Opasne namere: Izlazak SAD iz NATO može biti okidač da Rusija upotrebi nuklearno oružje

Ako se SAD povuku iz NATO u trenutku kada Moskva pojačava svoj hibridni rat protiv evropskih demokratija, to bi moglo drastično da poveća verovatnoću da Vladimir Putin pokrene prve atomske napade u 21. veku kako bi ponovo osvojio teritorije, koje su nekada bile deo Sovjetske Rusije!

To tvrdi jedan od vodećih svetskih stručnjaka za nuklearni arsenal Kremlja i njegovog vrhovnog komandanta.

Putin je sada usmerio svoje nišane ka baltičkim državama Litvaniji, Letoniji i Estoniji, koje su se pre jedne generacije oslobodile sovjetskih stega.

Poput nekadašnjih komunističkih satelitskih država širom Evrope, uključujući Istočnu Nemačku i Poljsku, baltičke zemlje su se u međuvremenu pridružile NATO upravo kako bi izbegle ponovno rusko osvajanje.

Ipak, Putin sada koristi pretnje nuklearnim napadima kao centralni element svog rata protiv Ukrajine, a verovatno će dodatno intenzivirati tu strategiju kada je reč o drugim, budućim metama invazije, kaže Spenser Voren, stručnjak za nuklearni arsenal Kremlja i za promene vojnih doktrina koje regulišu njegovu upotrebu.

"Dok pojačava nuklearno zveckanje oružjem u sukobu sa Zapadom, čelnik ruskog militarizovanog rukovodstva sve je bliži tome da zaista detonira nuklearnu bojevu glavu kako bi preuzeo jednu ili više bivših vazalnih država, uključujući Ukrajinu, koje namerava da prisili na ulazak u obnovljeni Sovjetski Savez", kaže Voren, postdoktorski istraživač nuklearne bezbednosti u okviru programa "Stanton" na prestižnoj Kenedi školi za državnu upravu Univerziteta Harvard.

Voren kaže da Putin ima konačnu vlast da naredi lansiranje ruskih nuklearnih bojevih glava i dodaje da se verovatnoća da će upotrebiti nuklearno oružje povećava kako se širi kampanja za ponovno stvaranje Saveza Sovjetskih Socijalističkih Republika.

Nakon Ukrajine, sledeće mete Putinovog pohoda s ciljem povratka izgubljenog komunističkog carstva Rusije verovatno će biti male baltičke države, čije su ograničene oružane snage, bez odbrambene podrške NATO, neuporedivo slabije od Putinovih kopnenih snaga i ratnog vazduhoplovstva.

"Ako je Rusija pogrešno procenila situaciju i zaključila da bi uskoro trebalo da napadne baltičke zemlje", kaže Voren, "trebalo bi da pratimo i druge poteze koje će Rusija povlačiti tokom narednih meseci", a koji bi mogli da prethode početku regionalnog rata na Baltiku, sukoba koji bi mogao da se proširi i na druge države dok Moskva ubrzava jačanje svojih oružanih snaga.

Visoki vojni obaveštajni oficiri Danske vojne obaveštajne službe upozorili su u nedavnom izveštaju da postoji "sve veći rizik da će Rusija pokrenuti ograničeni vojni napad na jednu ili više članica NATO koje se graniče sa Rusijom".

Prema njihovoj proceni, "do takvog napada potencijalno bi moglo doći u narednim mesecima".

Oficiri koji su organizovali ratne simulacije u Danskoj vojnoj obaveštajnoj službi, jednoj od vodećih obaveštajnih organizacija u Evropi, razradili su tri moguća scenarija prema kojima bi Rusija mogla da izvede vojne napade na članice NATO.

"U roku od približno šest meseci, Rusija će biti u stanju da vodi lokalni rat na teritoriji države koja se graniči sa Rusijom", predvideli su oni.

Za dve godine, Rusija će "biti spremna za regionalni rat protiv nekoliko zemalja u regionu Baltičkog mora".

"U roku od otprilike pet godina", projektovali su, "Rusija će biti spremna za rat velikih razmera na evropskom kontinentu".

Poput Adolfa Hitlera sa njegovom oružanom groznicom da stvori Veliki germanski rajh, Vladimir Putin je opsednut upotrebom sveobuhvatne vojne moći i oružja kako bi transformisao Rusiju u vodeću svetsku superdržavu.

