Tramp ne žuri sa napadom na Iran, ali strah raste: Američke baze postale mete, sprema se novi rat?

Predsednik Sjedinjenih Američkih Država Donald Tramp priznao je da je rat sa Iranom verovatno imao uticaja na ubedljiv poraz njegove Republikanske stranke na nedavno održanim međuizborima u SAD. Iako je rekao da američki birači nisu bili spremni da prihvate posledice sukoba po cene goriva, istovremeno je tvrdio da su razumeli značaj njegovih poteza prema Teheranu.

Posmatrači ocenjuju da su Sjedinjene Američke Države i Izrael odlagali veće napade na Iran dok se u obe zemlje ne završe izbori. Krajem oktobra Wallstreet journal objavio je da je Trampova administracija već upozoravala vlade zemalja Persijskog zaliva da se pripreme za kratku, ali intenzivnu vojnu kampanju nakon međuizbora.

Preporučujemo

"Mislim da je delom to bio Iran, ali istovremeno su ljudi razumeli važnost onoga što sam uradio sa Iranom", rekao je Tramp za Foks njuz, priznajući da američki glasači nisu bili spremni da prihvate uticaj rata na cene goriva.

Da li bi sukob mogao ponovo da eskalira?

Iako je spoljna politika u nadležnosti predsednika SAD, analitičari upozoravaju da bi Kongres pod kontrolom Demokratske stranke mogao da uskrati finansiranje Trampovih vojnih operacija. Ipak, novoizabrani demokratski političari neće zauzeti svoja mesta do početka sledeće godine.

Dvojica američkih profesora političkih nauka napisala su ove nedelje za časopis „Forin afers“ da su bivši američki predsednici koji su izgubili kontrolu nad Kongresom, a ne mogu da se kandiduju za još jedan mandat, često pojačavali međunarodne intervencije.

Takvi predsednici nazivaju se „hromim patkama“, a autori objašnjavaju da se oni, dok razmišljaju o svom političkom nasleđu, često okreću spoljnoj politici, gde im predsednička ovlašćenja omogućavaju da deluju bez ograničenja koja nameće unutrašnja politika.

Jedno od mesta na kojem bi Tramp najverovatnije mogao da deluje jeste Iran, tvrde profesori.

S druge strane, Tramp je za nekoliko medija rekao da "ne žuri" sa ponovnim pokretanjem bombardovanja Irana.

Mišljenja stručnjaka o narednim potezima Teherana takođe su podeljena.

Iranski zvaničnici poručili su da je njihova zemlja spremna za svaki napad, dok njihova retorika ukazuje na mogućnost da bi ovog puta mogli da gađaju širi spektar ciljeva nego ranije.

To bi moglo da obuhvati regionalnu energetsku i ekonomsku infrastrukturu, ali i podvodne telekomunikacione kablove ili centre podataka.

"Ako Iran smatra da postoji egzistencijalna pretnja njegovom rukovodstvu, onda su sve opcije otvorene", rekao je Ros Harison, viši saradnik vašingtonskog Instituta za Bliski istok (MEI) i stručnjak za Iran, tokom virtuelnog brifinga koji je ta organizacija organizovala ove nedelje.

On je upozorio da bi Iran ovog puta mogao drugačije da bira mete u zemljama Zaliva.

"Mislim da će drugačije ciljati u zemljama Zaliva ovog puta. Zaista sve zavisi od toga kako će se situacija odvijati", istakao je Harison.

Međutim, drugi stručnjaci smatraju da je Iran namerno izbegavao eskalaciju kako bi izvršio pritisak na Trampa uoči međuizbora. Sada kada su izbori završeni, Teheran bi, prema njihovoj proceni, mogao da bude spremniji za pregovore o mirovnom sporazumu.

Zemlje Zaliva ne žele da budu uvučene u rat

Sve ovo stavlja države Persijskog zaliva, koje su od početka sukoba bile među glavnim metama iranskih napada, u izuzetno težak položaj.

„Nalazimo se u krizi koju smo diplomatski veoma naporno pokušavali da sprečimo“, rekao je Anvar Gargaš, savetnik za spoljnu politiku rukovodstva Ujedinjenih Arapskih Emirata, na bezbednosnoj konferenciji Manamski dijalog, održanoj prošlog vikenda u Bahreinu.

Konferenciju je organizovao Međunarodni institut za strateške studije (IISS).

"Jasno je da tražimo politički izlaz", poručio je Gargaš.

