Otišao je od kuće 1998. godine na putovanje: Zadržao se 28 godina, vratio se pre neki dan kao heroj nacije

Britanski avanturista Karl Bušbi krenuo je na put 1998. godine sa svega 500 dolara u džepu, a kući se vratio posle punih 28 godina.

Tokom neverovatnog putovanja prešao je oko 50.000 kilometara, prošao kroz četiri kontinenta i nije koristio nijedno prevozno sredstvo kako bi napredovao na svojoj ruti.

Preporučujemo

Prolazio je kroz džungle, pustinje i zaleđena prostranstva, bio hapšen, plivao 31 dan kako bi prešao Kaspijsko more i suočavao se sa brojnim birokratskim preprekama.

U ponedeljak, 2. novembra, nekadašnji padobranac dočekan je kao heroj u svom rodnom gradu Halu, u Engleskoj, prenosi Euronews.ro.

Karl Bušbi (57) vratio se u grad iz kojeg je krenuo pre skoro tri decenije. Čak 1.000 ljudi okupilo se u centru Hala, na severoistoku Engleske, kako bi mu aplaudirali i proslavili njegov podvig.

Dan ranije, avanturista je prešao čuveni most Humber, obavijen gustom maglom, a zatim prešao poslednje kilometre do centra grada i, na kraju, do kuće svoje majke.

Bušbi se zahvalio svima koji su mu pomagali tokom ekspedicije, koju je nazvao "Ekspedicija Golijat".

"Nisam ovo uradio sam. Ne možete ni da zamislite koliko je ljudi bilo uključeno u ovo putovanje i pomagalo nam da prevaziđemo prepreke na koje smo nailazili. Suočavali smo se sa vladama i savladali neke od najtežih izazova", rekao je Karl Bušbi.

Foto: Tanjug/AP

Kako je počelo 28 godina dugo putovanje Karla Bušbija

Ideja za ovakvu ekspediciju pojavila se sredinom devedesetih godina, nakon što mu je otac Kit poslao rođendansku čestitku.

Nekadašnji vojnik ispričao mu je o razgovoru pripadnika specijalnih snaga koji su razmatrali mogućnost da se od Londona do Njujorka stigne peške, prelaskom Beringovog moreuza.

U dalekoj prošlosti Azija i Severna Amerika bile su povezane kopnom poznatim kao Beringija, za koji naučnici smatraju da je predstavljao jednu od ruta kojima su praistorijske ljudske populacije stizale do Amerike.

Inspirisan tom idejom, Karl Bušbi počeo je da ucrtava rutu koja je povezivala Evropu, Aziju i Severnu Ameriku.

Međutim, nije planirao da se zaustavi u Njujorku, već je put produžio sve do krajnjeg juga Čilea.

"I to je bilo to. Kada mi je ta ideja pala na pamet, više nije bilo povratka", prisetio se avanturista.

Postavio je dva pravila za ekspediciju: da ne koristi nijedno prevozno sredstvo kako bi napredovao na svojoj ruti i da se kući vrati peške.

Bušbi je 1. novembra 1998. godine, tada star 29 godina, krenuo iz Punte Arenasa u Čileu, sa približno 500 dolara. U početku je procenjivao da bi avantura mogla da traje oko 12 godina.

U stvarnosti, do povratka kući prošlo je čak 28 godina.

Foto: Tanjug/AP

Prošao kroz opasne džungle i Beringov moreuz, više puta je hapšen

Putovanje ga je vodilo kroz neke od najtežih predela na planeti. U Patagoniji se suočavao sa izuzetno snažnim vetrovima, dok je u Centralnoj Americi prošao kroz oblast Darijen, područje džungle i planina gotovo bez puteva, između Kolumbije i Paname.

Godine 2001, nakon što je prošao kroz pograničnu zonu u Panami u koju je pristup bio ograničen, zadržan je 18 dana.

Jedna od najopasnijih etapa dogodila se 2006. godine, kada je zajedno sa američkim avanturistom Dimitrijem Kiferom pokušao da pređe Beringov moreuz, između Aljaske i Rusije.

Njih dvojica suočila su se sa ekstremno niskim temperaturama i nestabilnim ledenim površinama.

Tokom prelaska spaseni su helikopterom nakon što su se našli u opasnoj situaciji, ali su kasnije nastavili ekspediciju. U jednom trenutku upali su u ledenu vodu i umalo izgubili zalihe.

Nakon što su uspeli da pređu moreuz, ruske vlasti su ih uhapsile zbog ilegalnog ulaska u zemlju, a pretila im je i deportacija.

Foto: Tanjug/AP

Problemi sa vizama i pandemija produžili su ekspediciju za nekoliko godina

Iako su ekstremni uslovi više puta ugrožavali njegov život, Bušbi je ispričao da mu je birokratija predstavljala jedan od najvećih izazova.

Prelazak preko Rusije trajao je skoro deset godina zbog poteškoća sa dobijanjem viza i vremenskih uslova, koji su mu omogućavali da napreduje samo nekoliko meseci godišnje.

Ruske vlasti su mu 2012. godine odbile zahtev za vizu, nakon čega je avanturista krenuo u protestni marš od Los Anđelesa do ruske ambasade u Vašingtonu.

