinja Pegi Flanagan pobedila je na stranačkim predizborima, nadmašivši Endži Krejg, koju Kondik opisuje kao političarku sa više iskustva u neizvesnim izbornim trkama.

"Prednost Flanaganove u javno objavljenim anketama nije naročito velika. Zapravo, ni prednost Ejmi Klobučar, koja se kandiduje za guvernerku, nije posebno ubedljiva", rekao je on.

Kondik je upozorio da ankete ponekad potcenjuju podršku demokratama u državama koje su naklonjene toj stranci, kao i podršku republikancima u republikanskim državama. Zbog toga, kako je naveo, ne treba donositi preuranjene zaključke na osnovu pojedinačnih istraživanja.

On je istakao i da u trku u Minesoti nije uložen veliki iznos novca izvan stranačkih struktura, dok su politički problemi u državi dodatno zakomplikovali situaciju za demokrate.

Guverner Minesote Tim Volc, koji odlazi sa funkcije, veoma je nepopularan, a skandal povezan sa sistemom socijalnih usluga predstavlja problem za demokrate.

Ipak, Kondik ne smatra da je demokratska kandidatkinja izgubila status favoritkinje.

"Situacija u Minesoti još nije toliko jasna kao u nekim drugim državama. Ankete već neko vreme ne pokazuju naročito ubedljivu prednost demokrata. To je nešto što treba pratiti. Ipak, mislim da je Flanagan i dalje favoritkinja", zaključio je on.

(Nešto kao zaključak) Hill: Još jedni izbori koji donose promene i Amerika koja ne zna kuda ide

Najverovatniji scenario za izbore sledeće nedelje jeste... da niko ništa neće naučiti, piše Kris Stajervolt urednik politike časopisa The Hill.

"To mogu da kažem sa priličnom sigurnošću jer je tokom poslednjih pet izbornih ciklusa ili približno toliko kriva učenja bila toliko ravna da, kada bi bila zadnjica nekog političara, predsednik Tramp je ne bi ni primetio", naveo je na početku svoje analite Stajervolt.

Kampanje, pojedinci, stranke i superpolitički komiteti potrošiće na ovogodišnje izbore na polovini predsedničkog mandata više od 12 milijardi dolara. To će iznositi oko 115 dolara po biraču, ali jedino što će im ostati za taj novac biće kuhinjska kanta za smeće puna reklamnih letaka i druge beskorisne pošte, smatra Stajervolt.

"Vašington je nedeljama grad duhova jer se zakonodavci ne usuđuju da budu uhvaćeni kako donose zakone tako blizu izbora. Mediji, od lokalnih do međunarodnih, prešli su na neprekidno izveštavanje o onome što je, čak i u najpovoljnijem scenariju, relativno slabo posećeno glasanje sa malim ulozima", navodi on.

"Zbog prokletstva koje je pogodilo stranku na vlasti na svim izborima na polovini predsedničkog mandata od Građanskog rata, osim na tri takva izborna ciklusa, kao i zbog vrtoglavo visokih potrošačkih cena, idemo ka podeljenoj vlasti. Politički zastoj je pred nama. Kolika će biti demokratska većina u Predstavničkom domu ili da li će 'plavi tim' (plava je boja dmeokrata, a crvena republikanaca, op.aut.) uspeti da pobedi u svim trkama za Senat i preuzme kontrolu nad gornjim domom Kongresa nije nevažno, ali je svakako od sporednog značaja", smatra Stajervolt.

"Meni je to veoma važno jer sam, koliko god vam to delovalo nepromišljeno i kao neka vrsta samokažnjavanja, posvetio svoj profesionalni život pitanjima čiji su odgovori skriveni duboko u unakrsnim tabelama izlaznih anketa, podacima o izlaznosti u neizvesnim izbornim jedinicama i složenim pravilima rada Senata. Do tih stvari mi je stalo jer želim da znam kuda zemlja ide, ali i zato što me zanima gde smo bili", piše Stajervolt.

"Rezultati sledeće nedelje ipak će mi nešto reći o tome šta se događa ispod haube motora ove prelepe nacije sa velikim V8 motorom. Nažalost, međutim, već znam šta ću najverovatnije otkriti: ljudi su frustrirani, dosta im je svega i žele nešto drugo."

Američki birači od najmanje 2014. godine pre svega traže jedno: promenu, navodi Stajervolt, dodajući da se u tom periodu kontrola nad Predstavničkim domom promenila tri, a nad Senatom dva puta, uz jedan rezultat od 50 prema 50.

