Čuvao 40.000 tajnih dosijea CIA, plašio ga se KGB: Špijun poreklom s Balkana vodio je najvažnije operacije SAD

Džordž Kalaris bio je jedan od najvažnijih ljudi američke Centralne obaveštajne agencije (CIA) tokom Hladnog rata. Grčko-američki obaveštajac, poznat po hladnokrvnosti, diskreciji i strastvenom pušenju, vodio je kontraobaveštajnu službu zaduženu za Sovjetski Savez i Istočni blok, a njegovo ime ostalo je povezano sa jednim od najvrednijih američkih špijuna u Moskvi i otkrićem čak 40.000 tajnih dosijea unutar same agencije.

Kalaris je u junu 1979. godine imao 59 godina i iza sebe gotovo tri decenije rada u obaveštajnoj službi. Tog jutra stigao je u sedište CIA u Lengliju sa četiri paklice cigareta u torbi. Kao strastveni pušač, nije želeo da rizikuje da tokom dugog radnog dana ostane bez njih.

Preporučujemo

U tom trenutku bio je zadužen za jednu od najosetljivijih oblasti američke obaveštajne službe. Samo je nekoliko najviših zvaničnika CIA znalo identitet čoveka koji je za Amerikance predstavljao pravo blago, sovjetskog inženjera Adolfa Tolkačova, poznatog pod kodnim imenom CKSPHERE.

Upravo je Kalaris odobrio njegovo regrutovanje i podržavao operaciju koja se odvijala u samom srcu sovjetske prestonice.

Tolkačov se pokazao kao jedan od najvrednijih američkih izvora tokom Hladnog rata. Od početka 1979. do 1984. godine Amerikancima je dostavljao ogromne količine strogo poverljivih podataka o sovjetskoj vojnoj tehnologiji.

Njegovi dokumenti sadržali su informacije o radarima zemlja-vazduh, nacrte protivvazdušnih raketa, tehničke detalje o novim borbenim avionima, ali i podatke o lokacijama radarskih instalacija i vojnih aerodroma.

Kalaris je 25. juna 1979. godine u svojoj kancelariji u Lengliju dobio prevedene beleške koje je Tolkačov predao američkom agentu Džonu Gilšeru, svom operativnom kontaktu u Moskvi.

Nakon što je pažljivo proučio materijal, Kalaris je odmah obavestio direktora CIA Stansfilda Tarnera i njegove zamenike o sastanku u Moskvi, isporuci poruka i deset korišćenih fotografskih filmova.

Posebno je naglasio da se informacije koje je dostavljao CKSPHERE i dalje smatraju izuzetno vrednim, uz zahtev da njegova poruka ostane izvan uobičajenog sistema klasifikacije.

"Što je manje ljudi videlo, to bolje", poručio je Kalaris.

Njegova diskrecija bila je poznata i među kolegama, koji su ga zbog tajanstvenosti i zatvorenosti prozvali „Sfinga“.

Kada je Tolkačov zatražio nekoliko miliona dolara za svoje usluge, Kalaris je pitanje novca izneo pred najviše rukovodstvo CIA, ukazujući na neophodnost da se reši problem sa „šest nula“.

Predložio je da se sovjetskom inženjeru najpre isplati 300.000 rubalja kao znak dobre volje, a istovremeno je razmatrao mogućnost njegovog bekstva iz Sovjetskog Saveza uz pomoć Amerikanaca.

Kalaris je, međutim, upozoravao da CIA još ne zna šta je Tolkačova navelo da kontaktira Amerikance. Sumnjalo se da je njegov motiv osveta, zbog čega je postojala mogućnost da bi mogao biti prevaren.

Uprkos tome, nastavio je da podržava operaciju i ostavio Tolkačova aktivnim i nakon svog penzionisanja 1980. godine.

Foto: U.S. Government/Central Intelligence Agency / Public Domain

Od Atine do vrha CIA

Džordž Kalaris rođen je 1922. godine u Bilingsu, u američkoj saveznoj državi Montana. Kada je imao 12 godina, njegova majka odlučila je da se vrati u Grčku, pa je odrastao u Atini.

Tokom nemačke okupacije Grčke započeo je studije prava na Univerzitetu u Atini, koje je kasnije završio u Montani. Ipak, advokatura ga nije posebno privlačila.

Prekretnica je nastupila kada ga je prijatelj Džordž Joanidis, koji je već radio za CIA, pitao da li bi želeo da se pridruži američkoj obaveštajnoj službi.

Kalaris je prihvatio ponudu i 1952. godine započeo karijeru u CIA. Nakon obuke, prvo je raspoređen u Atinu, gde je nekoliko godina radio kao operativni agent.

Tokom šezdesetih godina služio je u Indoneziji, na Filipinima i u Laosu, a deo karijere proveo je i tokom Vijetnamskog rata.

Jedan od njegovih najvećih uspeha dogodio se u Indokini, gde je uspeo da dođe do bojeve glave i kompletne tehničke dokumentacije za sovjetsku protivvazdušnu raketu SA-2, uključujući i uputstvo za upotrebu.

Prema navodima iz njegove biografije, te informacije bile su od izuzetnog značaja za američku vojsku i doprinele zaštiti života brojnih američkih pilota.

