EVO ZAŠTO RATUJU: Ovo su svi delovi Ukrajine koji bi se mogli pripojiti Rusiji! (FOTO)

Blatantno kršenje međunarodnog prava od strane moćnih zemalja na uštrb slabijih nije ništa novo, ali se od vremena Drugog svetskog rata nije u Evropi desilo da jedna zemlja počne otvoreno da anektira teritorije svog suseda: poslednji put su to radili Hitler i Staljin, sada to radi Putin. Opravdanje je uvek isto: etnička manjina snažnog komšije ugrožena je od strane države u kojoj živi, pa se zbog njihove zaštite vojna intervenija i ekspanzionizam postavljaju kao neizbežni imperativ.

Preporučujemo

Za razliku od Krima, autonomne republike u sastavu Ukrajine koja je trenutno pod kontrolom Kremlja i koja je formalno sa njegove strane anektirana suprotno međunarodnim pravima i normama, gde postoji stabilna ruska većina, istočni regioni kozačke domovine u kojima se sada kuva nisu ni približno toliko etnički podobni koliko bi Moskva možda želela, iako su naoružani pobunjenici proglasili nezavisnost u više ovih regija.

Pođimo prvo od demografske strukture ovih delova Ukrajine. U Donjeckoj oblasti većinu čine Ukrajinci sa 56,9 odsto, dok Rusa ima 38,2 odsto; većina ipak kao maternji jezik navodi ruski. O problematici ovoga smo već pisali u tekstu "Ovde je sve što bi trebalo da znate o Ukrajini". U Luganskoj oblasti većina takođe govori ruski jezik, ali većinu čine Ukrajinci - 54 odsto.

U Harkovskoj oblasti Ukrajinci čine ubedljivu većinu od 70 odsto, dok Rusa ima samo 25 odsto, a i većina navodi ukrajinski jezik kao maternji. Dnjepropetrovska oblast je još drastičnija, pošto tamo Ukrajinaca ima 80 odsto, a Rusa tek 17. Dvostruko više ljudi navodi ukrajinski kao maternji nego ruski. Slično je i u Zaporoškoj oblasti, domovini glasovitih zaporoških kozaka: Ukrajinaca 71 odsto, Rusa 25.

U Hersonskoj oblasti Ukrajinaca ima 82 odsto, dok Rusi čine tričavih 14. U Mikolajevskoj oblasti je identična situacija. U oblasti sa centrom u Odesi etničkih Ukrajinaca ima 63 odsto.

Kao što iz gorepriloženog možete da vidite, ako se Vladimir Putin odluči da anektira neke od ovih regija učiniće to protivno volji većine građana tih oblasti. Ako ne možete da vidite reke izbeglica, setite se samo ratova sa prostora bivše Jugoslavije, prevashodno Srpske Krajine i Kosova.

Pre dva meseca urađena je anketa u spornim istočnim oblastima nezavisne i međunarodne priznate Republike Ukrajine koja je pokazala da je podrška uniji sa Rusijom daleko od onoga što bi Moskva želela. Naime, najveći procenat ljudi koji žele da budu deo Rusije je u Donjeckoj oblasti a čak i tamo je daleko od dovoljnog pošto dostiže 33 odsto. U Luganskoj i Odeskoj oblasti je 24 odsto, u Zaporoškoj 16,7, u Harkovskoj 15, u Dnjepropetrovskoj 13,8.

Što se tiče protesta koji se održavaju u ovim regionima, Rusi su samo u Donjecku nakrpili više od 10.000 ljudi; u Lugansku, Odesi i Mikolajevu je samo pet hiljada izašlo na ulice, dok u ostalim oblastima jedva da je bilo hiljadu ljudi koji su podržali pripajanje Ruskoj Federaciji. Sa druge strane, u Harkovu, Dnjepropetrovsku i Odesi izašlo je na ulice više od deset hiljada pro-ukrajinskih demonstranata, dok su u ostalim oblastima slični procenti kao i za pro-ruske snage.

Međutim, teško da će se Putin obazirati na tako nebitne stvari kao što je volja većine, kada se zna da su regioni na istoku najbogatiji i praktično jedini industrijalizovani delovi ove zemlje. Premda ne želimo da uporedimo Putina sa Adolfom Hitlerom, uzroci njegove okupacije Češke su bili slični: visokoindustrijalizovana Bohemija sa Škodom kao krunskim draguljom pokazala se kao neodoljiv plen tih prvih meseci 1939. godine.

Kao što vidite, Kremlju postaje sve teže da ovu svoju vojno-političku akciju prikaže i opravda kao oslobodilačku: ovo je osvajački pohod i mora se nazvati svojim pravim imenom.

(V. V.)