Katar pokušava da posreduje u pregovorima između SAD i Irana, ali je istovremeno sprovodio vežbe za vanredne situacije na svom aerodromu. Slične vežbe izvodili su i Ujedinjeni Arapski Emirati.

Saudijska Arabija suočava se sa mogućnošću rata na dva fronta. Ta naftom bogata zemlja već je bila na meti napada milicije Huta iz susednog Jemena.

Čak je i Egipat reagovao na razvoj situacije, navodno pojačavajući protivvazdušnu odbranu oko Sueckog kanala.

Bez obzira na to kako će se sukob dalje razvijati, rat između SAD, Izraela i Irana već je naterao države Zaliva da preispitaju svoja odbrambena partnerstva sa Vašingtonom.

Umesto da im pruže sigurnost, američke vojne baze na njihovoj teritoriji učinile su ih metama iranskih napada.

Hasan Alhasan, viši saradnik IISS-a, rekao je za agenciju Blumberg da širom regiona postoji veliko razočaranje u SAD zbog, kako je ocenio, nepromišljenosti rata, nepredvidivog vojnog i diplomatskog ponašanja Vašingtona i odluke da se prednost da odbrani Izraela u odnosu na zaštitu američkih partnera u Zalivu.

„Ako je američko oslobađanje Kuvajta 1991. godine bio trenutak koji je uspostavio ulogu Amerike u regionu, rat 2026. godine može se pamtiti kao trenutak koji ju je poništio“, upozorio je Alhasan.

Da li zemlje Zaliva traže zamenu za Ameriku?

Države Persijskog zaliva sve više proširuju krug svojih međunarodnih partnera i pokušavaju da izgrade veću stratešku samostalnost.

Ujedinjeni Arapski Emirati približavaju se Izraelu, dok Saudijska Arabija ulazi u odbrambeni savez sa Pakistanom i Turskom.

Andreas Krig, viši predavač na Školi za bezbednosne studije Kraljevskog koledža u Londonu, ocenio je da su države Zaliva već krenule putem strateške autonomije i nezavisnosti.

"Tramp koji ne uspeva da se izbori sa tim ubrzaće taj proces", napisao je Krig za portal „Middle East Eye“.

Ovakav razvoj događaja dešava se uprkos mogućnosti da bi Kongres pod kontrolom demokrata mogao da učini SAD nešto pouzdanijim partnerom za zemlje regiona.

Krig smatra da bi države Zaliva trebalo da se udruže i izvrše pritisak na Vašington kako bi sprečile nove napade na Iran, a zatim da sa Teheranom pregovaraju o paktu o nenapadanju, bez učešća Sjedinjenih Američkih Država.

Ipak, nije izvesno da li je takvo jedinstvo među zalivskim državama uopšte moguće.

Rajan Kroker, bivši američki ambasador u regionu i istaknuti saradnik Instituta za Bliski istok, izrazio je sumnju da bi zemlje Zaliva u skorije vreme mogle da uspostave značajniju međusobnu bezbednosnu saradnju.

On je tokom onlajn brifinga MEI-ja ukazao na dugogodišnje nesuglasice među državama regiona.

Katar i dalje nema poverenja u druge zalivske zemlje zbog njihovog ponašanja prema Dohi tokom diplomatske krize 2017. godine, dok između Saudijske Arabije i Ujedinjenih Arapskih Emirata postoje poznate razlike u vezi sa situacijom u Sudanu i Jemenu, ali i odnosima sa Izraelom.

"Bojim se da značajno jedinstvo u Zalivu neće uskoro doći do izražaja“, rekao je Kroker, dodajući da zbog postojećih razlika ne očekuje značajnije korake ka zajedničkoj bezbednosnoj saradnji.

Dogovor sa Iranom kao jedino dugoročno rešenje?

Na duže staze, verovatnije je da će države Zaliva pokušati da postignu neku vrstu sporazuma sa Iranom.

Ros Harison iz Instituta za Bliski istok smatra da zalivske zemlje razumeju da svoju bezbednost verovatno ne mogu da obezbede isključivo oslanjanjem na Vašington.

"Zalivske države razumeju da verovatno ne mogu da kupe svoju bezbednost samo od Vašingtona i da će morati da je kupe, donekle, nekom vrstom odnosa sa Teheranom. To je neizbežno. Geografija je glavna", objasnio je Harison.

Ipak, ostaje neizvesno kako bi takav sporazum o nenapadanju mogao da izgleda.

Upravo zbog toga jedna od najvećih briga lidera zemalja Zaliva jeste mogućnost da sukob ponovo eskalira do te mere da više ne bude moguć povratak za pregovarački sto i diplomatsko rešenje.