"Raspad Sovjetskog Saveza bio je velika geopolitička katastrofa veka", rekao je Putin jednom ruskom parlamentu.

"Što se tiče ruske nacije, to je postala prava drama".

Kako su zemlje koje je nekada anektirao SSSR povratile svoju nezavisnost i nacionalne granice raspadom Sovjetskog Saveza, Putin je žalio: "Desetine miliona naših sugrađana i sunarodnika našlo se van ruske teritorije. Štaviše, epidemija raspada zarazila je i samu Rusiju".

Pa ipak, malo je naučnika u Rusiji ili širom sveta moglo da zamisli da će Putin krenuti u izgradnju svojih vojski i sistema nuklearnog naoružanja u trci da nasilno oživi Sovjetsko carstvo - do sada.

SSSR je dozvolio Putinu da se uzdigne unutar KGB, sovjetske agencije državne bezbednosti koja se borila protiv "državnih neprijatelja" i stranih obaveštajnih operativaca putem atentata, trovanja, sabotaže i logora.

Sa svoje KGB službe u marionetskoj državi komunističke Istočne Nemačke, Putin je u agoniji posmatrao kako mladi demokratski demonstranti sa Istoka i Zapada počinju da ruše Berlinski zid, kolosalnu smrtonosnu uzdignutu granicu koju su istočnonemački stražari, naoružani mitraljezima, koristili da pucaju do smrti na svakog smelog Nemca koji je pokušao da se kreće kroz njihovu streljanu kako bi potražili slobodu na Zapadu.

Danski obaveštajni oficiri su predvideli da bi Putin mogao da se kocka da njegovi oružani upadi na ranjive baltičke zemlje neće pokrenuti član 5 NATO mandata o kolektivnoj odbrani na napad na bilo koju članicu, ili barem da će Sjedinjene Države odbiti da pomognu u zaštiti ciljane nacije.

"Postoji rizik da Rusija proceni da zemlje NATO neće odgovoriti kolektivno", upozorili su, "posebno ako Rusija proceni da Sjedinjene Države ne mogu ili neće podržati evropske zemlje NATO u potencijalnom ratu protiv Rusije".

Harvardski naučnik Spenser Voren predviđa da bi, ako SAD pošalju signale da se povlače sa evropskog terena NATO, to zapravo moglo ubrzati planove Moskve za invaziju na Baltik i istovremeno smanjiti prepreke za raspoređivanje atomskog oružja kako bi se ubrzala osvajanja.

Voren upozorava i da bi ako Sjedinjene Države efikasno napuste svoje saveznike, preostalečlanice nato, njih 31, mogle da se ujedine da bi odbranele bilo koju napadnutu državu i na kraju pobedile Rusiju.

"Da, mogle bi", predviđa on, "sve dok rat ostane konvencionalan. To ne znači da je evropska pobeda nad Rusijom zagarantovana, da bi bila laka ili da ne bi pretrpele mnogo bola. Ali ne mislim da bi Rusija mogla da se bori i dobije održivi rat čak ni protiv kombinovanih nordijskih država".

Nordijske nacije, uključujući Finsku, Norvešku, Švedsku, Dansku i Island, imaju najsavremenije mlazne lovce, napredne tenkove i trupe koje je obučio NATO.

"Pravo pitanje", kaže Voren, "bilo bi da li Rusija može brzo da osvoji Baltik i da ga zadrži od kontranapada NATO bez Sjedinjenih Država".

"Iskreno, to nije zagarantovano. Ako Baltik zaustavi Ruse, Rusija će izgubiti konvencionalni rat čak i bez suočavanja sa Sjedinjenim Državama".

"Drugo pitanje bi bilo da li rat ostaje konvencionalan", dodaje Voren, čija je doktorska disertacija "Ruska strateška nuklearna modernizacija pod Vladimirom Putinom" jedan od vodećih zapadnih radova na tu temu.

"To je mnogo teže predvideti. S jedne strane, Rusija bi mogla biti pod pritiskom da upotrebi nuklearno oružje kako bi sprečila poraz, posebno ako bi evropske snage NATO izgledale kao da će uskoro da prodru na rusku teritoriju (kao što je Kalinjingrad, ali moguće i Sankt Peterburg s obzirom na njegovu lokaciju i verovatnoću velikog švedsko-finskog napada na ono što bi bio levi bok Rusije)".

