Kremlj nije želeo da svet ovo sazna: Hakeri otkrili koliko je Rusa poginulo u ratu u Ukrajini

Prema podacima koji su procureli iz ruske državne agencije za statistiku Rosstat, u ratu u Ukrajini poginulo je više od 450.000 Rusa. Time je rat, koji traje od 2022. godine, postao četvrti najčešći uzrok smrti u Rusiji, piše Moskva tajms.

Rusija nije zvanično objavila svoje gubitke na frontu od septembra 2022. godine, a nezavisne procene redovno odbacuje kao nepouzdane. Prema podacima Rosstata, rat u Ukrajini najsmrtonosniji je sukob za Rusiju od Drugog svetskog rata i daleko premašuje broj od 13.000 sovjetskih vojnika poginulih tokom devetogodišnjeg rata u Avganistanu.

Preporučujemo

Rosstat je bio meta sajber-napada od 29. oktobra do 1. novembra. Izvele su ga hakerske grupe Bjeloruski sajber-partizani i Silent Crow, koje su na naslovnoj stranici agencije ostavile svoje poruke. Te grupe, koje su u Rusiji zabranjene kao ekstremističke organizacije, ukrale su podatke o ruskoj ekonomiji, demografiji i ratnim gubicima.

"Ovo je do sada najznačajnije curenje podataka o ruskim žrtvama", izjavio je za „Moskva tajms“ Janis Kluge, šef odeljenja za Rusiju i Evroaziju u Nemačkom institutu za međunarodne i bezbednosne poslove.

"Mislim da je sada potvrđena činjenica da rat nikada nije bio smrtonosniji nego što je trenutno", dodao je on.

Šta podaci otkrivaju?

Osim aktivnih vojnika, brojka koju je izračunala grupa Silent Crow uključuje i civile poginule u vazdušnim napadima, kao i tokom ukrajinskog upada u rusku Kursku oblast 2024. godine.

Ukupan broj poginulih verovatno je i veći jer podaci ne obuhvataju nestale vojnike, kao ni 27.000 stranih boraca za koje se procenjuje da su regrutovani u ruske oružane snage.

„Moskva tajms“ nasumično je proverio 50 imena iz baze podataka koju vode Mediazona i BBC na ruskom jeziku i uporedio ih sa podacima grupe Silent Crow, ali nije mogao u potpunosti da potvrdi čitavu bazu podataka.

Ipak, brojke se poklapaju sa drugim procenama ruskih gubitaka. Britansko Ministarstvo odbrane početkom septembra objavilo je da je više od pola miliona ljudi poginulo boreći se za Rusiju, dok bi ukupan broj žrtava, uključujući ranjene, mogao da dostigne 1,5 miliona.

Od početka invazije na Ukrajinu, na svaki osvojeni kilometar teritorije poginulo je 6,2 Rusa. Osvajanje teritorije svake godine postaje sve skuplje jer broj registrovanih smrtnih slučajeva raste, iako je rusko napredovanje na frontu usporeno.

Baza podataka pokazuje da nisu svi stradali u direktnim borbama. U 14.160 slučajeva zabeležena je smrt pripadnika ruskih oružanih snaga iz neborbenih razloga, što uključuje bolesti, saobraćajne nesreće ili samoubistva. Više od 32.000 ljudi preminulo je od posledica rana zadobijenih najmanje godinu dana ranije.

Bjeloruski sajber-partizani objavili su nešto manju brojku od 393.881 poginulog. Koristili su drugačiju metodologiju i računali samo smrtne slučajeve vojnog osoblja ili civila koji su stradali u borbama, odnosno one koji su nastupili kao dugoročna posledica sukoba.

Neravnomeran teret rata

Zabeleženo je da se 72 odsto smrtnih slučajeva dogodilo u takozvanoj Donjeckoj Narodnoj Republici, gde je više od 20.000 ruskih vojnika poginulo tokom desetomesečne bitke za Bahmut.

Podaci potvrđuju istraživanja koja pokazuju da su ruske etničke republike nesrazmerno pogođene mobilizacijom i regrutovanjem. Veliki gradovi poput Moskve beleže manji udeo u ukupnom broju žrtava nego što bi se očekivalo s obzirom na broj njihovih stanovnika.

Istraživačica Marija Vjuškova rekla je za „Moskva tajms“ da politika regrutovanja Kremlja za neke od najmanjih etničkih grupa u Rusiji predstavlja „istrebljenje čitavih naroda“.

Muškarci se privlače u vojsku platama koje su daleko veće od svega što im je dostupno u njihovim regionima, kao i izdašnim naknadama za porodice u slučaju njihove smrti. Nekima se nudi i izlazak iz zatvora.

Kluge je za „Moskva tajms“ dodao da, iako su podaci Rosstata dramatični, oni sami po sebi verovatno imaju mali ekonomski uticaj.

"To je oko pola procenta radno sposobnog stanovništva Rusije, koje broji 80 miliona ljudi. To nije dovoljno da postane glavna vest jer muškarci koji se bore uglavnom ionako nisu radili na visokoproduktivnim poslovima", rekao je on.

"Ipak, glavni značaj je politički. Radi se o tome ko pobeđuje u ovom ratu, a ne možete reći da Rusija pobeđuje ako gubi stanovništvo ovom brzinom", zaključio je Kluge.