"Nisam želela da trgujem krvlju svog deteta": Ćerku su joj ubili, a ona je pobegla iz Irana

Iranka Samira gledala je kako pripadnici bezbednosnih snaga ubijaju njenu 16-godišnju ćerku Sevdu tokom protesta u Teheranu, a nakon što je danima tragala za njenim telom i suočila se sa pritiscima vlasti, pobegla je iz zemlje i započela borbu za pravdu.

Samira kaže da se ranije nikada nije bavila politikom.

Preporučujemo

"Radila sam u prodaji u Iranu. Prodavala sam kozmetiku", ispričala je za BBC.

Međutim, sve se promenilo onog dana kada je njeno jedino dete, šesnaestogodišnja Sevda, ubijena pred njenim očima, hicima iranskih bezbednosnih snaga.

Devojčica je učestvovala u protestima protiv represivnog režima u Iranu, koji su zahvatili zemlju početkom ove godine, pre nego što su SAD i Izrael pokrenuli široku vazdušnu operaciju u kojoj je ubijen vrhovni vođa zemlje, ajatolah Ali Hamnei.

Tuga zbog gubitka ćerke ubrzo se pretvorila u bes, naročito kada su iranske vlasti, umesto da joj pomognu, počele da joj otežavaju potragu za njenim telom, tvrdi Samira.

"Shvatila sam da pronalaženje Sevdinog tela nije kraj, već tek početak svega kroz šta su me maltretirali", rekla je ona.

Samira danas živi u inostranstvu, u tajnosti, nakon što je uspela da pobegne iz Irana pešice, prelazeći opasne planinske predele.

Sebe opisuje kao "vojsku od jednog čoveka koja se bori protiv režima".

U potrazi za odgovornošću i pravdom zbog smrti svoje ćerke, odlučna je da javno objavi imena pripadnika bezbednosnih snaga i zvaničnika za koje veruje da su odgovorni za smrtonosne pucnje tokom protesta.

"Dovešće me do ivice smrti pre nego što me ubiju, ali neće me lako pronaći... Povratak normalnom životu? Za mene više nema povratka", kaže Samira.

Ona je jedna od nekoliko Iranaca sa kojima je BBC razgovarao od početka godine.

Neki od njih, koji se i dalje nalaze u zemlji, rekli su za emisiju Panorama da žele da progovore uprkos rizicima, navodeći da im je teško da sačuvaju nadu nakon što su masovni protesti brutalno ugušeni.

Ambasada Irana u Londonu saopštila je za BBC Panorama da su mirne i legitimne proteste preuzele strane sile, uključujući SAD, koje su, kako tvrde, podsticale nasilje, obezbeđivale oružje i opremu i ugrožavale javnu bezbednost.

Ćerka je bila inspirisana Mahsom Amini i Nikom Šakarami

Sevda je ubijena 9. januara, dok su ona i njena majka učestvovale u velikim demonstracijama na periferiji Teherana.

Protesti su počeli prethodnog meseca, najpre zbog nezadovoljstva ekonomskom situacijom, a zatim su prerasli u zahteve za okončanje Islamske Republike Iran.

Iako Samira kaže da tada nije bila posebno politički angažovana, ističe da je njena ćerka bila drugačija.

Sevdine heroine bile su dve mlade žene - Mahsa Amini, čija je smrt u pritvoru, nakon navodnog kršenja pravila o obaveznom nošenju hidžaba, pokrenula masovne proteste, i Nika Šakarami, koja je ubijena tokom kasnijeg ustanka protiv strogih islamskih pravila oblačenja za žene.

"Čuvala ih je u svojim mislima i uvek je želela da nastavi njihovim putem otpora", ispričala je Samira.

Dan pre Sevdine smrti broj demonstranata bio je posebno veliki. Samira kaže da su ona i ćerka izašle na ulice nakon poziva Reze Pahlavija, prognanog sina poslednjeg iranskog šaha, koji je pozvao građane na proteste.