Taj potez mu je na kraju pomogao da dobije neophodna dokumenta.

Kad god bi se pojavili administrativni problemi, Bušbi bi se privremeno povukao u Sjedinjene Američke Države ili Meksiko, gde je mogao da živi uz manje troškove, pre nego što bi se vratio na mesto na kojem je prekinuo ekspediciju.

Suočavao se i sa policijskim nadzorom u Kini, dok mu je pandemija koronavirusa donela novo odlaganje.

Kasnije su mu geopolitičke tenzije blokirale rute kroz Rusiju i Iran, zbog čega je morao da pronađe neobično rešenje kako bi nastavio putovanje.

Foto: Tanjug/AP

Plivao 31 dan kako bi prešao Kaspijsko more, iako nije bio iskusan plivač

Jedna od najupečatljivijih etapa ekspedicije bio je prelazak Kaspijskog mora.

Pošto nije mogao da koristi plovilo, a da time ne prekrši sopstvena pravila, Karl Bušbi odlučio je da ovu vodenu prepreku savlada plivanjem.

Na tom delu puta proveo je 31 dan, iako je priznao da nije bio naročito dobar plivač. Kako bi izdržao, koristio je ronilačko odelo od neoprena i prsluk za održavanje na površini vode, krećući se tehnikom koju je nazvao "floatimming", kombinacijom plutanja i plivanja.

Ni Evropa nije bila bez prepreka. Ograničenja dužine boravka u pojedinim državama primorala su ga da organizuje putovanja u periodima od po tri meseca.

Poslednja velika prepreka bio je Lamanš, koji je preplivao početkom oktobra kako bi ponovo stigao u Veliku Britaniju.

"Lepo je ponovo osetiti britansko tlo pod nogama posle toliko godina", rekao je avanturista nakon povratka u zemlju, priznajući da put nije bio nimalo lak.

Kako je uspeo da preživi skoro tri decenije na putu

Tokom 28 godina Bušbi je imao podršku nekoliko sponzora, ali finansijska pomoć nije uvek bila redovna.

Svetska ekonomska kriza iz 2008. godine pogodila je i kompanije koje su podržavale njegovu ekspediciju, a neke od njih su odustale od finansiranja.

Tokom poslednjih 16 godina avanturista se uglavnom oslanjao na podršku produkcijske kompanije koju su osnovali Bo Vilimon, tvorac serije House of cards, i muzički producent Džordan Tapis.

Osim novca, Bušbi kaže da je uspeo da nastavi zahvaljujući nepoznatim ljudima koji su mu pomagali u zemljama kroz koje je prolazio.

Boravio je u improvizovanim skloništima, čak i u objektima napravljenim od automobilskih delova, dok ga je u Peruu porodica jednog lekara negovala nakon što se ozbiljno razboleo.

Često su mu ljudi koji su i sami imali veoma malo nudili hranu i smeštaj, ne očekujući ništa zauzvrat.

"Ugošćavali su me i oni najsiromašniji među siromašnima. Upoznao sam 99,9999 odsto najboljih ljudi. Svaka kultura, svaka zemlja reagovala je na isti način", ispričao je Karl Bušbi.

Avanturista smatra da je solidarnost ljudi koje je upoznao na putu imala ključnu ulogu u završetku njegove ekspedicije.

Posle 28 godina ponovo će videti porodicu i prvi put upoznati unuku

Povratak u Hal ne predstavlja samo završetak neverovatne ekspedicije već i ponovno okupljanje sa porodicom.

Karl Bušbi trebalo bi da ponovo vidi majku Anđelu i svog 36-godišnjeg sina Adama. Takođe, prvi put će upoznati svoju 12-godišnju unuku.

Povratak kući donosi mu i neočekivani izazov, prilagođavanje običnom životu nakon skoro tri decenije provedene na putu.

U intervjuu za AFP, koji je u septembru dao na severu Francuske, avanturista je priznao da oseća određenu strepnju kada razmišlja o budućnosti.

"Moram da pokušam ponovo da se uklopim u svet odraslih", rekao je Bušbi.

Njegova priča postaće i tema dugometražnog dokumentarnog filma. Nemački reditelj Verner Hercog, poznat po filmovima o istraživačima i ekstremnim ljudskim iskustvima, prati avanturistu tokom njegovog povratka kući.

Dokumentarac pod nazivom "Walk of Life" prikazaće putovanje koje je trajalo 28 godina i obuhvatilo četiri kontinenta.

Gradonačelnica Hala Marija Kauard govorila je o divljenju lokalne zajednice zbog podviga nekadašnjeg padobranca.

"Toliko ljudi pratilo je njegovo neverovatno putovanje. Svi smo bili inspirisani njegovom hrabrošću, istrajnošću i odlučnošću", izjavila je Kauard.

Nakon 50.000 pređenih kilometara, bezbrojnih prepreka i skoro tri decenije provedenih daleko od kuće, Karl Bušbi završio je svoju ekspediciju u gradu iz kojeg je krenuo, pokazavši koliko daleko čoveka može da odvede odlučnost da ostvari svoj san.

(Telegraf.rs)