Ustavna kriza u Poljskoj: Ovih pet stvari morate da znate o dešavanjima u Varšavi

Najnovija ustavna kriza u Poljskoj razotkrila je duboke političke podele između proevropske vlade te zemlje i konzervativno-nacionalističke opozicije, izazvavši demonstracije i novi sukob oko budućnosti Ustavnog tribunala.

Evo pet stvari koje treba znati o ovom sporu.

Preporučujemo

- Politizacija -

Širi sukob u Poljskoj u vezi sa vladavinom prava datira iz 2015. godine i uglavnom se odnosi na Ustavni tribunal.

Pre parlamentarnih izbora te godine, odlazeća centristička većina u parlamentu imenovala je pet sudija u Tribunal. Sud je kasnije presudio da su tri od tih imenovanja bila validna, dok su druga dva bila neustavna jer su se upražnjena mesta pojavila tokom narednog parlamentarnog mandata.

Nakon dolaska na vlast, stranka Pravo i pravda (PiS) odbacila je imenovanja prethodne vlade i izabrala sopstvene kandidate.

Ovaj spor izazvao je zabrinutost Evropske komisije i postao centralni element dugotrajnog sukoba između Varšave i Brisela u vezi sa vladavinom prava.

Nakon pobede koalicije predvođene Donaldom Tuskom na parlamentarnim izborima 2023. godine, vlada je obećala da će obnoviti nezavisnost pravosuđa i rešiti spor oko Tribunala.

Izbor Karola Navrockog, koga je podržala stranka PiS, za predsednika Poljske u junu 2025. godine doveo je do perioda otežane kohabitacije između predsednika i vlade.

- Nove sudije -

Spor se intenzivirao nakon odluka evropskih institucija kojima je dovedena u pitanje nezavisnost Tribunala u njegovom sadašnjem obliku.

U martu je donji dom parlamenta, Sejm, u kojem većinu imaju centrističke stranke, izabrao nove sudije, ali je predsednik Navrocki odbio da položi zakletvu pred svima njima.

Venecijanska komisija je kasnije preporučila da sudije treba da budu u mogućnosti da preuzmu dužnost bez obaveze polaganja predsedničke zakletve.

- Demonstracije -

Tuskova vlada tvrdi da želi da okonča institucionalni zastoj i reformiše Tribunal. Pristalice desnice počele su da se okupljaju ispred suda u Varšavi, navodeći da žele da brane sudije imenovane tokom godina na vlasti stranke PiS i spreče intervenciju vlade.

Tenzije su eskalirale nakon što je policija raspoređena oko Tribunala, a pravosudne i političke vlasti preduzele korake koji su uticali na rukovodstvo suda.

Istaknuti predstavnici stranke PiS i krajnje desnice osudili su poteze vlade kao neustavne, dok su pristalice vlade tvrdile da su reforme neophodne kako bi se obnovio legitimitet pravosuđa.

Navrocki je kasnije otputovao u Tribunal, gde su neslaganja sa novoizabranim sudijama dodatno pojačala tenzije.

- Izlaz i političke podele -

Predsednik je 31. oktobra održao konsultacije sa političkim strankama u nastojanju da pronađe kompromis, ali nije došlo do pomaka.

Evropska komisija je pozvala na napredak u rešavanju pravosudnog zastoja, dok pravni stručnjaci, grupe civilnog društva i politički lideri nastavljaju da se zalažu za reforme usmerene na jačanje nezavisnosti pravosuđa.

Međutim, duboka politička polarizacija je otežala postizanje dogovora.

Poljskom politikom dominiraju dva rivalska tabora: Tuskova proevropska građanska koalicija i konzervativno-nacionalistička desnica koju predvodi lider PiS Jaroslav Kačinjski. Druge grupe, poput levice, ostaju elektoralno marginalne.

Politička podela proteže se na pitanja koja uključuju abortus, odnose sa Evropskom unijom, podršku Ukrajini, veze sa Nemačkom i ulogu Katoličke crkve u javnom životu.

Odnosi između vlade i predsedništva ostali su napeti od izbora Navrockog.

- Parlamentarni izbori -

Ustavni spor se odvija u kontekstu sledećih parlamentarnih izbora, koji se očekuju 2027. godine.

Prema rečima politikologa Eve Marcinjak, političke snage zemlje su već fokusirane na mobilizaciju pristalica.

Istovremeno, tenzije unutar konzervativnog tabora pokrenule su pitanja o budućim savezima, posebno u vezi sa saradnjom sa krajnje desničarskim strankama koje su dobile podršku u anketama javnog mnjenja.

(Telegraf.rs)