Foto: Geoff Pugh / Shutterstock Editorial / Profimedia

"Bezbednosne snage su izgubile kontrolu", tvrdi ona.

Veliki broj demonstranata uplašio je iranske vlasti, pa je narednog dana, prema Samirinim rečima, izdato naređenje da se puca i ubija. Ipak, ona je verovala da je reč o praznoj pretnji.

"Toliko su lagali u Iranu... Nismo mogli ni da zamislimo masakr takvih razmera."

Dodatno ih je ohrabrivalo, kaže, obećanje američkog predsednika Donalda Trampa da će stati uz demonstrante.

On je 8. januara rekao američkim medijima da je iranskim vlastima poručio da će, ukoliko počnu da ubijaju ljude, kao što to obično rade tokom nereda, "biti veoma snažno pogođene".

Ipak, prema Samirinim rečima, 9. januara na ulicama je bilo manje ljudi.

Sevda je, čini se, bila svesna opasnosti. Skinula je minđuše i dala ih baki, a majci je saopštila šifru za otključavanje telefona.

Majka i ćerka pridružile su se ostalim demonstrantima. Sevda se zatim popela na kantu za smeće i počela da predvodi uzvikivanje parola.

"Činilo mi se da je na tom mestu bilo više pripadnika snaga nego ljudi. Ne znam kako su za samo jedan dan uspeli da okupe toliko njih... pripadnika Basidža i Revolucionarne garde", priseća se Samira.

Iranska Revolucionarna garda (IRGC) štiti islamski politički sistem zemlje, dok je paravojna formacija Basidž njena dobrovoljačka snaga.

Foto: Morteza Nikoubazl/NurPhoto / Shutterstock Editorial / Profimedia

"Snajperista je pucao sa krova zgrade sa naše desne strane. Metak je sigurno došao sa krova. Prošao je kroz njeno srce. Nisam mogla čak ni da vrisnem. Samo sam gledala u Sevdino beživotno telo. Krv joj je izbijala iz usta i nosa. Nisam mogla da verujem, nisam mogla da poverujem da umire. Oči su joj i dalje gledale u mene", ispričala je majka.

Samira kaže da je uspela da odvede ćerku u bolnicu, gde su joj rekli da je operišu. Međutim, ubrzo su se vrata otvorila i ugledala je Sevdino telo u vreći za preminule.

Sevdino telo je potom odneto, a Samiri su bili potrebni dani da je ponovo pronađe. Kao i mnoge druge porodice, potragu je nastavila u jednoj od najvećih mrtvačnica u Teheranu.

"Tinejdžeri, mladići i devojke. Toliko njih je bilo ubijeno. Umirala sam sa svakom vrećom koju bih otvorila. Nikada ranije nisam videla toliko tela. Ali nisam odustajala", rekla je kroz suze.

Na kraju je pronašla ćerku.

"Tri tela bila su naslagana jedno na drugo, preko Sevde. Tako smo je pronašli."

Iranske vlasti priznale su da je tokom protesta poginulo više od 3.000 ljudi, ali tvrde da su među njima bili i pripadnici bezbednosnih snaga.

Organizacija za ljudska prava Hrana, međutim, procenjuje da je broj poginulih veći od 7.000, pri čemu su većina žrtava bili demonstranti.

Tražili od nje da kaže da su ćerku ubili teroristi

Pronalaženje Sevdinog tela bilo je tek početak Samirine borbe sa vlastima.

Kako tvrdi, da bi joj dozvolili da preuzme telo i sahrani ćerku, bila je primorana da izjavi da su za njenu smrt odgovorni "teroristi", a ne pripadnici bezbednosnih snaga.

"To su radili kako bi prikrili ono što su učinili 8. i 9. januara i sakrili koliko su ljudi ubili. Porodice su ućutkivali govoreći im da moraju da kažu da su njihove najmilije ubili izraelski ili američki teroristi", navela je Samira.

