Pakao će se zalediti pre nego što Havana popusti pred Trampom: Ali obični Kubanci nemaju toliko vremena

Američki predsednik Donald Tramp obećao je da bi Kuba mogla da bude sledeći protivnik Sjedinjenih Američkih Država koji će osetiti njegov gnev.

"Ono što ćemo uraditi sa Kubom jeste da ćemo se vratiti posle Irana", rekao je Tramp na predizbornom skupu na Floridi.

"Ti prelepi brodovi proći će pored Kube. Nateraćemo jedan od njih da se zaustavi na oko 50 jardi od obale. Oni će podići ruke".

Tokom svog drugog mandata, Tramp je već pooštrio ekonomske sankcije protiv ostrva kojim upravljaju komunisti do nivoa bez presedana, prekinuo snabdevanje naftom neophodnom za rad kubanske elektroenergetske mreže koja se urušava i zapretio vojnom akcijom.

Međutim, uprkos ratobornoj retorici i kampanji pritiska, kubanska vlada uspela je da zadrži vlast. Zvaničnici na ostrvu poručuju da neće pristati na dogovor pod prinudom čak i dok se zemlja nalazi na ivici ekonomskog kolapsa, uz sve izraženije razlike između bogatih i siromašnih Kubanaca.

"Ponekad nas pitaju kako je Kuba uspela da izdrži sve ono što je izdržala. Kako je Kuba uspela da se odupre tokom leta, kada su postojali zlonamerni ciljevi da se destabilizuje zemlja?“, izjavio je kubanski ministar spoljnih poslova Bruno Rodrigez Parilja na konferenciji za novinare, uoči godišnjeg zasedanja Generalne skupštine Ujedinjenih nacija posvećenog američkom ekonomskom embargu protiv Kube.

Nakon što je izdržalo 60 godina američkih ekonomskih sankcija, čini se da komunističko rukovodstvo Kube veruje da može sebi da priušti da sačeka da Tramp ode sa vlasti i vidi šta će uslediti. Malo je znakova da kubanska vlada razmatra mogućnost da učini opsežne ustupke koje Vašington zahteva od Havane.

Trampova administracija poručuje da će nastaviti da vrši pritisak sve dok Havana ne otvori politički sistem i ekonomiju ostrva, ne omogući kubanskim emigrantima veće mogućnosti da se vrate u domovinu i ulažu u nju i ne prekine savezništva sa Rusijom, Kinom i drugim protivnicima Sjedinjenih Američkih Država.

Odgovor Havane, čini se, glasi da će se pakao pre zalediti nego što će ona na to pristati.

"Uveren sam da politika američke vlade mora da se promeni", rekao je Rodrigez. "Bilo da je reč o ovoj vladi, sledećoj ili onoj nakon nje".

U pregovorima koji su do sada održani postignut je veoma mali napredak, a Rodrigez je u utorak, uoči glasanja u Ujedinjenim nacijama, pokušao da prekine obraćanje američkog ambasadora Majka Volca, koji je držao govor u kojem je oštro kritikovao kubansku vladu.

"Povucite se, ovo nije Havana", rekao je Valc Rodrigezu sa govornice UN dok mu se kubanski diplomata približavao.

Valc je kasnije rekao da Trampova administracija izbacuje iz SAD prvog sekretara Stalne misije Kube pri UN, koga je optužio da je gurnuo i pokušao da "napadne jednog od naših američkih diplomata".

„Jasno smo stavili do znanja misiji na Kubi da ova osoba nije dobrodošla u Sjedinjene Države i kao rezultat toga je otišla“, rekao je portparol Stejt departmenta za CNN u sredu.

Rastuća nejednakost

Ironično, dok se Kubanci suočavaju sa najgorom krizom u svojim životima, mala grupa ovde se preko noći obogatila uvozeći benzin, hranu i druge teško dostupne artikle, profitirajući od rastućeg očaja.

Za one sa pravim vezama, pronalaženje rupa u zakonu oko američkog embarga prema Kubi i strogo kontrolisane kubanske ekonomije bio je procvat posla.

Više nije neuobičajeno videti žene sa decom u naručju kako prose na semaforima dok prolaze novi Audiji i Tesle, nemoguć prizor pre samo nekoliko godina.

Trampova administracija se nada da će iskoristiti te očigledne nejednakosti regrutovanjem nezadovoljnih zvaničnika unutar kubanske vlade.

"Onima koji žele da stvore pozitivne promene na Kubi sada je vreme", objavio je američki državni sekretar Marko Rubio, kubanski Amerikanac i dugogodišnji protivnik kubanske vlade.

"Razočaranje zbog neispunjenih obećanja, korupcije i privilegovanih života samo nekolicine, iskoristite ovu priliku da stvorite promenu koju želite kroz diskretno partnerstvo sa CIA", nastavlja se u objavi.

Kubanski zvaničnici su brzo uzvratili na otvorene pokušaje regrutovanja špijuna unutar ostrva.

"Sada SAD pribegavaju javnim oglasima za regrutovanje. Mora da ima mnogo očaja i siromaštva u redovima agencije kada mora da prodaje svoje ponude kao pastu za zube", odgovorio je glavni kubanski diplomata za američka pitanja Karlos Fernandez de Kosio.

Koliko dugo ovo može da traje?

SAD su već potrošile decenije i stotine miliona dolara pokušavajući da sruše kubansku vladu, a za te napore nije bilo mnogo rezultata.

Kubanski zvaničnici tiho kažu da ako Tramp nastavi da bude zaglavljen u ratu u Iranu i pretrpi poraz koji menja američki politički pejzaž na srednjoročnim izborima, promena režima na Kubi mogla bi da padne na njegovu listu prioriteta.

Bilo koji dogovor sa kubanskom vladom verovatno će se suočiti sa intenzivnim udarcem antikomunističkih kubanskih egzilanata u Majamiju koji veruju da revolucija Fidela Kastra izdiše svoj poslednji dah.

Ali koliko dugo obični Kubanci mogu da izdrže? Vlada je najavila niz reformi koje do sada izgleda nisu mnogo doprinele oporavku posrnule ekonomije.

Zvaničnici su po prvi put rekli da Kubanci mogu da akumuliraju bogatstvo dok se ostrvo oprezno otvara ka većem kapitalizmu. Ali mnogi Kubanci se žale da samo insajderi sa pravim vezama mogu da unovče to.

Jednog nedavnog jutra, pre nego što je sunce izašlo, grupa penzionisanih Kubanaca stajala je u redu ispred državne banke tri sata pre nego što su se vrata otvorila kako bi pokušali da naplate svoje sve manje penzije.

Nekoliko njih je reklo da nisu mogli da prime penziju nekoliko dana jer je struja stalno nestajala u komšiluku.

Penzionisani građevinski radnik Armando Ruiz rekao je da čeka svoju mesečnu penziju od 3.900 pezosa, manje od pet dolara po kursu crnog tržišta, jer vrednost kubanskog pezosa naglo pada.

"To je dovoljno samo da se malo pojede. Ponekad se pitate koliko dugo ovo može da traje?", rekao je on.

(Telegraf.rs/CNN)