SVE NAS JE MANJE: Više od 618.678 osoba od početka godine diglo ruku na sebe!

Čak 618.678 osoba u svetu izvršilo je samoubistvo od početka godine. Taj broj se povećava svakih 5-6 sekundi. Prema zvaničnim podacima MUP-a u prvih pet meseci ove godine u Srbiji je sebi presudilo 534 osobe. Taj broj se, takođe, u poslednja dva meseca povećao.

U nizu samoubistava koja su se dogodila u prethodnom periodu, bar tri su naterala javnost da bar na trenutak zastane i da se zamisli. Prvi put smo zanemeli kada se sredovečna žena zapalila u Banjičkoj šumi. Nakon toga, stigla je vest da se mladić  u Golupcu razneo kašikarom. Poslednja u nizu je vest da je profesorka srednje škole presudila sebi skokom sa četvrtog sparata zgrade u kojoj je živela.

Iako se čini da je broj samoubistava povećan, zvanični podaci MUP-a govore da je zapravo taj broj u Srbiji u padu. U poslednjih 29 godina najviše suicida bilo je 1992. ( 1.638) i 1993. (1.619). Psiholozi to objašnjavaju celokupnom situacijom u kojoj se zemlja tada našla, i "velikim pritiskom" koji mnogi nisu uspeli da izdrže. 

Posle toga broj samoubistva je varirao, ali nikada nije prešao ovaj broj. Najmanje samoubistava u ovom periodu bilo je 2008. i 2010. godine kada je na sebe ruku diglo 1.233 osobe. Nakon toga slede 2011. (1276 samoubistava) i 2012. (1.282).

Zašto se neko odlučuje na samoubistvo?

Profesor Aleksandar Fatić sa Instituta za filozofiju i društvenu teoriju Univerziteta u Beogradu kaže da je odluka da čovek počini samoubistvo  egzistencijalni izbor u situacijama koje filozofi nazivaju "granicnim situacijama".

- To su, na primer, situacije kada neko vise ne vidi smisao svog života, kada je količina patnje koju doživljava u životu tolika da se smrt čini kao olakšanje, bilo da je reč o fizičkoj ili duševnoj patnji. Dalje, to su situacije kada je pritisak okoline, recimo da se postigne neki uspeh, da se bude dobar roditelj, dobar partner u braku, dobar radnik, dobar sin ili ćerka, tako velike da pojedinac, koji ne može da ispuni ta očekivanja, doživljava unutrašnje "lomljenje" ličnosti - kaže prof. Fatić.

On dodaje da su to su situacije "velikih razočarenja, kada se čovek u nekom trenutku probudi ili osvrne oko sebe, i vidi da su mu se desile stvari koje ga stavljaju u životnu poziciju koja je nepomirljiva sa njegovim vrednostima i stavovima".

Rizik od samoubistva

Prema podacima SZO određene populacije su u posebnom riziku od samoubistava, kao što su muškaraci u istočnoj Evropi, i adolescenti i žene u zapadnoj Evropi.

Iz globalne statistike samoubistava prema analizi SZO, vidi se da je udeo samoubistava mlade i srednje generacije (od 5-44 godine starosti) 2000. povećan za 15% u odnosu na period od pre pedeset godina (1950 - 2000).

Istraživanja su takođe pokazala da je više od 90% osoba koje su izvršile samoubistvo bolovalo od depresije ili nekog drugog mentalnog poremećaja, ili je bio sklono zloupotrebi psihoaktivnih supstanci (alkohol, droga, lekovi). Neki faktori rizika variraju u zavisnosti od uzrasta, pola, rase i etničke pripadnosti. Mogu se menjati i tokom vremena, dok se neki faktori često javljaju kombinovano. Takođe samoubilački faktori se razlikuju u stepenu uticaja, i najčešće jedan faktor nije dovoljan razlog za samoubistvo.

Nisku stopu samoubistava imaju Albanija, Jermenija, Azejberdžan, Gruzija, Grčka, Malta, Egipat... dok u grupu sa visokom stopom samoubistva spadaju Litvanija, Ukrajina, Slovenija, Finska, Danska, Mađarska i Hrvatska. Naša zemlja takođe ima visoku stopu samoubistva.

(M. Batinić)