Šta se dešava? Nikad više dojava o bombama u avionima: "To je najlakši oblik uznemiravanja"

Najmanje 35 letova ka evropskim gradovima od ponedeljka je bilo meta lažnih dojava o bombama, od čega čak 27 tokom četvrtka, pokazuju podaci koje je prikupila agencija Rojters, a prenosi El Pais.

Međunarodna organizacija civilnog vazduhoplovstva (ICAO), agencija Ujedinjenih nacija za avijaciju, navela je da je najmanje 16 država bilo pogođeno ovim incidentima, bilo kao zemlja polaska, odredišta ili prinudnog sletanja aviona. Ni u jednom slučaju nije pronađen eksploziv, ali su dojave bile dovoljne da avioni promene rutu, budu evakuisani, a četiri države pošalju borbene avione kako bi ih pratili.

Preporučujemo

Nijedna vlada nije označila odgovorne za ove pretnje, dok niko nije preuzeo odgovornost za čitav niz dojava, navodi ICAO.

Sve počinje imejlom

U slučajevima koji su do sada poznati, dojave su stizale putem elektronske pošte. Na taj način upozorenja su dobili aerodromi u Rimu, Pragu i Madridu, potvrdili su njihovi operateri i španska Civilna garda.

U poruci koja se odnosila na dva leta ka Rimu bili su navedeni brojevi letova, avio-kompanije i vremena dolaska, preneli su italijanski mediji.

U slučaju aviona kompanije Aer Lingus, koji je leteo iz Dablina, upozorenje je od italijanskih vlasti prosleđeno kabinetu francuskog premijera Sebastijana Lekornija, koji je potom obavestio kontrolu leta. Ona je upozorenje prenela posadi aviona, navode francuski javni radio "France Inter" i poruke iz aviona koje je objavio BBC.

"To je najlakši oblik uznemiravanja na svetu, jer kada dobijete pretnju, morate da reagujete", objasnio je za danski javni servis DR Soren Sorensen, komandant i predstavnik Danske odbrambene akademije.

Nijedna pretnja ne može da se ignoriše. Prag za procenu da je dojava dovoljno ozbiljna da bi se na nju reagovalo prilično je nizak, objašnjava Rijs Džons iz konsultantske kompanije "Osprey Flight Solutions", koja se bavi bezbednosnim rizicima u avijaciji. Razlog je jednostavan - posledice eventualnog napada na avion mogle bi da budu ogromne.

Ukoliko avio-kompanija i bezbednosne službe procene da je pretnja verodostojna, piloti se pripremaju za sletanje u roku od najviše 30 minuta, objasnio je Fransisko Kruz, predstavnik španskog sindikata pilota SEPLA. Nakon sletanja, pirotehničke ekipe što pre pregledaju letelicu.

Evropska agencija za bezbednost vazdušnog saobraćaja (EASA) navodi da je rizik od pojedinačne lažne dojave mali, ali da veliki broj preusmeravanja letova predstavlja dodatno opterećenje za čitav sistem.

Preusmeravanje jednog aviona može da košta milione, upozorava Sorensen, dok slanje lažne dojave elektronskom poštom ne košta gotovo ništa.

Sumnja se na koordinisanu kampanju, ali se ne zna ko stoji iza nje

Još nije poznato ko šalje pretnje, ali je uočeno da dojave stižu u grupama. U Madridu, gde su bila pogođena tri leta, tri imejla stigla su za manje od 20 minuta, saopštila je španska Civilna garda.

Tako kratki vremenski razmaci ukazuju na mogućnost automatizovanog ili koordinisanog slanja poruka, ali to nije dovoljno da bi se utvrdilo koliko osoba učestvuje u njihovom slanju, objašnjava Eliran Almog iz kompanije za sajber-bezbednost u avijaciji "Cyviation".

Broj dojava pritom raste. Prva je zabeležena u ponedeljak, u utorak ih je bilo sedam, dok je tokom četvrtka registrovano najmanje 27.

"U vazduhoplovnom sektoru nismo imali priliku da vidimo ovoliku učestalost incidenata", rekao je Džons.

Od svih poznatih poruka, samo jedna je bila potpisana. Reč je o imejlu upućenom aerodromu u Rimu, u kojem je kao pošiljalac naveden ruski ultranacionalistički i mizogini pokret.

Međutim, Džons upozorava da neka organizacija može da preuzme odgovornost za nešto što nije učinila, kao i da grupa koja se potpisala ne mora nužno da bude iz Rusije.

Stručnjaci koji su govorili za španski medij ukazuju na mogućnost da su dojave deo šireg konteksta ruskog hibridnog ratovanja, ali ih ne pripisuju direktno Moskvi.

Havijer Argomaniz, profesor Univerziteta Sent Endruz koji se bavi istraživanjem terorizma, naveo je da mu nije poznato da je bilo koja obaveštajna služba ili zvanična institucija javno saopštila da iza pretnji stoji neka država.

Istraga može da traje mesecima, a kazne su visoke

Istražiteljima za otkrivanje počinilaca nije dovoljno da imaju samo adresu elektronske pošte sa koje je poslata pretnja. Potrebno je utvrditi ko je napravio nalog, ko ga je kontrolisao u trenutku slanja poruke i da li je bilo posrednika, objašnjava Almog. Takav postupak može da traje mesecima.

U septembru 2024. godine, hiljade imejlova sa pretnjama o postavljenim bombama stigle su na adrese škola u Češkoj, Slovačkoj i Letoniji. Osumnjičeni za slanje poruka uhapšen je tek u julu 2025. godine u Ukrajini, nakon istrage koju su koordinisale evropske vlasti.

Ukoliko budu identifikovani, počiniocima prete ozbiljne zatvorske kazne.

U Španiji, član 561 Krivičnog zakonika predviđa zatvor u trajanju od tri meseca i jednog dana do godinu dana za osobu koja lažno prijavi opasnost i time izazove angažovanje policije ili hitnih službi. Sud umesto zatvorske kazne može da izrekne novčanu kaznu, koja se određuje prema prihodima osuđenog i može da dostigne 216.000 evra.

U Francuskoj se lažna dojava o bombi kažnjava zatvorom do dve godine, dok u Velikoj Britaniji kazna može da iznosi čak sedam godina zatvora.

(Telegraf.rs)