"Sada se približavamo četvrtoj promeni kontrole nad Predstavničkim domom i možda trećoj promeni u Senatu za svega 12 godina. Ne samo da je bilo više promena nego u prvoj polovini ovog veka već su većine trajale kraće i bile manje nego čak i u tom relativno turbulentnom periodu", piše Stajervolt.

Poput frustriranog informatičara u službi tehničke podrške, američko biračko telo neprestano poručuje vlastima: "Da li ste pokušali da isključite uređaj, a zatim ga ponovo uključite?", dodaje on.

"A Vašington, baš kao tehnofobični zaposleni sa druge strane telefonske linije, odgovara samo porukom o grešci", piše urednik politike u časopisu The Hill.

"U poslednjih 100 godina dogodila su se najmanje tri velika politička pregrupisavanja tokom kojih su stranke dramatično promenile svoje geografske i demografske koalicije, ali morali bismo da se vratimo sve do 1870-ih i 1880-ih godina da bismo pronašli period političke nestabilnosti uporediv sa današnjim. Poslednji put smo tako nestabilne većine u Kongresu imali upravo tada. A poslednji put kada se predsednička funkcija menjala između stranaka na tri uzastopna izbora bilo je od 1884. do 1892. godine. To je, ne slučajno, bio i poslednji put da je neki predsednik služio dva neuzastopna mandata. Reč je o kriminalno potcenjenom Groveru Klivlendu", navodi on.

"Naši prethodnici iz 'pozlaćenog doba' čak su se odlučili za četvrtu promenu predsedničke stranke, vrativši Belu kuću republikancima 1896. godine. A kada biste se danas kladili, rekli biste da ćemo isto uraditi 2028. godine", smatra Stajervolt.

Razlozi današnje nestabilnost, kako on navodi, i u značajnoj meri podsećaju na uzroke iz vremena krupnog Grovera. Slabe nacionalne stranke zamenile su druge sile: bogati pokrovitelji i populističke mase. "Vilijam Dženings Brajan poznavao je Hasana Pajkera svog vremena, a Dž.P.Morgan morao bi da skine kapu Ilonu Masku", piše on.

"Ali i sama zemlja prolazi kroz nestabilan period. Kao i u eri posle Građanskog rata, Amerika prolazi kroz dugotrajne demografske, tehnološke, ekonomske i društvene promene. Zemlja gleda u budućnost sa mešavinom nade, čuđenja i dubokog straha. Bilo da je reč o elektrifikaciji ili veštačkoj inteligenciji, velike promene u načinu na koji ljudi žive i rade neminovno će se odraziti na njihove političke stavove."

"I danas, kao i tada, imamo pad nataliteta, veliki broj imigranata, pomeranje centara stanovništva i povremeno nasilne sukobe između tradicije i napretka. A u onome što je možda i najizrazitija odlika pozlaćenog doba, ogoljena korupcija uverila je mnoge da sam sistem možda više nije moguće spasiti", skeptičan je Stajervolt.

"Ako ste demokrata, morate da verujete da će se tok istorije početi okretati protiv entropije 2010-ih i 2020-ih godina, tokom jedne burne jesenje večeri, tačno za nedelju dana. U to morate da verujete jer, u suprotnom, čemu su služile sve te nedelje tokom kojih ste dosađivali prijateljima i porodici?", navodi on, ali kaže da isto važi i za republikance.

"Ako ste republikanac, morate da verujete da je junačka odbrana na samoj gol-liniji, kojom ćete spasiti Senat i zadržati mesto guvernera neke države u kojoj čak ni ne živite, zaista važna. Ako nije, čemu su služili svi oni komentari na Fejsbuku?", pita on.

"Ali verujte mi, još smo veoma daleko od kraja entropije. Izbori sledeće nedelje neće ništa rešiti. Oni će samo još jednom izraziti želju biračkog tela za nečim drugačijim. Ali, što je frustrirajuće, neće pokazati šta bi to drugačije trebalo da bude."

"To je pitanje o kojem ćemo početi da raspravljamo čim se sledećeg utorka prebroje poslednji glasovi i započne novi predsednički izborni ciklus, pod oštrim pogledom biračkog tela koje se, čini se, slaže samo u jednom: ono što smo dosad radili nije funkcionisalo."

"Samo nemojte očekivati da će bilo koji od kandidata iz izbornih rezultata izvući tu pouku", navodi urednik politike časopisa The Hill.

(Telegraf.rs)