Ko će sesti u Makronovu fotelju? Sukob među centristima otvara vrata krajnjoj desnici i levici

Sukob unutar redova kandidata centra izbio je uoči predsedničkih izbora u Francuskoj, dodatno rascepkavši glasove umerenih birača i povećavši mogućnost da se u drugi krug izbora plasiraju kandidatkinja krajnje desnice Marin Le Pen i lider krajnje levice Žan-Lik Melanšon.

Istraživanja javnog mnjenja uoči predsedničkih izbora, koji će biti održani u aprilu naredne godine, pokazuju da je gotovo izvesno da će se Le Pen plasirati u drugi krug, zakazan za maj, dok Melanšon u anketama konstantno beleži prednost u odnosu na kandidate političkog centra.

Preporučujemo

Eduar Filip, političar desnog centra i bivši premijer za vreme mandata aktuelnog predsednika Emanuela Makrona, do sada je predvodio kandidate umerenog bloka.

Foto: Tanjug/AP

Međutim, njegova mlaka kampanja, zamor birača nakon gotovo dva Makronova mandata, eksplozivna društvena i bezbednosna situacija, kao i izazovi iz sopstvenih političkih redova, negativno su uticali na njegov rejting, navode ljudi iz Makronovog okruženja i politički analitičari.

"Na brodu vlada panika jer nije postojao plan za ovakav scenario. Nisu predvideli katastrofu koja se odvija pred njihovim očima", rekao je Filip Moro-Ševrole, stručnjak za političke komunikacije sa Instituta za političke studije u Parizu.

Filip se suočio i sa kritikama zbog nekoliko nespretnih javnih nastupa. Među njima je i izjava u jednom podkastu da bi novoizabrani predsednik, u idealnim okolnostima, trebalo da ima tri meseca odmora pre preuzimanja dužnosti.

Politički analitičari ocenjuju da mu teško polazi za rukom da ostvari kontakt sa biračima u trenutku rastućih političkih tenzija.

"Najgore je to što ne uspeva da dopre do birača. Nisu shvatili da morate da vodite kampanju. Prisutan je određeni amaterizam", rekao je Moro-Ševrole za Reuters.

Zabrinutost zbog loših rezultata dodatno je zaoštrila odnose između Filipa i njegovog glavnog rivala Gabrijela Atala, takođe bivšeg premijera. Njih dvojica vode borbu oko toga ko bi trebalo da se povuče i podrži zajedničkog kandidata centra.

Foto: Tanjug/AP

Filip je pao na 15 odsto podrške u istraživanju agencije IFOP-Fiducial za list Le Figaro, što je za šest procentnih poena manje nego u septembru.

Njegov rezultat je slabiji i od podrške Melanšonu, koji ima 16,5 odsto i trenutno bi mogao da se plasira u drugi krug protiv Le Pen.

Atal ima 13 odsto podrške, iza Melanšona i Rafaela Gliksmana, kandidata umerenog levog centra.

Pod pritiskom poslanika iz sopstvenog tabora da odustane od predsedničke kandidature i podrži Filipa, Atal je ove nedelje iznervirao mnoge Makronove saveznike ponovnim pokretanjem ideje o širokim preliminarnim izborima unutar centra.

Kritičari smatraju da bi takav predlog mogao dodatno da produbi podele u trenutku kada umereni politički blok najmanje može sebi da priušti razjedinjenost.

Ipak, Atal i dalje ima značajnu političku moć. Kao lider Makronove stranke Renesansa, on kontroliše finansije i stranačku infrastrukturu.

Foto:Tanjug/AP

Rascepkani glasovi centra

"Ovo je katastrofalno", rekao je Žan-Batist Moro, bivši poslanik iz Makronovog političkog tabora.

"Napadaju jedan drugog u medijima, a obojica beleže sve lošije rezultate u anketama. Idemo pravo ka drugom krugu u kojem će se suočiti Nacionalno okupljanje (RN) Marin Le Pen i Nepokorena Francuska (LFI) Žan-Lika Melanšona. U trenutnoj situaciji, ne vidim kako to možemo da izbegnemo", upozorio je on.

Foto: Tanjug/AP

Politička rascepkanost ne ograničava se samo na sukob Filipa i Atala.

Na levom centru, Gliksmana je ojačala pobeda na unutarstranačkim izborima Socijalističke partije.  Na desnici, bivši ministar unutrašnjih poslova Bruno Retajo i Dejvid Lisnar, gradonačelnik Kana i zagovornik slobodnog tržišta, bore se za naklonost istog dela umerenih birača.

Filipove pristalice, međutim, smatraju da su tvrdnje o njegovom političkom porazu preuranjene.

Loran Markangeli, član Filipove stranke Horizonti, priznao je da su nedavni rezultati anketa nepovoljni, ali je istakao da je bivši premijer i dalje jedini kandidat centra koji ima realne šanse da se plasira u drugi krug.

"On se i dalje bori za plasman u drugi krug i sprečavanje duela Le Pen-Melanšon", rekao je Markangeli, dodajući da Atal u pojedinim istraživanjima ima jednocifrenu podršku.

Foto: Tanjug/AP

Ipak, pojedini Makronovi saveznici sve otvorenije dovode u pitanje da li bi bilo koji od njih dvojice trebalo da nastavi predsedničku trku.

Smatraju da će povezanost sa Makronom, koji završava drugi mandat uz rekordno nisku popularnost, predstavljati veliki teret za svakog kandidata centra.

"Njih dvojica beleže potpuni pad. Svaki kandidat koji je bio deo Makronove vlade suočiće se sa problemima", rekla je Perin Gule, poslanica stranke MoDem, koja je saveznik Makrona.

Ona je istakla da umerene političke snage moraju da ostave lične ambicije po strani i podrže jednog kandidata koji bi mogao da ujedini birače od Gliksmana do Retaja.

"Pozivamo sve da ostave ego po strani i pronađu najboljeg kandidata. Ako Gliksmana zadržimo na jednoj strani, Retaja na drugoj, a Edvarda Filipa i Gabrijela Atala na trećoj i četvrtoj, završićemo sa drugim krugom u kojem će se suočiti Nepokorena Francuska i Nacionalno okupljanje. Opasnost je jednostavno prevelika", poručila je Gule.

(Telegraf.rs)