Početkom sedamdesetih godina važio je za jednog od najuspešnijih zvaničnika CIA.

Kada je Vilijam Kolbi preuzeo funkciju direktora agencije, Kalaris je dobio priliku za najveći izazov u svojoj karijeri.

Sukob sa Džejmsom Engletonom

Kalaris je 1974. godine postavljen na čelo kontraobaveštajnog odeljenja CIA, na zahtev novog direktora Vilijama Kolbija.

Njegov zadatak bio je da okonča višegodišnju paranoičnu potragu za navodnim sovjetskim špijunima unutar američke obaveštajne službe, koju je vodio njegov prethodnik Džejms Engleton.

Engleton je bio opsednut idejom da je KGB uspeo da ubaci svoje agente čak i u samo sedište CIA. Njegova potraga prerasla je u masovni nadzor i progon stotina ljudi, izazivajući ozbiljne sukobe unutar agencije.

Brojni zaposleni bili su nepravedno optuživani za izdaju, dok su neki od saradnika i izvora CIA u inostranstvu proglašavani sovjetskim agentima i završavali u zatvoru.

Kolbijev pristup bio je potpuno drugačiji. Smatrao je da CIA prvenstveno treba da prikuplja informacije važne za američkog predsednika i političko rukovodstvo, a ne da se pretvori u organizaciju čiji je glavni zadatak potraga za neprijateljima unutar sopstvenih redova.

Dana 17. decembra 1974. Kolbi je pozvao Engletona i zatražio da napusti mesto šefa kontraobaveštajne službe, ali da ostane u agenciji kao specijalni savetnik. Engleton je to odbio.

Sledećeg dana situacija se dodatno zakomplikovala nakon što je novinar Njujork tajmsa Sejmor Herš obavestio Kolbija da priprema tekst o tajnim i nezakonitim operacijama CIA na američkom tlu, koje je vodio Engleton.

Uprkos pokušajima da ga odvrati od objavljivanja, Herš nije odustao. Kolbi je potom smenio Engletona sa funkcije i na njegovo mesto postavio Kalarisa.

Foto: Wikimedia/Carol M. Highsmith/Library of Congress

40.000 tajnih dosijea skrivenih u sedištu CIA

Jedan od prvih Kalarisovih zadataka bio je da istraži šta je njegov prethodnik ostavio iza sebe.

Engleton ga je u novogodišnjoj noći 1975. godine posetio u kancelariji. Zatekao ga je kako puši i otvoreno mu zapretio.

„Zgnječiću te. Nije ništa lično, upravo si se našao usred rata između Kolbija i mene. Žao mi te je jer sam video tvoj dosije i kažem ti da ću te istopiti“, rekao mu je Engleton.

Kalaris je, prema opisu događaja, ostao miran, nasmejao se i pokazao mu izlazna vrata.

Zatim je sa svojim timom počeo da istražuje tajne prostorije u sedištu CIA u Lengliju.

Na drugom i trećem spratu pronađene su zapečaćene prostorije pune dokumenata, kao i čak 40 zaključanih sefova. U njima su se nalazili strogo poverljivi dokumenti, beleške, pisma, fotografije i snimci razgovora.

Engleton je godinama praktično vodio sopstvenu tajnu arhivu unutar CIA, čuvajući ogromnu količinu podataka koji nikada nisu prošli kroz zvanične arhivske procedure.

Kalaris je o sadržaju pronađenog materijala obavestio Kolbija, ali je neke detalje odlučio da zadrži za sebe.

"Neke veoma čudne stvari o kojima više nikada nikome neću reći", navodno je poručio direktoru CIA.

Za pregled 40.000 dosijea bilo je potrebno šest godina rada čitavog tima tehničara i stručnjaka, koji su radili u smenama tokom 24 sata. Kalaris je naredio da se sačuvaju dokumenti koji su bili od najveće važnosti za agenciju, dok je ostatak uništen.

Za obavljeni posao dobio je priznanja unutar CIA, a potom je preuzeo funkciju direktora odeljenja za Sovjetski Savez i Istočnu Evropu.

Kalaris se penzionisao 1980. godine, nakon 28 godina rada u CIA. Iako su mu se novinari više puta obraćali, odbijao je da govori o svojoj karijeri i operacijama u kojima je učestvovao.

Sa suprugom Ismini Mikručikos imao je troje dece – Tomasa, Timotija i Stejsi. Njegova supruga žalila se na dve stvari: retko ga je viđala zbog posla, a pušio je gotovo neprestano, ujutru, u podne i uveče.

Čak ni penzionisanje nije promenilo njegovu naviku.

U septembru 1995. godine Kalaris je hospitalizovan zbog problema sa jetrom i srcem. Lekari su ga uhvatili kako krišom puši cigarete, ali nisu mogli da shvate kako ih je nabavljao u bolnici.

Kada su ga pitali kako je uspevao da dođe do njih, nekadašnji šef kontraobaveštajne službe CIA samo se nasmejao.

"To je poslovna tajna. Ako vam kasnije kažem, moraću da vas ubijem", odgovorio je.

Tako je čovek koji je decenijama čuvao neke od najosetljivijih američkih obaveštajnih tajni i nakon penzionisanja ostao veran svom pravilu – o onome što se događalo iza zatvorenih vrata CIA nije govorio.