Kako je jedan telefonski poziv doveo do novih podela u Briselu: Evropa ponovo pokazala svoju slabost

Kada su lideri Finske i Norveške u utorak razgovarali sa Vladimirom Putinom, njihova namera bila je da pomognu u pronalaženju načina za okončanje rata u Ukrajini.

Jonas Gahr Store, norveški premijer i Aleksander Stub, predsednik Finske, opisali su razgovor kao "otvoren i sadržajan", uoči mirovnih pregovora posredovanih od strane SAD, koji bi trebalo da budu održani sledećeg meseca u Abu Dabiju.

Preporučujemo

U zajedničkom saopštenju, nordijski lideri naveli su da žele da "direktno prenesu poruke u vezi sa budućim pregovorima kako bi pomogli u okončanju rata".

Međutim, ubrzo nakon razgovora postalo je jasno da oni nisu doneli nikakvu značajnu promenu.

Uz to, drugi evropski lideri kritikovali su ovaj dvojac zbog toga što "deluje samostalno", bez evropskog konsenzusa, dok je Rusija saopštila da je reč jednostavno o pokušaju da se obezbedi uloga u pregovaračkom procesu.

Putin do sada nije bio sklon da razgovara sa evropskim saveznicima Ukrajine, već je radije birao da pregovara sa Stivom Vitkofom,  specijalnim izaslanikom američkog predsednika Donalda Trampa.

Pominju se i razgovori o trilateralnom sastanku Sjedinjenih Američkih Država, Rusije i Kine, na kojem bi se raspravljalo o budućnosti Ukrajine, što bi dovelo do potiskivanja Kijeva ali i Brisela u drugi plan.

Postojao je tračak nade da bi ruski predsednik konačno mogao ozbiljno da pristupi mirovnim pregovorima ili da barem ublaži svoj pristup.

Međutim, čini se da je telefonski razgovor lidera produbio razdor među evropskim pristalicama Ukrajine, na veliko Putinovo zadovoljstvo.

Napori finskog i norveškog lidera trebalo je da obezbede evropski uticaj na mirovni proces, za koji mnogi strahuju da je sve više usmeren u korist Rusije zbog sve nepredvidljivijeg Donalda Trumpa.

Kako bi obezbedio najnoviju rundu pregovora, zakazanu za sledeći mesec u Abu Dabiju, američki predsednik ukinuo je sankcije na izvoz ruskog goriva i obećao da će kupiti milione barela dizela.

Postoji zabrinutost među evropskim liderima, i Volodimirom Zelenskim, predsednikom Ukrajine, da je Tramp možda obećao više, uključujući ustupke u njihovo ime, da bi Putin okončao rat.

Ali najnoviji pokušaj, prvi put da je jedan od evropskih saveznika Kijeva telefonirao ruskom predsedniku od francuskog Emanuela Makrona prošlog jula, izazvao je sopstvenu zabrinutost.

Mete Frederiksen, danska premijerka, upozorila je da je "veoma skeptična prema ovoj norveškoj i finskoj inicijativi", dodajući:

"Mislim da bi Evropa trebalo da se drži zajedno, a ne da ide sama".

Ulf Kristerson, švedski premijer, rekao je da on i drugi evropski lideri nisu bili obavešteni o razgovorima.

To se dešava usred širih napora vlada EU da pronađu jedinstveni ili dogovoreni tim lidera koji će ih predstavljati u bilo kakvim razgovorima sa Moskvom.

Evropski zvaničnik uključen u proces rekao je za britanski The Telegraph da bez sporazuma rizikuje da lideri kontaktiraju Putina "levo, desno i u centru bez jasnog evropskog stava".

Bez toga, rekao je drugi izvor, Evropljani rizikuju da ih Rusi iskoriste da izgledaju kao blokada miru u očima Trampa. To bi bilo pogodno za Putina, za koga niko ne veruje da je spreman da okonča svoj rat.

Ali Kremlj je ipak rekao da bi za uspeh bilo kakvog sporazuma o prekidu vatre bio potreban doprinos Evrope.

Nakon što su finski i norveški lideri završili svoj razgovor, Sergej Lavrov, dugogodišnji ruski ministar spoljnih poslova, brzo je kritikovao razgovore.

Rekao je da utorakšnji razgovori nisu ponudili ništa novo o ratu u Ukrajini i predvideo je da će se informativni rat oko sukoba eskalirati. Evropski lideri su samo tražili mesto za pregovaračkim stolom, dodao je.

Zvanično saopštenje Kremlja takođe je pokazalo malo znakova kompromisa.

Putin je, kako se navodi, "podsetio Staba i Storea na početne razloge za sukob", skraćenica za insistiranje Rusa da su za njegovu invaziju krivi širenje NATO na istok i prozapadna vlada Ukrajine.

On je "naglasio da je pravedno dugoročno mirovno rešenje moguće samo ako se u potpunosti i bezuslovno uzmu u obzir pravni interesi Rusije", optužujući "konfrontacionu politiku zemalja EU i NATO" za produžavanje sukoba, saopštio je Kremlj.

Ovaj izveštaj se poklapa sa onim što evropski zvaničnici smatraju pokušajem Rusije da iskoristi sledeću rundu mirovnih pregovora o Ukrajini kako bi oslabila NATO.

(Telegraf.rs)