Kralj Čarls u bivšoj britanskoj koloniji: Odao počast robovima koje su Britanci pogubili

Kralj Čarls III tokom posete Gvajani, bivšoj britanskoj koloniji, posetio je Park nezavisnosti u glavnom gradu Džordžtaunu gde su britanske kolonijalne vlasti 1823. godine surovo ugušile čuvenu pobunu robova u Demerari i obesile 33 učesnika, preneo je danas list The Independent.

Zajedno sa gvajanskim ministrom kulture Stivenom Džejkobsom, kralj je stao pored spomen-ploče posvećene pogubljenima kako bi prepoznao i odao počast istoriji ropstva i otpora u toj zemlji.

Preporučujemo

Bakingemska palata je ranije naglasila da kralj "ne beži od kolonijalnog nasleđa", ali se formalno izvinjenje i isplata odštete ne nude jer je to u skladu sa zvaničnom politikom britanske vlade, prema kojoj monarh ne može da deluje nezavisno o političkim pitanjima.

Čarls je prethodno u okviru turneje po Karibima, na Bahamima ropstvo opisao kao "veliko stradanje" i istakao da je važno otvoreno priznati istorijske nepravde.

Istovremeno, karipski lideri vrše rastući pritisak na Britanijuda isplati reparacije zbog transatlantske trgovine robljem i kolonijalizma.

Tokom posete Gvajani, on je takođe pozdravio napore te zemlje da zaštiti svoje ogromne šume, istovremeno pozivajući i druge države da više vrednuju prirodu.

Britanski monarh osudio je ono što je nazvao beskrajnim krčenjem šuma, upozoravajući da to ozbiljno ugrožava budućnost i zdravlje ljudi.

"Svi raspravljaju o tome koliko priroda vredi. Odgovor je da je ona neprocenjiva. Priroda zaista ima najbolja rešenja za sve", rekao je on tokom sastanka sa predsednikom Irfanom Alijem u glavnom gradu Gvajane, Džordžtaunu.

Čarls je u Gvajanu, nekadašnju britansku koloniju, stigao u četvrtak, u okviru devetodnevne turneje po Karibima.

Prethodno je posetio Bahame, a kasnije bi trebalo da stigne na Antigvu, uoči sastanka šefova vlada zemalja Komonvelta koji se održava od 1. do 4. novembra.

Predsednik Ali je pohvalio Čarlsovo liderstvo u oblasti prirode, klime i životne sredine, kao i njegovu podršku strategiji razvoja sa niskom emisijom ugljenika.

Britanski premijer Endi Bernam poručio je danas u autorskom tekstu za Guardian da građani Velike Britanije ne treba da snose finansijsku odgovornost za istorijske nepravde transatlantske trgovine robljem, ali da država mora otvoreno da se suoči sa svojom kolonijalnom prošlošću.

On je trgovinu robljem nazvao brutalnim kršenjem ljudskih prava i izrazio žaljenje zbog patnje miliona ljudi. Bernam je najavio predlog za strukturirani dijalog sa državama koje su bile pogođene ropstvom, ističući da je razgovor o zvaničnom izvinjenju u ime britanske države važan deo tog procesa.

Istovremeno je odbacio finansijske reparacije kao rešenje i založio se za jačanje saradnje sa članicama Komonvelta, uključujući inicijativu za povoljnije uslove otplate dugova najsiromašnijih zemalja.

(Telegraf.rs/Tanjug)