Megacunami stiže do SAD za nekoliko sati: Nema spasa ako se uruši vulkan na Kanarskim ostrvima

Megacunami bi mogao da stigne do istočne obale SAD za samo nekoliko sati nakon katastrofalnog urušavanja vulkana u Španiji, tvrdi naučnik

Alarmantno upozorenje je izneo vulkanolog, profesor Bil Mekgvajer, koji prati vulkan Kumbre Vijeha (Cumbre Vieja), ogroman vulkanski greben koji se proteže na približno 20 kilometara i uzdiže se preko 2.000 metara iznad nivoa mora, na ostrvu La Palma, jednom od Kanarskih ostrva koja pripadaju Španiji, uz severozapadnu obalu Afrike.

Preporučujemo

Računarski model najgoreg mogućeg scenarija, koji je Mekgvajer predstavio u svom članku za časopis BBC Science Focus, ukazuje na to da bi talasi visoki preko 20 metara mogli da stignu do Floride samo devet sati nakon urušavanja.

Ovaj scenario podrazumeva da se ogroman deo zapadnog boka vulkana odvoji i sruši u Atlantski okean, potiskujući ogromnu količinu morske vode.

U blizini mesta urušavanja, model je predvideo početni vodeni talas u obliku kupole, visok preko 1.000 metara, koji bi se potom obrušio i stvorio talase koji bi preplavili La Palmu i susedna ostrva, pre nego što bi se proširili preko okeana.

Druge procene ukazivale su na to da bi talasi koji stignu do istočne obale SAD mogli biti približno upola niži od onih predviđenih za Floridu, odnosno visoki oko 15 metara.

Dok naučnici nastavljaju raspravu o razmerama razaranja koje bi takav cunami mogao da izazove, Mekgvajerov model najgoreg mogućeg scenarija prikazuje potencijalno katastrofalne posledice po istočnu obalu SAD.

"Suština je u tome da jednostavno ne možemo da kažemo gde će se dogoditi sledeći vulkanski cunami, niti koliki će biti, ali će se dogoditi", rekao je Mekgvajer.

Zabrinutost je usmerena na strmi zapadni bok vulkana, za koji je Mekgvajer rekao da se delimično odvojio tokom erupcije 1949. godine.

"Tokom devedesetih godina, moj istraživački tim potvrdio je da se ova ogromna masa stena, čija zapremina iznosi stotine milijardi kubnih jardi, polako pomera prema moru, možda brzinom od 0,4 do 0,8 inča godišnje", napisao je on za časopis Science Focus.

"Očekujem da će se ovaj deo vulkanskog boka na kraju obrušiti u severni Atlantik i pritom pokrenuti megacunami".

Mekgvajer je takođe ukazao na ogromne stene u Bahamima za koje neki istraživači veruju da su ih tamo ostavili drevni cunamiji koji su potekli sa Kanarskih ostrva.

Takvo tumačenje ukazivalo bi na to da razorni talasi mogu da prežive prelazak preko Atlantskog okeana, iako je priznao da je predloženo poreklo tih naslaga i dalje predmet rasprave.

Urušavanje vulkanskog boka izaziva cunami tako što se ogromna količina stena iznenada obruši u vodu, potiskujući more i šaljući talase koji se šire od mesta udara.

Mekgvajer je objasnio da vulkan ne mora da bude u erupciji da bi se njegov deo urušio.

Gasovi koji prodiru kroz stene mogu da oslabe njihovu unutrašnju strukturu, što omogućava da se deo vulkanskog boka odvoji i pretvori u klizište koje se brzo kreće.

Dokazi o ogromnim praistorijskim talasima mogu se pronaći i širom Kanarskih ostrva.

Prema rečima Mekgvajera, drevni ostaci cunamija identifikovani su na skoro 980 stopa iznad nivoa mora, što ukazuje na najmanje pet megacunamija tokom proteklih milion godina.

Na Zelenortskim ostrvima, naslage na oko 300 metara iznad nivoa mora povezane su sa drevnim urušavanjem vulkana Fogo.

Ove naslage nude tragove o razornoj moći ranijih urušavanja, iako ne utvrđuju koliko bi veliki bio budući talas koji bi stigao do Amerike.

Jedan istorijski primer dogodio se 1792. godine, kada su zemljotresi u blizini japanskog vulkana Unzen izazvali klizište koje je prokrčilo Šimabaru i srušilo se u zaliv Ariake.

Mekgvajer je opisao početni talas visok otprilike 30 metar, nakon čega je usledio cunami koji je prešao zaliv i odbio se nazad prema gradu.

Klizište i talasi zajedno su ubili oko 15.000 ljudi, ilustrujući kako jedno urušavanje može pokrenuti nekoliko uzastopnih faza razaranja.

Opasnost je ilustrovana katastrofom u decembru 2018. godine na vulkanu Anak Krakatau u Indoneziji, gde je urušavanje izazvalo cunami prema obližnjim priobalnim zajednicama.

Prema Mekgvajerovom izveštaju, talasi su udarili za manje od 30 minuta, usmrtivši više od 400 ljudi i uništivši hiljade domova.

Vulkanski cunamiji takođe mogu doći kao niz talasa, donoseći ponovljene poplave, a ne samo jedan talas. Indonežanska katastrofa pokazuje razorni potencijal vulkanskog urušavanja.

(Telegraf.rs/DailyMail)