Ruska doktrina o upotrebi nuklearnog oružja je znatno šira od strogih ograničenja raspoređivanja atomskog oružja koje je stvorila druga supersila, SAD, ili Ujedinjeno Kraljevstvo ili Francuska.

U evropsko-ruskom sukobu civilizacija, upozorava Voren, "sklon sam mišljenju da bi postojao ogroman rizik od nuklearne eskalacije“ od strane ratne mašinerije Kremlja".

"Ali ako bi Rusija mislila da bi to privuklo Amerikance, ili ako bi Moskva bila dovoljno zabrinuta zbog toga šta bi Francuska mogla da uradi, mogli bi da se odluči da izbegne upotrebu nuklearnog oružja. Mislim da je to manje verovatan scenario, ali je moguć".

Pre samo nekoliko nedelja, ruski predsednik Putin je eskalirao svoje pretnje da će detonirati nuklearne bombe u bilo kakvom sukobu sa Zapadom, u provokativnom izazovu objavljenom na veb-sajtu predsednika Rusije.

Putin je ismevao zapadne sile upozoravajući da je sukob atomskog oružja "put ka provaliji, posebno danas kada vodeće svetske sile imaju oružje u svojim arsenalima koje je sposobno da uništi sav život ili barem svede Zemlju u katastrofalno stanje".

Kao i Sovjeti, Rusija zadržava najveće svetske zalihe strateškog i taktičkog nuklearnog oružja, poslednji ostatak njenog statusa supersile koji su stvorili nekadašnji komunistički komesari SSSR.

"Možemo li garantovati da ovo oružje nikada neće biti upotrebljeno?", zapretio je Putin. "Naravno da ne možemo".

Priznajući male nuklearne arsenale koje poseduju Velika Britanija i Francuska, Putin se hvalio: "Niko drugi ne poseduje takve udarne sposobnosti kao što Rusija danas ima. A to su naše konkurentske prednosti".

Samo pet dana nakon što je Putin uputio svoj najnoviji poziv na atomsko oružje, francuski predsednik Emanuel Makron je odgovorio iznenadnom putovanjem kako bi nadgledao lansiranje rakete sposobne za nošenje nuklearnog oružja sa francuske podmornice "Le Vigilant", nedaleko od obale Bretanje.

"Francuski predsednik je pozdravio test lansiranja kao 'izvanrednu demonstraciju kredibiliteta i važnu prekretnicu' u vreme kada Rusija pojačava svoje hibridno ratovanje protiv Evrope i nastavlja da predstavlja nuklearnu pretnju", izvestio je "Le Monde", vodeći francuski list.

Predsednik Makron sada žuri da proširi i modernizuje francuski nuklearni arsenal, čak i dok pokušava da ga proširi kako bi odbranio svoje najbliže saveznike.

Vodeći američki stručnjaci za nuklearno oružje u Federaciji američkih naučnika, koji prate arsenale stvorene širom sveta, naveli su u sveobuhvatnom izveštaju o francuskom arsenalu da: "Francuska trenutno ima zalihe nuklearnog oružja od približno 290 bojevih glava. Pored toga, približno 80 penzionisanih bojevih glava čeka na demontažu, što daje ukupan inventar od približno 370 nuklearnih bojevih glava".

Istaknuti stručnjaci FAS dodali su:

"Kada su francuski avioni (uključujući avione Rafal iz nuklearne baze u Sen Dizijeu) raspoređeni u severnu Švedsku u aprilu 2025. godine, francuski ambasador u Švedskoj eksplicitno je izjavio: 'Kao što je predsednik Makron rekao... francuski nuklearni kišobran se odnosi i na naše saveznike i naravno Švedska je među njima'".

Makronovo širenje francuskog nuklearnog štita radi zaštite drugih evropskih demokratija i njegova hladnokrvna hrabrost dok parira Putinove pretnje nuklearnim ratom, mogli bi se pokazati ključnim u sprečavanju bilo kakve stvarne bitke superbombi između Evrope i Rusije.

U tom procesu, Francuska bi mogla da se pojavi kao de fakto lider NATO Evrope. Spenser Voren sa Harvarda, u međuvremenu, predviđa da ako budući rusko-evropski rat "ostane konvencionalan, a Rusija bude vezana za Baltik, Evropa (verovatno) pobeđuje".

(Telegraf.rs/Forbes)