Uprkos tome, nakon sahrane joj je, kako tvrdi, zabranjeno da posećuje ćerkin grob i postavi nadgrobni spomenik.

Uznemiravanje se nastavilo. Nekoliko dana pre obeležavanja 40 dana od Sevdine smrti, što ima veliki značaj u iranskoj kulturi, Samira kaže da je pozvana u lokalnu ispostavu Ministarstva obaveštajnih poslova.

"Rekli su mi: 'Treba da nam date intervju i kažete da je Sevda bila pripadnica Basidža i da su je ubili demonstranti. Onda ćemo je proglasiti mučenicom, a vi ćete dobiti povlastice, kuću ili šta god želite'", ispričala je.

Uverena je da je takva ponuda bila posledica straha vlasti, jer je nakon ponovnog uspostavljanja internet veze u zemlji, smrt ćerke podelila sa jednom iranskom medijskom organizacijom sa sedištem u Londonu.

"Uplašili su se što sam bila u kontaktu sa spoljnim mrežama i ljudima izvan Irana."

Kako bi izbegla intervju, Samira je pobegla iz zemlje čim je prošla 40. dana od smrti njene ćerke.

"Nisam želela da trgujem krvlju svog deteta"

Samira kaže da su joj u bekstvu pomogli krijumčari ljudi. Do sigurnosti je stigla prelazeći reke i planine. Na snimku koji je napravila tokom bekstva vidi se koliko je bila besna.

"Ova prokleta vlada, ti gadovi, toliko su me maltretirali", govori u kameru dok hoda planinskom stazom pored dubokog ponora.

Samira tvrdi da je, nakon što je iz inostranstva nastavila da daje intervjue stranim medijima, u odsustvu optužena za niz krivičnih dela, uključujući "moharebeh", odnosno vođenje rata protiv Boga, za šta je zaprećena i smrtna kazna.

Porodica dobila pretnje da će telo devojčice biti iskopano

Povodom onoga što bi bio Sevdin 17. rođendan, njeni rođaci i prijatelji organizovali su skup u znak sećanja na devojčicu, dok je Samira sve pratila iz izgnanstva putem prenosa uživo.

"A onda je odjednom prenos prekinut", kaže ona.

Ubrzo je saznala da su skup upali pripadnici bezbednosnih snaga i da su neki članovi njene porodice i prijatelji uhapšeni.

Tvrdi i da su vlasti upozorile njenu porodicu da će, ukoliko nastave da se okupljaju na Sevdinom grobu, njeno telo biti iskopano i premešteno na drugu lokaciju.

Samira sada na internetu objavljuje imena pripadnika iranskih bezbednosnih snaga i zvaničnika za koje veruje da su odgovorni za smrtonosne pucnje tokom protesta 8. i 9. januara, na kojima su učestvovale ona i njena ćerka.

"Želim da pravda bude zadovoljena za svaku osobu čije ime objavim, jer su ubili toliko mladih ljudi. Moj cilj je da budu identifikovani kako bi im se sudilo", poručuje.

Nakon što je jedan od muškaraca čije je ime Samira objavila na internetu kasnije pronađen mrtav, pristalica režima ponudio je nagradu od 5.000 dolara (oko 4.600 evra) za informacije o njenom boravištu, pretpostavljajući da je ona odgovorna za njegovu smrt.

Iranski državni mediji su potom izvestili o hapšenju devet osoba u vezi sa tim slučajem.

Uprkos svim rizicima, Samira kaže da neće dozvoliti da je ućutkaju.

"Svaki dan i svaka sekunda bez Sevde veoma su teški. To je kao da je majka izgubila svoje srce, svoje biće, svoj život... Ali činjenica da Sevda više ne diše omogućila mi je da ustanem na noge... da razmišljam o tome kako da poštujem njen život i njen put. Sva ona tela koja sam videla, sve vreće koje sam otvorila tražeći Sevdu, sve to me je nateralo da se borim protiv Islamske Republike do poslednjeg daha", zaključila je Samira.

(Telegraf.rs)